Piše: Borislav Cimeša

(Dr Miodrag  Miško  Vuković, "Svedok  kao  svjedok",tom 15  i  tom 16.Izdavač:Crnogorski  kulturni  for-um,Cetinje  2019.godine)

Kada  jedan  autor  objavi   u  nizu  16  tomova  posvećenih  jednoj  krupnoj  temi, onda  on  zaslužuje  reputaciju   svojevrsnog  i  prvorazrednog  reprezentanta  publicistike, nauke  ili  literature,zavisno  od  toga  kojem  žanru  pripada  takav  njegov  opus.  Upravo  je  takav  slučaj  sa  dr  Miodragom Miškom  Vukovićem, univerzitetskim  profesorom, pravnikom, analitičarem, političarem, ranijim potpredsjednijkom Vlade  i  doajenom poslaničkog  kora  i  kluba  vladajuće  partije  i koalicije  u  crnogorskom  parlamentu. Vuković     je  ovim impozantnim  opusom  od  16  za  sada  i  do  sada  objavljenih  tomova   istog  naslova,  pribavio  sebi   oreol   klasika    savremene   crnogorske političke  puiblicistike, analitike  i  nauke  u  inače  njegovoj  bibliotečkoj   i  bibliografskoj   riznici   od    25  samostalno  objavljenih  knjiga.  Taj  reprezentativni  serijal  od  16  obimnih, životnih, stalno  aktuelnih  studija  o  gorućim  temama  na-šeg  državnog i  društvenog  života, predstavljaju  njegova  "SABRANA  DJELA"  iz  oblasti  savremene  po-litičke  crnogorske  analitike. Njihovu  strkturu čine  eseji, ogledi, rasprave, tekstovi, članci, analize,  studije, kritike i polemike  koje  imaju  i  publicistički  i   naučni  karakter  i  značaj  sazdan  ne  samo  na  pravnim  i  politikološkim  temeljima, već  i  na  multidisciplinarnom i  interdisciplinarnom  pristupu  tretiranim  temama.U  tematskoj  polifoniji  Vuković  se kreće  od  pitanja  države, naroda, nacije, društva, istorije, prava, sve  do  pitanja  jezika  i  naročito  crkve.  Njegovoj  analitičkoj  dioptriji   nije  izmakla  ni  jedna  tema  ili  problem  koji  ispunjava  crnogorski  državni, društveni  ili  parlamentarni  život.U  središtu  njegove  istraživačke  sonde  i  ovoga  puta,    kao  i  u  cijelom serijalu  voluminoznih  tomova,  je  crnogorski čovjek, ali  i  građanin  Crne  Gore  i  crnogorski  sveukupni  odnosi  sagledani    u  relacijama  sa  okruž-enjem.   Tu  na  prvom mjestu  dolaze  srpsko-crnogorski  odnosi   kao  neuralgična  konstanta  ne  samo  naše  povjesnice, već  i  aktuelne  stvarnosti.  U tom kontekstu  su  pozicionirani  i  crnogorsko-ruski  odn osi.  Na  osnovu  ovih  relacija  Crna  Gora  se  od  autora  sagledava  u  svjevrsnom  rijalitiju  hegemonističkog  Velikog  Brata, bilo  da  je  on globalnog(Rusija) ili  regionalnog  karaktera(Srbija).  Vukovićev uvid  u  aktuelnu  stvarnost  i  prohujalu  prošlost  je  prevashodno  kritičkog, ali    i  krajnje  naučno  objektivnog  i   realnog  karaktera.   Vukovič  nije  samo  analitičar  iz  pozicije  savremenika  i  posmatrača  savremenih  istorijskih  procesa, odnosa  i  događaja,   već  je  i  u  ulozi  značajnog  i  važnog  aktera  koji  je  učestvovao  u  događajima  koji  su  oblikovali  našu  stvarnost.On, dakle, nije  comes  comites   kao  svojevrsni  pratilac  pobjednika, već   istaknuti  član uspješnog političkog crnogorskog pobjedničkog tima, koji  je posti-gao  vrijedne  rezultate  istorijskog  značenja. A  takvi  su,    pobjednički  referendum o državno-pravnom statusu Crne  Gore,prijem u NATO, priznanje  državnosti Kosova i tijem doprinos  disoluciji  ubilačkog  ko-sovskog  mita  i  sticanje  crnogorske  liderske   pregovaračke  i  reformske pozicije  u  regionu  u  procesima  EU  integracija.Zbog  svih  ovih  i okolnosti  i  činjenicaVukovićeva  misao  i  riječ  je  još  referentnija  i  relevantnija  na  našoj  javnoj  sceni.  A  ona  je  potpuno  relevantna  i  referentna  i  bez  toga  je  argu-mentovana, metodološki  utemeljena, naučno zafundirana, dokaziva, provjerljiva  i  dokazana, da su  po-kušaji  njenog  opovrgavanja  sami  sebe  dezavuisali  svojom  subjektivističkom uzaludnošću.  