Odanošću svojstvenom slobodarima, intelektom državnika koji zaslužuje dostojanstveni naklon, čak i protivnika, čuva se neprikosnovenost na svojoj teritoriji
Crna Gora je dobila sve bitke u istoriji, od Tuđemila 1042. do Fundine 1876, ali kad je izgubila bitku za prosvjetu, nestala je sa istorijske pozornice. Umjesto kritike prosvjete, treba analizirati njene teškoće i pomoći joj da nađe svoj put. Potrebno je očistiti nauku i nastavu od političkih uticaja bilo sa koje strane, ali pod uslovom da se radi na osnovu činjenica, bez uskogrudosti, u jednoj opuštenoj, dokumentarnoj atmosferi, sa željom da se širi znanje a ne neznanje
Ekskluzivno iz knjige u pripremi ,,Ukrajinska Pobunjenička armija besmrtnih 1942-1956.“ Koja govori o istorijatu ulozi i razvoju Ukrajinske pobunjeničke armije predstavljamo jedan portret oficira od ukupno 144 koliko će ih biti zastupljeno.
Intervju dr Gorana Sekulovića Radiju Crne Gore – novinaru Bojanu Đinoviću – povodom promocija i odjeka knjige ''Podgorička skupština 1918.g. i crnogorski identitet’’
Strani naučnici, političari, diplomate i uglednici koji su velikom borbom za crnogorsku državnu nezavisnost, ljubavlju i odanošću prema Crnoj Gori i Crnogorcima zaslužili naše najveće poštovanje Vjerovali su u vaskrsnuće Crne Gore – ,,pa makar to trajalo i čitav vijek!’’ – i onda kada su mnogi Crnogorci bili izgubili svaku nadu
Akt o ukidanju autokefalne Crnogorske crkve nije bio baziran na Ustavu Kraljevine Crne Gore, Ustavu Sv. Sinoda Crnogorske crkve i zakonitim već na nelegalnim odlukama tzv. ,,Podgoričke velike narodne skupštine’’ te falsifikovanim i, kao takvim, bezvrijednim aktima Sv. Sinoda Crnogorske crkve i na golom nasilju srpske vojske
Милатовић је човјек из једног комада, сачињен од камена станца и као такав био je морална громада. Његов живот је био стална борба за идеје, правду, за људе, програме. Све је подређивао Црној Гори и њеном свестраном напретку
Апсолутну власт је користио да би створио другачију и бољу Црну Гору, а не да би од ње направио свој спахилук. Тадашња племенска памет га није разумјела, а његови противници га нијесу озбиљно схватили. Тако је и данас. Да се којим случајем књаз врати у данашњу Црну Гору, затекао би настављаче оних против којих се борио, окупљене у табору политичког примитивизма и издаје
