Sagovornici

Dan kada sam bio brži od Bolta

Maj 02, 2020 3 Komentara

(15 riječi)

Ivo Kovačević je kurir u podgoričkom sudu,već 12 godina.Dnevno predje ponekad i po 10 kilometera.U dijelu grada u kome obavlja posao nema kaže zgrade ili kuće u koju nije ulazio.Bivši je košarkaš Zete,ali nije mu se dalo da igra u Prvoj ligi.
Noseći pozive često nailazi na neprijatne situacije.Jedan takav je bio kad ga je jurio vučjak. Ni kriv ni dužan bio je jednom na spisku tuženih za nevjerovatnih milon eura.
Ivo Kovačević je miran i tih čovjek. Duhovit, omiljen i kod kolega i prijatelja.Pa iako "stekne" koga od neprijatelja govori vrijeme će učiniti svoje.Savjest mu je čista a besanih noći nema, jedva čeka da mrkne, da fino zaspi.

Razgovarao  Budimir Bućin

   Ivo, znate li ko je Jusein Bolt?

        Znam, svjetski atletski prvak na kraćim stazama.Ali,ako hoćete da me uopredite sa atletičarima(zbog predjenih kilometera) bilo bi bolje da je to neki od takmičara u brzom hodanju.

     Ma, mi smo čuli da ste jednoga dana brže trčali od Bolta?

       (Ha, ha,ha) Možda ste u pravu. I to još nezagrijan. Bilo je to u jednom prigradskom naselju. Otvorim kapiju i pozvonim na vrata da uručim poziv.Otvara žena vrata kuće  a u hodniku ogromni vučjak. I on jurne na mene, kao da sam za njega nosio poziv. Ne preostaje mi ništa drugo  već da bježim.Trči vučjak, trčim ja.Uspio sam pobjeći i stići sa one strane kapije.Mislim da je to bila munjevita brzina, Bolt bi mi pozavidio.Srce  je pojačano kucalo.Sve je to posmatrao  neki čovjek iza kapije.I njemu se svidio taj pas i pita gospodju ima li da proda štene.Došlo mi je bilo da ga tresnem po glavi  sa onom torbom punom poziva. Ja se sa dušom dijelim i umjesto da mene pita kako mi je,on traži štene.

    Sva sreća što nijesam imao priliku da opet nosim poziv na tu adresu. Kad god tuda prodjem obavezno pogledam.

       Koliko dnevno predjete kilometara ?

      Mislim da u prosjeku to bude 7-8 kilometara.Ima dana kada bude i 10.

Lijepo mi dodje vikend ili državni praznik.Posebno je teško  kada su kiše, a morate čitav teren obići.

     Igrali ste košarku, žalite li zbog prirode posla što to nije  bila atletika?

    Sad da, ali ko će znati da ću se ovim baviti.Imam dobru kondiciju pa kad bi nekom treneru trebao spreman čovjek,a ja na tribinama, sigurno bih mogao uskočit da odigram.Ja sam igrao košarku za Zetu.Plasirali smo se tada u Prvu ligu SRJ, pa zbog nedostatka sredstava odustali smo.Drastično smo kažnjeni sa 3 godine.I tu sam stavio praktično tačku, mada mi "basket" nedostaje.

      Nailazite na neprijatne situacije. Jednu ste opisali,ajte još neku ?

     Predstavim se ja i tražim čovjeka,naidjem mu na brata.Ovaj  kaže ponijet češ mu na Čepurke.Što da radiš, prvo ne znaš što je istina.

       A je li bilo situacija da kaže za sebe da nije ta osoba a vi znate da nije istina?

      Jedan student mi kaže da je taj umro.I sticajem okolnosti toga dana upravo taj ("umrli") dodje u Sud, pozna ga jedan policajac i ja sam imao problema zbog toga, navodno da nekoga štitim.

      Jednoj osobi  treba da uručim poziv i naidjem na sekretaricu, koja mi kaže da je u inostranstvu, a ona sjedi na metar od nje. Poznajem je izvrsno. A što da uradiš, nazad.

      A bude i lijepih stuacija?

        Ima, Ima naroda koji me jedva čeka da dodjem.Poneko za ostavinski postupak, novac, razvodi brakova.....

      Ima li osoba koje su rekorderi?

         Ima, baš ima. Jednoj gospodji sam 10 godina nosio pozive.A inače što se firmi tiče u jednom periodu sam mogao mjesečnu normu ispuniti noseći u RTCG.

      Oćete li imati procenat ako ta gospodja dobije?

         A tu su teški, a dobiju često veliki novac.

Zanimljivo da ste i vi tuženi i to zbog posla kojim se bavite?

       Ta se osoba godinama tužila. Što sam ja tu mogao bit kriv, nije mi jasno. Vjerovali ili ne tražen  je milion eura. Čuvam tu presudu, odnosno odustajanje . Ma to je za Riplija. Ljudima kojima sam to pričao  nijesu mogli da vjeruju.

 

 

                         

 

     Koliko puta nosite, pa nakon vas reaguju ostali organi?

       Ako ne nadjem osobu na tu adresu ostavim poruku da se javi Sudu.Pa ona idem drugi put, pa i ako to ne bude uspješno poslije trećeg pokušaja predam sudu poziv  uz obavještenje što sam uradio.

    Sretnete li nekoga od tih kojima ste nosili pozive i kakvi su razgovori?

       Bude i prijatnih i neprijatnih.Ljudi su čudni.Ne možete vjerovat na što sve nailazim.Sva sreća što ne nosim pozive za moj kvart.Ko zna što bih sve doživio.A vjerovali me ili ne nema zgrade ili kuće u koju nijesam bio.Znam sve adrese napamet.

    Što predlažete onima koji iz bilo kojih razloga neće da uzmu poziv, da potpišu?

         Ma nijesu mi uopšte jasni. Mogu samo da odugovlače, a na isto im se svodi. Umrli odselili, nijesu bili dugo na toj adresi......? Ako neće iz Ivove ruke poziv, znaju da će im jednoga dana na vrata doć policajac i biće privedeni. Ako neće milom oće silom.

        Neka gradjani shvate, da se oni ne inate sa sudskim kurirom Ivom Kovačevićem, već sa sobom i zakonom.

....................................................................................................................................

       Ivo Kovačević je miran i tih čovjek. Duhovit, omiljen i kod kolega i prijatelja. Pa iako "stekne" koga od neprijatelja govori vrijeme će učiniti svoje. Savjest mu je čista a besanih noći nema, jedva čeka da mrkne, da fino zaspi.