I  15  i  16  tom svojom sveukupnošću,  kao  i svi  njihovi  prethodnici  iz  ovog  voluminoznog   i  po  kvantitetu  i  još  više  po  kvalitetu, vrijednog  i  za  naučnu  misao  nezaobilaznog  serijala,   preferiraju  univerzalne  vrije-dnosti, autorovu   poziciju  težnje  prema  univerzalnom  i  univerzalizuju  njegov  ljevičarski  humani  ide-ntitet.A  Vukovićev  univerzalistički  angažman  i  prosede  potvrđuju  kvalitet  ispred  kvaniteta, angažo-vanost  za  opšte  ispred  ličnog,  težnja   istini umjesto  njenom surogatu,posvećenost pravu  i   pravdi a ne sili, rilkeovsko  opredjeljenje  za  pero  a  ne  mač,sklonost  prema  ljepoti, ljubavi    i dobru,   umjesto  umjesto  antipodu  lijepog,  mržnji  i  zlu.Iz  svega toga  proizilazi  autorova  usmjerenost  evolutivnom a ne  radikalnom i ekstremnom. Njegovo   prouniverzaličko tumačenje čovjeka, svijeta  i mišljenja  snaži   i  intenzivira   anticipativnost  i  emancipatorstvo.Tako  Vukovižev  angažman, njegova  misao, riječ  i  opus  streme i  svstavaju  sebe  u  sistem  vrlina.I  mudrosti  na  koje  je  aludirao  još  Fresis  Bejkon  svojim    postulatima  "Tantum scimus, quantum possuimus"  i  "Scietia  potentia  est".Čitav  Vukovićev  misaoni   svijet  locira  se   ovim   svojim  svojstvima  i  karakteristikama   u  sistem  znanja  i  kompetitivnosti čiju  eru  živimo  u  ovim našim   vremenima  s  početka  novog  milenijuma. I    Vukovićev  duet  najnovijih  knjiga, kao  i  čitav  njegov  opus  na  ovu  temu,  nosi   sobom jedinstvo  istorijskog  i  logičnog,   kao  što  je  to   bilo  i  na  njegovom početku, kada  je  mudrošću  i  smirenošću    iživljavanjem  modela  binoma,    odnosno  dvojne  fedracije  i  njenim  evolutivnim   trošenjem  dostignuta  za  Crnu  Goru moćna  pozicija  monoma,  u  stvari  samostalnog  i  nezavisnog  političkog   subjekta, suverena  vlastite  istorije.

Sve  etape  proteklog  istorijskog  puta  Crne  Gore  od  potonje  dvije  decenije  sažete  su  u  ova  dva  toma. U  njima  nalazimo  Vukovićeve  analize     crnogorskog  savremenog  i  post-epskog  doba  razvoja,kritičke   tekstove  o  neuspjeloj  carinskoj  uniji   koju  su  zagovarali  protagonisti  regionalnog  hegemonizma,    trčeći  još  jedan  svoj  počasni  krug  uzaludnog  istrajavanja  povratka  na  prevasziđeno  i   staro,esej  o  desetogodišnjici  crnogorske  ustavnosti,  te  njegov  egzodus  na  aerodromu Domodedovo.  Veliki  ruski  Brat  mu  nije  oprostio  kritiku  koja iako  opravdana  i  umjesna  ne  godi  uhu, duhu  i  sluhu    globalnog  hegemona.     Zato  se  Vuković  morao  upisati  u  domesti  book  Vladimira  Putina  i    postati  nakon  Svetog  Petra  Cetinjskog, kako  lijepo  i  mudro  zaključi  kritičar Vlatko Simunović, drugi   Crnogorac  progonjen i "konfiniran" kao  persona  non grata    putinizma, tj.   Putinovog  sljedbeništva    carizma  i  staljinizma  iz  vremena  koja  slijedi.  Vuković  se  poigrava  i  sa  velikosrpskom idejom "Srpske  kuće"  u  "srpskoj Crnoj Gori".  Jer, što  će  "srpska  kuća"  u  "srpskoj zemlji",   iskazujući  i  dokazujući  paradoksije   prevaziđenog, anahronog, ali  još  uvijek  živog  srpskog  velikodržavlja.  A    ko  je  supstitut za   poraženo   velikodržavlje, opominmje  i  upozorava nas, još  jednom,  Vujković.  To  je  svetosavsko, velikosrpsko  velikocrkovlje   kao  potonja  nada    srpskog  velikodržavlja.I    kao  kvasac  iz  kojeg  treba  da   se  jednoga  dana  ispeče  hleb  zvani  Velika  Srbija, pošto po   Velimirovićevim  isihastičkim  sljedbenicima   i  učenju  o  "svečoveku"  države  su(čitaj  Crna  Gora)  prolazne, a  svetosavska SPC  je  vječna. U  funkciji ove  pro-pagande  Vuković  vivisecira  patrijarha  Irineja  i  njegov  verbalni  teror  sažet  u  falsifikovanom  konstr-uktu "Srbima  je  teže  u  Crnoj  Gori  nego  u  NDH".    