Taman sam počeo da pišem tekst izazvan onim što je kazao profesor Šerbo Rastoder u intervjuu datom Pobjedi, kad pročitah sjajan tekst profesora Adnana Čirgića u vezi istog. I trenutno odustadoh od daljeg pisanja jer je sjajni profesor Čirgić, časni i odvažni patriota, na sebi svojsten, lucidan i duhovit način otpisao svom kolegi po zvanju. I u paramparčad razbio i razorio kredibilitet njegove ličnosti. Na taj način je primirio moju snažnu potrebu za odgovorom onima koji se, u ovim teškim vremenima za Crnu Goru, bez imalo stida i obzira stavljaju na stranu onih koji žele da potru sve što je Crnu Goru krasilo kao antifašističku, građansku i sekularnu državu. Pogotovo ako su u pitanju javne ličnosti sa visokim društvenim statusom, koje su se svojevremeno uporno zalagale za očuvanje upravo tih vrijednosti. Tako je, dakle, uvaženi profesor Čirgić uveliko primirio moju potrebu da reagujem na jadne, moralno i intelektualno  siromašne elaboracije koje su u punoj suprotnosti sa  nekadašnjim stavovima, tada ili sada, neiskrenog profesora Rastodera i na sve što me “žuljalo” u njegovom intervjuu.

Ipak, ono što je preteklo od takve moje potrebe nakon gromovite i jezgrovite reakcije profesora Čirgića, nagnalo me da u vezi sa navedenim dodam samo još par riječi.

Ima u Crnoj Gori, nažalost, ne baš mali broj intelektualaca koji, koresteći se svojim društvenim statusom, misle da mogu zamajavati građane raznoraznim floskulama i “intelektualnim paradama”, da bi prikrili svoju dvoličnost i svoje besčašće, koga su duboko svjesni. Poznato nam je psihičko stanje u psihologiji pod nazivom “dvostruke ličnosti”, jedno od najtežih psiholoških poremećaja. To znači postojanje više različitih vrsta ličnosti kod jedne osobe. Svaka ličnost je drugačija i javlja se u drugo vrijeme kada nove okolnosti to podstaknu. Tada, kako dalje kaže psihologija, ona preuzme glavnu ulogu u mišljenju, emocijama, stavovima i ponašanju te oboljele osobe. Može vam se na trenutak učiniti da bi se taj psihološki problem mogao vezati i za pomenute intelektualce. Međutim ne, nikako ne! Ne budite naivni! Daleko su oni, srećom po njih, od takvih psiholoških problema. Njihova je ličnost itekako monolitna, granitna i nepokolebljiva, pogotovo u pogledu svog odnosa prema ličnoj koristi i privilegijama, jednom riječju prema koristoljublju. Ona dominira njihovom, itekako “jednostrukom” ličnošću. Služiće oni veoma odano i kad treba intelektualno agresivno svakoj vlasti dok ona traje. Ta osobina njihovog karaktera je njihovo trajno, cjeloživotno obilježje.  

No, na kakav zaključak to navodi iole misleće čeljade. Da ti ljudi sa takvim duhovnim sklopom i ne mogu biti intelektualci u pravom smislu te riječi.  Jer oni, iako su svjesni prolaznosti i kratkoće našeg bitisanja na zemlji, o tome i ne razmišljaju na način koji bi mogao biti korektivni faktor njihovog karaktera, zato što njihova koristoljubivost u drugi plan potiskuje sve drugo, svaki realan, ljudski i razuman podsticaj koji bi ih opomenuo. Oni pred sobom, prije svega vide novčanicu, a ostalo samo koliko mogu okrznuti pogledom ili perifernim vidom. Da je to samo njihova stvar, eto im ga tamo, ali rekosmo, ako su javne ličnosti sa visokim društvenim statusom, onda njihovo takvo ponašanje ima mnogo, mnogo teže posledice za državu i njene građane.

Zato, profesore Rastoder, CANU nikako ne treba da ćuti sem ako u njoj ne sjede ljudi gore opisanog karaktera. A, vi ste se, po tom pitanju, u vašem intervjuu, itekako jasno i precizno deklarisali, ne ostavljajući nam ni najmanju dilemu.