Možda su naivni zaista pomislili, kada je pompezno najavljen intervju Filipa Adžića na Javnom servisu, da će reći nešto veliko, da će ličnim pečatom dati neki smiraj svima koji pate ovih dana, da će pokazati neko zrnce lične hrabrosti ili dostojanstva. Ništa od toga. Stvarno, je li želja za foteljom vlasti tolika da se izgubio osjećaj za moralnost ili su prosto ti momci amoralni, odrasli bez osjećaja za pravednost, ispravnost tokom posljednje tri decenije?

Analiza arhimandrita Romanosa: ”Temeljni ugovor” lišen blagodati božije Sve navedeno pokazuje jedno te isto: koliko su licemjerni, bezbožni, nepravoslavni, koliko su u krajnjoj liniji anthristi svi oni koji već tri godine kamenuju Svetu Majku-Crkvu Vaseljensku uvredama i bezbožnim referencama

Pred nama su dani koji će pokazati jesu li oni što su bili sposobni izboriti se za obnovu crnogorske državnosti i njeno uvođenje u NATO - sposobni sačuvati ono što su obnovili

Budući da je precizno definisana terminilogija, ostaje nam da zapitamo autora Balšu Brkovića: ''Ko smo to mi?'' Ako branimo našu domovinu, od onih koji rade za interese druge države? Ako više nacija i konfesija u Crnoj Gori, zajedničkim snagama – ujedinjeni staju u odbrani protiv srpskog, za Vas, nacionalizma, a zapravo je šovinizma?

Iako ''oči izbi'', iako je toliko očigledno da boli, teško ćete većini, a kamoli svima dokazati nesumnjive i očevidne činjenice. A one u ovom slučaju govore da su se povampirili oni koji su rušili Njegoševu kapelu prije nepuno stoljeće i koji su gradili Aleksandrovu kapelu kao simbol dominacije Beograda nad Crnom Gorom. Ne grade oni replike Njegoševe kapele po Crnoj Gori, nego replike Aleksandrove kapele. Njegoš tu služi samo da zamaže oči, da pojača prevaru, da udari pečat velikosrpskom ataku na crnogorski identitet