Bujice vode i šljunka odnijela je priključni put sa glavne petlje Pelev Brijeg za sela u Bratonožićima. U mjestu Kisjelica kuće su kao splavovi, jer se u dvorištima slila ogromna količina vode. Pod vodom je i glavni put kroz Bratonožiće, a naročito su ugrožena sela Potkrš i Klopot. Do promjene vodotoka došlo je nakon izgradnje autoputa, tvrde mještani. Mnogi od njih našli su se u čudu kada su vidjeli prave potoke kroz sela.

“Situacija je katastrofalna. Voda će ponijeti i stari put kroz Bratonožiće. Bujica je odnijela kompletnu saobraćajnicu iza nas u mjestu Kisjelice. To je dio priključnog puta. Napravili smo neke brane, ali taj put sad nije u funkciji. Voda je napravila kanale. Iz Monteputa su nam obećavali da će to riješiti, ali se niko na nas ne okreće”, kaže Boban Vešković, mještanin Kisjelice.

U selu Potkrš je ista situacija, kaže on.

“Okrenuli su vodu sa autoputa na jednu stranu i ona sada ide na stari put kroz Bratonožiće prema Veruši. To je put koji je jedina alternativa autoputu. Još ga voda nije odnijela, ali ne znači da neće jer je asfalt star. Voda samo što nam nije u kuće ušla, jer su je okrenuli kuda nikada nije tekla. Napravili su nam splavoveod kuća. Sačekaćemo još malo da nam se neko obrati, a ako ne najvejerovatnije krećemo sa blokadama”,  kaže Boban Vešković, mještanin Kisjelice.

Milovan Ilić, mještanin Klopota, smatra da nešto nije kako treba urađeno na autoputu.

“Kad je bujica po putu može neko da strada. Potkopaće nam lokalne puteve i glavni put. Mislim da je glavni razlog to što se sliva i zemlja po putu. Problem je i u Potkršu, a sa nasipa autoputa se odliva veća količina zemlje prilikom padavina”, navodi Ilić.

Foto: Dan

Marko Madžgalj iz Monteputa, kaže da su svi izvedeni radovi u skladu sa projektovanom i revidovanom dokumentacijom.

“Shodno ugovoru sa CRBC-om, nakon završetka radova, pred nama je period za otklanjanje nedostataka od dvije godine i sve uočene i utvrđene nepravilnosti od strane nadzornog organa prijavljuju se izvođaču radova. Njegova obaveza je otklanjanje u najkraćem vremenskom roku. U tome pravcu su već preduzeti koraci”, ističe Madžgalj.

Ekolog Vuk Iković iz Pokreta Preokret, kaže da svaki projekat, pa i autoput kada se radi mora da bude urađen tako da ne šteti okolne projekte, odnosno objekte.

“Ne govori se uzalud da je potreban sveobuhvatni pristup, jer kao što su sve prostorije jedne kuće povezane jedna sa drugom, tako su i ulice u centru grada povezane pa i svi lokalni putevi treba da budu bezbjedno povezani sa autoputem. Čak šta više, autoput treba da poveća vrijednost okolnog prostora. Očigledno da se nije vodilo računa o postojećoj putnoj mreži tokom projektovanja i izgradnje autoputa, pa atmosferske vode koje nijesu pravilno kanalisane prave štetu i dobijaju dodatno ubrzanje čime odnose plodnu zemlju, lokalne puteve, podzide okućnica lokolnim domaćinstvima”, kaže Iković.

On kaže da čim zanemarimo vremenske prilike, karakteristike terena i zahtjeve prirode, onda priroda uzvraća udarac i dolazi do oštećenja prilikom obilnih padavina, kao što je to baš u ovom slučaju.

“Ako ne poznajemo vodni režim lokaliteta kroz koji prolazi jedna saobraćajnica onda se često dešava da taj put poplavi, ili da dio trupa puta bude odnešen kao što se to nedavno desilo sa Bulevarom Danilovgrad – Podgorica. Sada se postavlja pitanje odgovornosti-  Ko će da nadoknadi štetu koja je nanešena mještanima? Hoće li izvođač radova, projektant autoputa ili firma koja upravlja autoputem ili funcioner koji je vodio Ministratvo saobraćaja ili funkcioner koji je otvorio autput? Prije svega to treba da bude funkcioner koji je zastupao građane od čijeg novca je izgrađen autoput, a onda funkcioner treba da pokrene dalji lanac odogvornosti jer smo platili autoput, ne da bi imali gubitak već dobitak, bolji i ljepši život”, navodi Iković.

portalanalitika