•   Četvrtak,Novembar 21.
  • Kontakt
Korona i dokolica

САХРАНЕ И ГОВОРИ

Црква, лажи, видео траке

(15 riječi)

Недавно смо имали срећу да говоре на сахрани слушамо на Јавном сервису, који су управо због тога својства на прави начин осликали живот покојника. Јер истине, учења и науковања Радовића су увијек били саздани на полуистинама, митовима и преварама, што су нам и потврдили говори на његовој сахрани, који су сви до једног били рукописи његових фалсификата

 

У Црној Гори постоји један не баш лијеп обичај, а то је да се иде на сахрану да би се чули говори, који би због неистина изречених о покојнику служили за шалу и изругивање. Недавно смо у Црној Гори имали срећу да такве говоре слушамо на Јавном сервису, који су управо због тога својства на прави начин осликали живот покојника. Јер истине, учења и науковања Амфилохија Радовића су увијек били саздани на полуистинама, митовима и преварама, што су нам и потврдили говори на његовој сахрани, који су сви до једног били рукописи његових фалсификата.

Поразно је и тужно што су то рукописи и представника нове власти у Црној Гори. Здравко Кривокапић и Алекса Бечић, као носиоци државничких функција суверене, независне и међународно признате црногорске државе, били су неприродни елементи на том погребно-политичком скупу. Јер се упокојени митрополит Српске цркве у Црној Гори, од свог именовања на ту црковну функцију, свим могућим средствима борио против постојања независне Црне Горе. Због тога су Кривокапић и Бечић прво требали да се одрекну својих државничких функција, прије него су наумили или били позвани да одрже своје беćеде у част и славу Радовићева живота. Кад већ то нијесу урадили, онда нијесу имали права да као представници највиших црногорских државничких функција оћуте истине о разорном дјеловању српског митрополита по црногорску државност и по њено грађанско друштво. Нијесу смјели себи дозволити да похвално говоре о Радовићевом дјеловању у Црној Гори јер је оно из угла црногорске државности и суверености крајње непријатељско и деструктивно.


Амфилохије Радовић је дјеловао и борио се против свега онога за што се, барем декларативно, залажу Кривокапић и Бечић. Против европског пута Црне Горе, против уласка у НАТО, против признања Косова, против црногорских државних симбола, против свега позитивног што је Црна Гора урадила на идентитетском и друштвено-политичком плану, односно против свега онога што пише у споразуму који су потписали Кривокапић и Бечић заједно с Абазовићем у постизборним данима, а што чини темељ нове власти и њихове сарадње. Због тога, уколико поменута господа истински желе радити на бољитку Црне Горе и у корист прогреса црногорскога друштва, морају се ослободити идеолошке матрице Амфилохија Радовића и његове Српске православне цркве. У супротном, не да неће Црну Гору увести у европску заједницу народа, него ће је вратити у њену мрачну и неславну прошлост.

А како можемо виђети и на што нас упућују изјаве и дјеловања нове политичке већине, а прије свега дјеловање будућег премијера и најављених министара и министарки, ближи смо томе да се вратимо 30 година уназад, у период цвјетања погубне великосрпске политике коју је свим својим бићем подржавао, баштинио и пропагирао упокојени митрополит и након пораза те политике, него да идемо напријед у европску будућност. Очито је да су мандатар и најављени министри и министарке ближи Амфилохијевом науковању него споразуму на који је мандатар ставио потпис. Јер свједочимо да су вјерни сљедбеници Радовићевих митоманских и преварантских послања који се сви темеље на историјским фалсификатима и полуистинама исконструисаних за потребе ретроградне и за Црну Гору погубне светосавске идеологије. Осврнемо ли се само на најсвјежије изданке тих науковања, виђећемо колико су натегнута и злонамјерна њихова тумачења црногорске прошлости.

Једно од таквих тумачења је везано за црногорску тробојку из доба књаза/краља Николе I Петровића Његоша. Та је застава актуализована током протеста (литија) Српске православне цркве, изазваних Законом о слободи вјероисповијести, којим се захтијева од СПЦ да на правно ваљан начин докаже власништво над црногорским црквама и манастирима. Тробојка коју желе да представе као симбол петровићевске Црне Горе, за коју се наводно боре СПЦ и њени сљедбеници, је у ствари застава СНП-а и Праве Црне Горе која у дизајнерском, односно хералдичком погледу нема пуно подударности с црногорском тробојком из периода Николе I. Оставши досљедни модификовању црногорске историје, узимајући из ње непотпуне факте, прилагођавајући их њиховој идеолошкој матрици, у овом случају су занемарили постојање црногорског алај-барјака, двоглавог орла на црвеној подлози, који је уз крсташ барјак истински симбол петровићевске Црне Горе. Црногорски алај-барјак је потпуно апстрахован, иако се зна да је имао много дужу традицију од триколоре, само зато што неодољиво подćећа на данашњу заставу Црне Горе, коју ова црква не признаје и не види као мултиконфесионалну државу.


Овим чином Српска православна црква и њени сљедбеници на симболичан начин под ноге бачају све битке које је црногорски народ извојевао за вријеме династије Петровић-Његош, од Царевог лаза, Мартинића, Круса, Грахова, Вучијег дола, затим у Балканским ратовима, Првом свјетском рату, битке на Мојковцу као и свих осталих бојева извојеваних под крсташ барјаком и црногорским алај-барјаком. Све ове битке и барјаци под којим су извојеване побједе управо представљају истинску петровићевску Црну Гору која је утемељила суверену црногорску државу.


Само идеолозима великосрпства и светосавља, којима је припадао и Амфилохије Радовић, а чија науковања слиједи нова власт у Црној Гори, могу да сметају црногорски државни симболи. А да нова власт и СПЦ не раде у интересу црногорскога народа и црногорске државе, и да се лажно залажу за петровићевску Црну Гору открива се једним једноставним питањем. Да ли су за вријеме петровићевске Црне Горе цркве и манастири били у власништву државе и цркве чије је ćедиште било на Цетињу или у власништву државе и цркве чије је ćедиште било у Београду?



Povezani članci...

1 Komentara

camisetas clubes Postavljeno 05-05-2023 08:57:44

camisetas de futbol baratas

Odgovori ⇾

Ostavite komentar

• Redakcija zadržava puno pravo izbora komentara koji će biti objavljeni. • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, prijetnje i govor mržnje na nacionalnoj, vjerskoj, rasnoj osnovi, kao i netolerancija svake vrste neće biti objavljeni. • Prilikom pisanje komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima. • Nije dozvoljeno pisanje komentara isključivo velikim slovima niti promovisanje drugih sajtova putem linkova. • Komentari u kojima nam skrećete na slovne, tehničke i druge propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali ih možete uputiti redakciji na kontakt stranici portala. • Komentare i sugestije u vezi sa uređivačkom politikom ne objavljujemo, kao i komentare koji sadrže optužbe protiv drugih osoba. • Objavljeni komentari predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, i nisu stavovi redakcije portala. • Nijesu dozvoljeni komentari koji vrijedjaju dostojanstvo Crne Gore,nacionalnu ,rodnu i vjersku ravnopravnost ili podstice mrznja prema LGBT poulaciji.