Milev Čavor:Energetska tranzicija zahtijeva ekonomsku transformaciju regiona uglja Pljevlja
Konferencija pod nazivom Energetska tranzicija u Crnoj Gori:
Dostignuća, vizija i perspektiva održive energetske budućnosti Crne Gore, u
organizaciji nevladine organizacije Eko-tim, održana je danas u hotelu Ramada.
U fokusu konferencije su analiza i diskusija o ključnim
aspektima energetske tranzicije, sa posebnim naglaskom na uticaj naknada za CO2
i implementaciju mehanizma za granično prilagođavanje ugljenika (CBAM) na
energetski sektor Crne Gore, saopštio je Media Biro.
Konferenciju je otvorila predstavnica NVO Eko-tima,
koordinatorka programa za klimu i energiju, Diana Milev Čavor. U svom izlaganju
je napomenula da se do sada o energetskoj tranziciji najviše govorilo iz ugla
međunarodnih obaveza, međunarodnih ugovora i EU integracija, te skrenula pažnju
na druge aspekte tranzicije, čiji su uticaji manje formalin, ali mnogo
opipljiviji i realniji. Kao glavni primjer je istakla Sistem trgovine emisijama
CO2 koji predstavlja veoma važan mehanizam koji utiče na ekonomsku isplativost
termoelektrana na ugalj.
“U skladu sa postojećim regulatornim okvirom Crne Gore je
definisana obaveza da Termoelektrana Pljevlja plaća obavezu od 24 eura po toni
CO2. U EU je ta cijena značajno već. S obzirom na težnju i interes Evropske
komisije, ali i zemalja članica Energetske zajednice o formiranju jedinstvenog
energetskog tržišta, EK veliki fokus stavlja upravo na harmonizaciju EU ETS sa
nacionalnim sistemima oporezivanja CO2. Do 2030. godine pored obaveze
usklađivanja sa EU ETS-om zemlje regiona moraju uskladiti i definisati cijenu
ekvivalentu cijeni na ETS tržištu. Sve navedeno imaće velike reprekusije koje
će se u prvom redu ogledati u većoj
cijeni struje za građane.,” navela je Milev Čavor.
Ovakva energetska tranzicija zahtijevala bi i ekonomsku
transformaciju regiona čija ekonomija značajno zavisi od industrije uglja.
"U tom pogledu se složenost ovog procesa prvenstveno
ogleda u izazovima ekonomske prirode: potencijalan gubitak posla, smanjena
zaposlenost, ali ima i važnu sociološku, kulturološku, pa čak psihološku
komponentu. Sama ta rudarska aktivnost se vezuje i za tradiciju i kulturno
nasljeđe rudarske zajednice, tako da sve ove promjene i izazovi koje tranzicija
donosi izazivaju otpor lokalnih zajednica koje ovakve promjene povezuju sa
strahom od gubitka posla,” dodala je predstavnica NVO Eko-tima.
Zbog navedenih izazova potrebno je razmotriti kako podržati
i preusmjeriti lokalnu ekonomiju tako da se minimizira negativni ekonomski
uticaj i omogući održivi razvoj.
“Veoma je važno da se identifikuju privredne grane koje
imaju potencijala za razvoj u opštini Pljevlja, Pred našom zemljom je i te kako
veliki izazov kako identifikovati konkretne privredne grane koje će se
razvijati u Pljevljima, a naredni korak bi bio da se definišu aktivnosti sa
vremenskim okvirom i procjenom finansijskih sredstava koja će biti potrebna za
realizaciju ovako kompleksnog procesa,” podvukla je Milev-Čavor.
Današnjoj konferenciji prisustvovala je predstavnica Vlade,
državna sekretarka Ministarstva energetike i rudarstva, Biljana Ivanović koja
istakla da država podržava sve aktivnosti koje su usmjerene ublažavanju
klimatskih promjena, dostizanju ekonomskog razvoja i zaštiti životne sredine.
“Moramo biti svjesni toga da energetika predstavlja ključnu
privrednu granu, vrlo važnu za ekonomski razvoj svake zemlje, a imajući u vidu
da se približavamo kraju rada proizvodnih objekata na bazi fosilnih izvora,
moramo maksimalne napore uložiti da povećavamo udio obnovljivih izvora
električne energije, diverzifikaciju i decentralizaciju proizvodnje i primjenu
inovativnih tehnologija koje će biti rezultat ulaganja velikog napora u nauku i
inovacije,” poručila je Ivanović.
O ovim izazovima koji su trenutno pred Crnom Gorom moglo se
čuti nešto više iz dvije panel diskusije koje su okupile stručnjake, donosioce
odluka, predstavnike civilnog društva i poslovne zajednice sa zajedničkim
ciljem da razmotre izazove i prilike koje donosi energetska tranzicija.
0 Komentara