Škrinja

О РАСКОШНИМ ТРАГОВИМА БИВШЕГ РИМСКОГ ЦАРСТВА

Да је Његош могао знати?

(15 riječi)

Кад би Црногорци, иначе народ најлакши под капом, и дефинитивно шампион у одбацивању властите горде прошлости, могао само толико знати да су Барску, односно Дукљанску архиепископију, створили преци Црногораца, а не неког другог народа, високо би уздигли властиту представу о себи и својој славној прошлости. Овако, кукала им мајка, морају да се диве измишљању Српске православне цркве, своје наводне хиљадугодишње аутокефалности?

Уосталом, нека и нестане народ као Црногорци, који је у стању да толико поавета, и нека за вјечита времена остану свијету за уклин. Одбацивати од себе несумњиво најстарију хришћанску вјерску и културну установу, која само може служити за понос, не обдјелавати њен врт, не даривати је искрено и од срца, не долазити јој на стална ходочашћа, бар ђака и студената - значи дефинитивно пасти на ниво оних фолклорних сподоба из посљедње клупе Демократског фронта у Скупштини, који чезну за стварањем Црне Горе као средњовјековне православне џамахирије.

Црна Гора, као можда једина у свијету, баштини обје хришћанске цркве као државне, баштини и поноси се њима, тачније баштини цјелокупну хришћанску традицију. Није краљица Јелена ништа изгубила од конверзије која се догодила било на броду, било у Цркви Светог Николе у Барију. Опет је била и остала достојанствена италијанска краљица и велика Црногорка. Није Црна Гора, ни у њено патријархално вријеме, имала ма каквих предрасуда према Западу и католичанству, укључујући и протестантизам и остале варијанте католичанства. Није случајно да су Црногорци, додуше, ако су Црногорци, лако постајали грађани свијета, а уколико нијесу онда су продужавали главињати за немањићким иконама.

Хиљаду пута сам, болно преживљавајући црногорску тврдоглаву неукост, с истинским жаљењем помислио што би било да је Његош имао прилике да сазна за Дукљу? Како би његова пјесничка алхемија, као свјетлећа сонда, синула до својих почетака и славе? Каква би то била поема? Ето, и у том смислу, цетињски пустињак је остао „Сирак тужни без иђе икога“.

И кад су Петровићи, као краљ Никола, сазнали за Дукљу, морали су, се, што због наводног блиског сродства са Србима, чиме су те исте Србе стољећима као робове тјешили, а знатно више због руске помоћи, правити да се католичка Дукља тобоже на њих не односи. Тако је Никола први пут промрсио кроз зубе, приликом проглашења Црне Горе за краљевину 1910. године, нешто као: Подужи су трагови ове наше краљевине, потичу они још од Михаила и Бодина, итд. Да се умио мало јаче везати за Дукљу, можда би и његова судбина и судбина Црне Горе изгледала друкчије, бар на краљевом крају?

Овако, нигдје, бар на Источном Јадрану, и даље у унутрашњости Балкана, нијесу остали богатији и раскошнији трагови бившег Римског царства, као на територији Дукље, почев од вила рустика, до најразноврснијих видова велике римске цивилизације. Ту, на остацима римског царства, и средишта великог илирског краљевства, цвјета, за своје доба, високо цивилизована Дукља, од које, ма колико се ње одрицали, у многима од релативно богатијих црногорских приморских домова, или наших јавних грађевина, у њиховој основи, упадљиво лијепо стоје дукљанским клесарским мајсторством обрађени угаони каменови, скинути са дукљанских сакралних или других грађевина. И ако се тиме не треба поносити, ипак ваља рећи, да, поред осталих, наш национални дом лежи и на физичким дукљанским фундаментима. Дуго су се око њих многи отимали, па и онда, као у наше комунистичко вријеме, кад је Црна Гора, и као држава, трајала са непотребно умањеним капацитетом.

Можда није на први поглед довољно видљиво, ипак, Црна Гора сазријева корак по корак према себи, проналазећи се у мноштву расутог и дуго отиманог властитог историјског материјала, али и рвајући се са сопственом литијашком и другом примитивом. Биће Црне Горе, чак и захваљујући душманима!



Povezani članci...

0 Komentara

Ostavite komentar

• Redakcija zadržava puno pravo izbora komentara koji će biti objavljeni. • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, prijetnje i govor mržnje na nacionalnoj, vjerskoj, rasnoj osnovi, kao i netolerancija svake vrste neće biti objavljeni. • Prilikom pisanje komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima. • Nije dozvoljeno pisanje komentara isključivo velikim slovima niti promovisanje drugih sajtova putem linkova. • Komentari u kojima nam skrećete na slovne, tehničke i druge propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali ih možete uputiti redakciji na kontakt stranici portala. • Komentare i sugestije u vezi sa uređivačkom politikom ne objavljujemo, kao i komentare koji sadrže optužbe protiv drugih osoba. • Objavljeni komentari predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, i nisu stavovi redakcije portala. • Nijesu dozvoljeni komentari koji vrijedjaju dostojanstvo Crne Gore,nacionalnu ,rodnu i vjersku ravnopravnost ili podstice mrznja prema LGBT poulaciji.