Crnogorska javnost je saznala, uprkos pokušaju Vlade da to prikrije, da osoba koju je Vlada imenovala za v.d. direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost nema ni stručni ispit za rad u državnim organima, ni dovoljno kvalifikacija, ni iskustva za obavljanje ove odgovorne funkcije. Ako je to prihvatljivo, da li je onda, prema logici aktuelne vlasti, Vlada Milojka Spajića mogla mene imenovati recimo na dužnost direktorice Kliničkog centra Crne Gore ili Crnogorskog narodnog pozorišta? Jer s medicinom i teatrom imam veze taman koliko i novi v.d. direktora ANB s oblašću bezbjednosti.

Mogla je, bez obzira na moj nedostatak stručnosti i iskustva u oblasti bezbjednosti pod uslovom da sam članica PES-a, ili da pripadam krugu kumova, sestara, kćerki ili bliskih osoba podobnih za takve „prezentacije moći“.

Dok Vlada Milojka Spajića zapošljava nestručne i neiskusne prijatelje, braću, kumove, partijske drugove, izbacuje one koji su i stručni i iskusni. Mene su, s diplomom magistrice političkih nauka, međunarodnim certifikatom prevodioca, višegodišnjim iskustvom u prevodilačkom, interkulturalnom i socijalnom radu, radu u Skupštini, Ministarstvu vanjskih poslova i Vladi, izbacili s posla u Generalnom sekretarijatu Vlade i to u mandatu ove, 44. Vlade, iako nijesam napravila ni jednu grešku, propust ili sl. Naprotiv. Najurili s me samo zato što nijesam podobna, što ne odgovaram vladajućoj selektivnoj meritokratiji.

Ja ne mislim da sam time na gubitku. Naprotiv.

Ja sam žena koja govori četiri jezika, Albanka koja vjeruje u građanske vrijednosti Crne Gore, odgajana da ne mrzi nikoga. Majka sam troje djece i želim da ova zemlja ima budućnost, kako za njih troje, tako i za svu našu djecu. Uz sve to, ja sam i onkološki pacijent, jedan od stotina ili hiljada u Crnoj Gori, koji se svaki put kada ode na terapiju, nada da će aparati raditi i da će toalet u bolnici biti uređen.

Ali, prije svega, ja sam građanka ove države koja s ponosom gleda na njenu zastavu i želi je vidjeti u Evropskoj uniji. Bojim se, međutim, da će poglavlja 23, 24 i 31, ključna za vladavinu prava, ostati zamrznuta uprkos svim populističkim projektima i pričama o „Veljim brdima“.

Dok javnost iščekuje zakonito i pošteno rješavanje slučaja Čečović – Vučurović, ključno je zapitati se: koliko daleko političke kalkulacije mogu ići u potiskivanju osnovnih načela pravde i ljudskih prava? Ovi slučajevi u kojima aktuelna vlast bahato imenuje koga hoće na odgovorne dužnosti, i istovremeno pokušava da zataška napade bolesnika na našu djecu ne smiju ostati samo događaji u nizu skandala, već moraju postati test za institucije. One moraju pokazati integritet, zaštititi pravni sistem i staviti građane ispred političkih interesa.

Ako se u ova dva slučaja ne postigne pravičan i transparentan ishod, građani će dobiti jasnu poruku: prava pojedinca se žrtvuju zbog političkih ciljeva, a ravnoteža između moći i odgovornosti ne postoji. To bi bio poraz za sve nas.

Temelji postupanja svih grana vlasti moraju biti naša Ustavom jemčena prava – na jednakost pred zakonom, na rad, na poštovanje ljudskih prava, na pravično suđenje… Institucije i oni koji njima upravljaju dužni su da se tako ponašaju bez obzira na političke pritiske. Samo tako možemo pokazati da kao društvo težimo pravdi i da pripadamo Evropi, samo tako se izlazi iz kruga afričkih i azijskih despotija u koji nas ovakvi postupci aktuelne vlasti vuku.