CP: Skupština dovela u pitanje funkcionisanje ustavnog poretka Crne Gore
Tako je faktički stvorena situacija u kojoj je većina konstatovana na śednici Skupštine 04. decembra 2020. godine to prestala da bude, izgubivši dva poslanička mjesta. Obzirom da je aktuelna Vlada Crne Gore time izgubila podršku u Skupštini Crne Gore i da nema većinsku podršku, odnosno, ima podršku samo 39 poslanika, Ustavni sud mora preuzeti obavezu i na ustavan način razriješiti postojeću situaciju
Crnogorski pokret, kao nevladina organizacija koja
je zabrunuta za pravni interegnum u kojem se našla država Crna Gora, a u skladu
sa članom 149. i 150. Ustava Crne Gore, javno apeluje i traži od Ustavnog suda
Crne Gore da stane u odbranu ustavnog poretka i vrati državu Crnu Goru u
ustavno stanje, što i jeste osnovna uloga Ustavnog suda, saopšteno je iz
Crnogorskog pokreta.
Kako navode, “nizom svojih nelegalnih, ili makar
spornih odluka, Skupština Crne Gore je dovela u pitanje funkcionisanje ustavnog
poretka Crne Gore”.
“Počev od odluka Skupštine od 23.11.2020, kada se
mimo ustavnih procedura ušlo u ustavnu nadležnost donošenjem Odluke o dopunama
Poslovnika o radu Skupštine Crne Gore, kojima je omogućeno poslanicima učešće u
radu Skupštine bez ličnog prisustva śednicama, čime su direktno prekršene
odredbe člana 91. Ustava Crne Gore u kojima se imperativno zahtjeva PRISUSTVO.
Navedene dopune Poslovnika o radu Skupštine Crne Gore donešene su na temelju
instituta vanredne situacije koji ne postoji ni u Ustavu, ni u pravnom sistemu
Crne Gore. U Crnoj Gori nije uvedeno ni ratno, ni stanje ratne opasnosti, ni
vanredno stanje, saglasno članu 132. i članu 133. Ustava, da bi se primjenjivao
član 222. Poslovnika Narodne skupštine (”Sl. list CG” broj 59/17)”,
navode iz CP.
Ne samo da je, kako ističu, ovim aktima prekršen
Ustav Crne Gore, nego se nastavilo sa daljim njegovim kršenjem kada je, sa 40
prisutnih poslanika, dakle bez kvoruma, bez kvalifikovane većine u odnosu
na 81 poslanika, iz člana 83. Ustava Crne Gore, 28.XII 2020.godine
održana śednica Skupštine Crne Gore na kojoj je donešeno niz akata čije je
donošenje zasnovano na protivustavnoj odluci da se kvorum obezbjedi putem video
veze, bez ličnog prisustva poslanika/ce, što je u direktnoj suprotnosti sa
članom 91. Ustava Crne Gore.
Em što je nekvalifikovana većina odlučivala o
kvorumu kršeći Ustav Crne Gore, em je prekršen i Poslovnik Skupštine u članu
90, koji se bavi kvorumom, bez kojeg se ne može ni otvoriti śednica, ni
donositi dnevni red, niti donositi bilo kakve odluke.
“I to nije kraj zamješateljstvu. Poslanik koalicije
„Crno na bijelo“, Filip Adžić, podnio je neopozivu ostavku na poslaničku
funkciju, koja se konstatovala na pomenutoj śednici. Pošto se o ostavci ne
raspravlja niti odlučuje, ona je lični čin, time je prestala poslanička
funkcija pomenutog poslanika. Za konstatovanje ostavke, po Poslovniku, nije
nužna kvalifikovana većina u Skupštini jer se o njoj ne odlučuje. Na istoj
śednici, bez kvoruma, dakle ilegalno, suprotno Ustavu i Poslovniku, verifikovan
je mandat poslanici sa liste „Crno na bijelo“, Suadi Zoronjić. Ne samo da je
bez kvoruma verifikovan mandat, već je to učinjeno bez „uvjerenja izabranom
poslaniku“ koje izdaje Državna izborna komisija, saglasno Zakonu o izboru
odbornika i poslanika, stav 14, čime se nezakonito ušlo u nadležnost drugog
državnog organa”, stoji u saopštenju.
“Tako je faktički stvorena situacija u kojoj je
većina konstatovana na śednici Skupštine 04. decembra 2020. godine to prestala
da bude, izgubivši dva poslanička mjesta. Obzirom da je aktuelna Vlada Crne
Gore time izgubila podršku u Skupštini Crne Gore i da nema većinsku podršku,
odnosno, ima podršku samo 39 poslanika, Ustavni sud mora preuzeti obavezu i na
ustavan način razriješiti postojeću situaciju. Nama se čini da je iz postojeće
situacije moguće samo legalno izaći raspisivanjem novih izbora, jer bi sve
drugo izazvalo posljedice koje se teško mogu sagledati, a koje sa sobom nose
potencijalne opasnosti za građanski mir i ustavni poredak”, poručili su iz CP.
0 Komentara