Ekonomija

Jutarnji list: Crna Gora na rubu finansijskog sloma

(15 riječi)

Unija je rekla da je spremna pomoći Crnoj Gori, ali je zvaničnik Komisije rekao da će se teško pronaći prikladni finansijski instrument preko kojeg će se pomoć realizovati. Taj će zadatak biti tim teži jer je projekt bio pred završetkom

Crna Gora zamolila je Evropsku uniju za pomoć pri otplati pozajmice od milijardu američkih dolara koju je uzela od Kine kako bi dovršila nedovršeni saobraćajni projekt, javlja Financial Times.

Saga o nedovršenom projektu koji gradi državna firma China Road and Bridge Corporation, ista ona koja gradi i Pelješki most, dio je veće geopolitičke borbe za uticaj na periferiji Evropske unije, a odgovor Brisela na molbu Podgorice odrediće odnos Unije s regijom.

– Crna Gora dovoljno je mala da EU odluči pomoći da refinansira tu pozajmicu – rekao je za Financial Times ministar finansija Crne Gore Milojko Spajić.

 To će za Uniju biti mala, ali laka pobjeda – dodao je.

Stefan Vladisavljev, analitičar za vanjsku politiku u think-tanku Beogradski fond za političku izvrsnost, rekao je da je prvi put da se Crna Gora ili neka druga zemlja sa Zapadnog Balkana zbog rastućeg kineskog uticaja obratila Evropskoj uniji.

– Nismo čuli da je neko od Brisela tako otvoreno tražio pomoć u borbi protiv toga.

Crna Gora alarmirala je mnoge kada je 2014. godine s kineskom bankom Exlm potpisala dogovor o finansiranju 85 posto troškova autoputa pomoću pozajmice od nešto manje od milijardu američkih dolara.

Spajić kaže da je prva dionica ceste koja je izgrađena bila dugačka 41 kilometar te da je plaćena 820 miliona eura, što je čini jednom od najskupljih na svijetu. Spomenuta dionica predstavlja tek jednu četvrtinu od ukupne dužine planirane ceste.

– Trenutno se oslanjamo na Kinu kada je riječ o infrastrukturi… geopolitički gledano, situacija je dramatična – rekao je Spajić te dodao da se Crna Gora u turizmu, svojoj najvažnijoj privrednoj grani, oslanja na goste koji nisu stanovnici Evropske unije.

– Moramo se bolje povezati sa svojim saveznicima iz Evropske unije. Moramo se uskladiti s ekonomijom – nadovezao se ministar finansija.

Crna Gora postala je nezavisna država 2006., a 2017. godine ušla je u NATO, čemu se Moskva snažno protivila. Rusija je dosad bila jedan od najvećih investitora u Crnu Goru, koja se nada da će 2024. godine dobiti zeleno svjetlo za ulaz u Evropsku uniju.

Spajić je rekao da će Crna Gora finansijsku pomoć tražiti od brojnih zapadnih organizacija, uključujući i od Evropske komisije, Evropske investicione banke te Evropske banke za obnovu i razvoj.

Unija je rekla da je spremna pomoći Crnoj Gori, ali je zvaničnik Komisije rekao da će se teško pronaći prikladni finansijski instrument preko kojeg će se pomoć realizovati. Taj će zadatak biti tim teži jer je projekt bio pred završetkom.

– Politički gledano, želimo pomoći… No, veličina pozajmice nije proporcionalna ekonomiji države pa nije očito koja će se mehanika upotrijebiti – rekao je zvaničnik.

On je dodao i da će se Crna Gora morati obavezati da će sprovesti određene fiskalne reforme, a naznačio je i da autoput nije u skladu sa standardima Evropske unije.

Peking pomoću infrastrukturnih i energetskih projekata postaje sve veći faktor na Balkanu. Odnedavno to radi i pomoću vakcina. Kina je Crnoj Gori donirala 30 hiljada doza svoje vakcine Sinopharm, a Srbiji je prodala više milion doza istog.

– Kina samo što nije stekla dovoljno uticaja da u nekim dijelovima Zapadnog Balkana određuje politiku, političku misao i narative – stoji u izvještaju koji je u februaru napisao think tank Evropsko vijeće za vanjsku politiku.

Ugovor o izgradnji autoceste potpisala je Vlada Republike Crne Gore koja je avgustu 2020. godine nakon 30 godina izgubila vlast u toj zemlji, a koju je predvodila Demokratska partija socijalista aktuelnog predsjednika države Mila Đukanovića. Odluka da se krene u izgradnju spomenutog autoputa preispitivana je više puta, a dvije studije isplativosti objavljene 2006. i 2012. godine zaključile su da je ona ekonomski neisplativa.

Ista je ta vlada neposredno prije kraja svog mandata s kinesko-crnogorskim konzorcijumom potpisala 54 miliona eura težak ugovor o izgradnji termoelektrane.

Kina je vlasnik jedne četvrtine crnogorskog stranog duga. Uprkos tome što su radovi na cesti više puta odgađani, prva rata duga na naplatu stiže u julu 2021. godine.

Ako Crna Gora ne bi ispunila svoje obaveze, Kina bi dobila pravo raspolagati s crnogorskim zemljištem koje je ta zemlja dala kao garanciju.

Aktuelna crnogorska vlada, koju vodi premijer Zdravko Krivokapić iz koalicije “Za budućnost Crne Gore” te koja je u decembru 2020. godine preuzela vlast u zemlji, suočava se brojnim izazovima.

Jedan od njih je svakako činjenica da je crnogorski turizam, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, prošle godine pao za 15 posto.

Spajić je rekao da Podgorica s Pekingom pregovara oko još jednog duga koji je težak 127 miliona eura.

Posmatrači apel Crne Gore vide kao priliku za Brisel.

– Unija se treba uključiti – rekla je Tena Prelec, stručnjakinja za regiju sa Univerziteta Oxford.

– Crna Gora je u dvorištu EU. Unija uključenjem u ovaj slučaj može pokazati da je pravi igrač, pravi geostrateški faktor – zaključila je Prelec.



Povezani članci...

0 Komentara

Ostavite komentar

• Redakcija zadržava puno pravo izbora komentara koji će biti objavljeni. • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, prijetnje i govor mržnje na nacionalnoj, vjerskoj, rasnoj osnovi, kao i netolerancija svake vrste neće biti objavljeni. • Prilikom pisanje komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima. • Nije dozvoljeno pisanje komentara isključivo velikim slovima niti promovisanje drugih sajtova putem linkova. • Komentari u kojima nam skrećete na slovne, tehničke i druge propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali ih možete uputiti redakciji na kontakt stranici portala. • Komentare i sugestije u vezi sa uređivačkom politikom ne objavljujemo, kao i komentare koji sadrže optužbe protiv drugih osoba. • Objavljeni komentari predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, i nisu stavovi redakcije portala. • Nijesu dozvoljeni komentari koji vrijedjaju dostojanstvo Crne Gore,nacionalnu ,rodnu i vjersku ravnopravnost ili podstice mrznja prema LGBT poulaciji.