Dvodnevni skup ministara spoljnih poslova članica NATO-a nastavljen je u srijedu ujutro, 30. novembra, u Bukureštu novim sastankom Sjevernoatlantskog savjeta (NAC).

Šefovi diplomatija zemalja NATO će u srijedu nastojati da uvjere zemlje u ruskom susjedstvu da se ne plaše da bi Rusija mogla da ih destabilizuje dok se sukob u Ukrajini odugovlači, smanjujući zalihe energije i podižući cijene.

„Razlog zbog kojeg održavamo ovaj skup je naš signal koliko je važno stvoriti stabilnost ne samo za zemlje NATO, već i šire“, rekao je holandski ministar inostranih poslova Vopke Hoekstra po dolasku na drugi dan razgovora u Bukurešt.

Saveznici NATO su u utorak obećali dodatnu pomoć Ukrajini da popravi energetsku infrastrukturu teško oštećenu ruskim bombardovanjem.

Govoreći u utorak, generalni sekretar Jens Stoltenberg rekao je da će 30-člana alijansa voditi razgovore sa Moldavijom, Gruzijom i Bosnom i Hercegovinom, zemljama “suočenim sa pritiskom Rusije”.

„Preduzećemo dalje korake da im pomognemo da zaštite svoju nezavisnost i ojačaju njihovu sposobnost da se brane“, rekao je on, dodajući da je u interesu NATO-a da osigura njihovu bezbjednost.

Estonski ministar spoljnih poslova Urmas Reinsalu rekao je novinarima da NATO želi da osigura da Rusija posle rata u Ukrajini „neće imati šanse da diktira bezbjednosne opcije i način života svojim susjedima“.

Moldavija, koja se nalazi između Ukrajine i Rumunije, prošle nedjelje je upozorila svoj narod da se pripremi za oštru zimu jer se suočava sa “akutnom” energetskom krizom koja može da izazove nezadovoljstvo naroda.

Takođe se suočava sa neriješenim separatističkim sukobom već 30 godina. Kontingent ruskih mirovnjaka je baziran u Pridnjestrovlju.

Separatisti koje podržava Rusija kontrolišu dva otcepljena regiona Gruzije – Abhaziju i Južnu Osetiju.

BiH prolazi kroz najgoru političku krizu od kraja balkanskih ratova 1990-ih, sa vodstvom entiteta Republika Srpska koji, kako piše agencija Rojters, izazivaju državne institucije u sklopu svog dugogodišnjeg nastojanja da se otcijepe, ohrabreni barem prećutnom podrškom Rusije.

Ministarka inostranih poslova BiH Bisera Turković, pozvana da se pridruži sastanku NATO-a, rekla je da je zabrinuta zbog namjera Rusije.

„Podjela u našoj zemlji je duboka“, rekla je ona.

Evropski lideri su zabrinuti da će zemlje na južnom i istočnom rubu kontinenta izgubiti strpljenje čekajući članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u, ostavljajući ih otvorenim za ruske i kineske napore da steknu uticaj.

„Stabilnost na Zapadnom Balkanu je važna za mir“, rekao je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani. „Treba da zaustavimo Ruse na Zapadnom Balkanu, treba nam više Evrope.”

Ministri NATO-a će takođe razgovarati o tome kako ojačati otpornost društava, nekoliko dana nakon što je Stoltenberg upozorio zapadne nacije da moraju da budu oprezne da ne stvaraju novu zavisnost od Kine dok se odvikavaju od ruskih zaliha energije.