Istorija

Plodovi nezavisnosti bujaju

Odanošću svojstvenom slobodarima, intelektom državnika koji zaslužuje dostojanstveni naklon, čak i protivnika, čuva se neprikosnovenost na svojoj teritoriji

Istorija

DRŽAVA POSTOJI ZBOG ONOGA ŠTO JE IZNUTRA ČINI NACIJOM

Crna Gora je dobila sve bitke u istoriji, od Tuđemila 1042. do Fundine 1876, ali kad je izgubila bitku za prosvjetu, nestala je sa istorijske pozornice. Umjesto kritike prosvjete, treba analizirati njene teškoće i pomoći joj da nađe svoj put. Potrebno je očistiti nauku i nastavu od političkih uticaja bilo sa koje strane, ali pod uslovom da se radi na osnovu činjenica, bez uskogrudosti, u jednoj opuštenoj, dokumentarnoj atmosferi, sa željom da se širi znanje a ne neznanje

Istorija

LEONID STUPNICKI BORAC ZA SLOBODU UKRAJINE

Ekskluzivno iz knjige u pripremi ,,Ukrajinska Pobunjenička armija besmrtnih 1942-1956.“ Koja govori o istorijatu ulozi i razvoju Ukrajinske pobunjeničke armije predstavljamo jedan portret oficira od ukupno 144 koliko će ih biti zastupljeno.

Istorija

Sva lica Podgoričke skupštine

Intervju dr Gorana Sekulovića Radiju Crne Gore – novinaru Bojanu Đinoviću – povodom promocija i odjeka knjige ''Podgorička skupština 1918.g. i crnogorski identitet’’

Istorija

VIZIONARI KOJI SU JOŠ PRIJE JEDNOG STOLJEĆA VIĐELI 21. MAJ 2006. GODINE

Strani naučnici, političari, diplomate i uglednici koji su velikom borbom za crnogorsku državnu nezavisnost, ljubavlju i odanošću prema Crnoj Gori i Crnogorcima zaslužili naše najveće poštovanje Vjerovali su u vaskrsnuće Crne Gore – ,,pa makar to trajalo i čitav vijek!’’ – i onda kada su mnogi Crnogorci bili izgubili svaku nadu

Istorija

Crnogorska crkva ostaje i dalje ekumenski privržena i otvorena svim ljudima dobre volje i vjere (XII)

Akt o ukidanju autokefalne Crnogorske crkve nije bio baziran na Ustavu Kraljevine Crne Gore, Ustavu Sv. Sinoda Crnogorske crkve i zakonitim već na nelegalnim odlukama tzv. ‘’Podgoričke velike narodne skupštine’’ te falsifikovanim i, kao takvim, bezvrijednim aktima Sv. Sinoda Crnogorske crkve i na golom nasilju srpske vojske

Istorija

Uručiti Titu štafetu i biti učesnik sleta – bilo je čast i privilegija

Obilježavanje Dana mladosti 25.maja povodom rođendana Josipa broza Tita, doživotnog predsjednika SFR Jugoslavije, za njegovog života, do 1980.godine predstavljao je jedinstven i neponovljiv događaj za mlade tog vremena .Nošenje štafete kroz Jugoslaviju koje je trajalo oko mjesec i po dana i predaja štafete mladosti Titu na stadionu JNA U Beogradu bila je velika čast za svakog učesnika, omladinca i omladinku.Posebna čast odnosno privilegija pripadala je poslednjem nosiocu štafete koji je Titu štafetnu palicu predavao na završnoj svečanosti, na kojoj su pored Tita prisustvovali najviši državni i omladinski rukovodioci tadašnje Jugoslavije.
Te 1975. štafetu je predala , tadašnja titogradjanka ,studenkinja Vjera Begović, a učesnica sleta bila je i Anka Barović Stojković, tada učenica trećeg razreda podgoričke, odnosno titogradske gimnazije „Slobodan Škerović".

Istorija

Srbija nije odustala od projekta Velika Srbija, odnosno, projekta „Načertanija“ Ilije Garašanina (XI)

Akt o ukidanju autokefalne Crnogorske crkve nije bio baziran na Ustavu Kraljevine Crne Gore, Ustavu Sv. Sinoda Crnogorske crkve i zakonitim već na nelegalnim odlukama tzv. ,,Podgoričke velike narodne skupštine’’ te falsifikovanim i, kao takvim, bezvrijednim aktima Sv. Sinoda Crnogorske crkve i na golom nasilju srpske vojske

Istorija

Визионар црногорске суверености

Милатовић је човјек из једног комада, сачињен од камена станца и као такав био je морална громада. Његов живот је био стална борба за идеје, правду, за људе, програме. Све је подређивао Црној Гори и њеном свестраном напретку

Istorija

Да ли је било узалуд, књаже?

Апсолутну власт је користио да би створио другачију и бољу Црну Гору, а не да би од ње направио свој спахилук. Тадашња племенска памет га није разумјела, а његови противници га нијесу озбиљно схватили. Тако је и данас. Да се којим случајем књаз врати у данашњу Црну Гору, затекао би настављаче оних против којих се борио, окупљене у табору политичког примитивизма и издаје