Na  tom  fonu  je  i  Vukovićeva  vrcava  kritika  kul-ta  materijalnog  nasuprot  duhovnom  Srpske  pravoslavne  crkve,   koja  umjesto  hrišćanskog, asketsk-og  i  duhovnog  puta  slijedi  ne  samo  vlastiti  imperijalizam nego  i  konzumerizam otkriven  u  naslovu    Robina  Šarme "kaluđer koji  je  prodao  svoj  ferari"  iz  njegovog  bestselera.  Srpske  popove  u  Crnoj  Gori  interesuju  materijalna bogatstva  i  crnogorska  teritorija  kao  lična   imovina  njenog  impoerijasli-zma, a  ne  širenje Jevanđelja(Radosne  vijesti)  i  Hristove  misije  o  ljudskom bratstvu  i  spašavanju du-ša.  Zato  Vuković  posvećuje  izvanredan  tekst    "Pravoslavni  pop  menadžer"  "doktrini  svetosavskog  biznisa". I na  kraju  poentira  svetosavskim  zvonom  i pokličem    "branićemo  je(misli se na  lažnu srpsku crkvenu imovinu u Crnoj Gori) golim  životima".  Tako  srpski  popovi  umjesto  vjere  i  težnje  ljudsklom dobru,koje  bi  trebalo  da  brane, brane  crnogorsku  imovinu  od  Crne  Gore  i  Crnogoraca, a  time, i nepravdu  od  pravde.  Autor  u  svojim  tomovima  nije  zaobišao  ni  dužnu  analizu  "Zakona  o  vjerskim slobodama". Nije  mimoišao  ni  razne    Vučićeve  poteze, ni  mnoge  druge  teme  kojima  je  osvijertlioovaj   mozaički  repetitorij, koji    ima  i  udžbenički  karakter  iz  disciplina  patriotizma, očuvanja  zdravog  razuma  i  daljeg  razvoja   crnogorske  državne  i  državotvorne,narodne, nacionalne i  građanske  svijesti.  Krunu  Vukovićeve  tematske angažovanosti   na  odbrani  crnogorskog  postojanja  i  trajanja, a ujedno  i  odbrani  principa  i  načela  slobode, istine  i  pravde, predstavlja  njegov esejistički tekst  o  usvojenoj  rezoluciji  o  Podgoričkoj skupštiniiz 1918. povodom   navršene stogodišnjice  ovog  po  Crnu  Goru  tragičnog  događaja  kojim     je  crnogorska  država  nasilno  anektirana od strane Srbije.  Svoju  istinsku  angažovanost    na  donošenju  Rezolucije  o   ovom traumatičnom  događaju  Vuković  je  potvrdio ne  samo  svojim člankom   u  knjizi,   već   i    ličnim  direktnim   angažovanjem    u  Parlamentu Crne  Gore  kao  jedan od  najistaknutijih  predlagača  da  se  ovaj  dokumenat  usvoji.Tim  važnim   povodom je  najistaknutiji  regionalni  istoriograf  najviše  međunarodne  reputacije, prof.dr. Ivo Banac  čestitao i crnogorskom parlamantu  na  usvojenoj Rezoluciji  i  dr.   Miodragu  Vukoviću, ističući  da  tim  primjerom   svi   narodi   i   države,    nastali sa  teritorije  bivše  Jugoslavije,    treba da  pođu,a  prvenstveno  Srbija koja  je u  tom  "trijumfu" doživjela  svoj  zauistanajveći  poraz    koji se ogledao  u njenom konfliktu  sa svima iz ju-okruženja.

Relevantnom  metodologijom korišćenja izvora prvog  reda, komparacijama, analogijama,metodama indukcije i dedukcije,nepobitnom  argumentacijom,  jedinstvom istorijskog  i  logičnog, dijalektičkom  dokaznošću  i  drugim  naučnim i  publicističkim instrumentarijem  dr.Vuković  je  sazdao  respektabilno  istiografsko  i  politikološko, humanističko  djelo. Ono  je  dokument  autorovog  totalizovanja  savremene, ali  i  prošle  crnogorske  istorije. Ujedno  je  i  nezaobilazan  izvor  za    buduća  proučavanja crnogorske  istorijske  prošlosti  ove  epohe. Svojom   sveobuhvatnošću  istinski  je svjedok   o  vremenu  koje  tumači  i  ljudima i događajima u njemu.   Pored informativne  i  edukativne  ciljne  funkcije, pouzdani  je  branitelj  crnogorskog  postojanja  i   trajanja  kroz  dimenzije  vremena, prostora i znanja.   Dragocjena  je riznica  koja  oplemenjuje  crnogorski  logos. I  ujedno  priziva   i  poziva  autorov um   da nastavi   novim tomovima  da  dograđuje  ovu  građevinu  i  njome  dalje doprinosi  učvršćenjeu  temelja  crnogorske  budućnosti.