Božović: Neznanje rađa agresiju, uspješni smo u nazadovanju
Šovinističko skandiranje “Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji”, koje se prethodne sedmice navodno čulo u Tivtu, anticivilizacijsko je i pripada ružnoj prošlosti. Sociolog Ratko Božović upozorava da čovjek što manje zna postaje agresivniji i da je to naročito opasno u prljavoj i ratno-huškačkoj politici prisutnoj u regionu.
“Slikarka i kniiževnica Biljana Vilimon je, u intervjuu NIN-u, kazala: “Ko se zarazi od politike, tu nema izlečenja. To nije samo trenutna bolest, već hronično obolenje.” Pored svih svetskih zaraza, imamo i ovo naše partikularno obolenje, iz koga nikako da izađemo. Verovatno i zato što još nismo stigli do građanskog društva. Nestao je ideološki diskurs, a onda su, preko noći, komunisti prešli u nacionaliste. Komunizam, kao svetska ideja, preko noći se izokrenula u nacionalističku. Da li su naši komunisti uopšte i bili komunisti? Je li bilo komunizma ili je sve bilo pritajena i potisnuta nacionalistička neostvarenost? Drugo, nacionalisti uvek imaju osećanje da su prikraćeni, da im je neko napravio zlo, pa moraju da se osvete i poravnaju stvari. Te su emocije više plod njihovih predrasuda i fikcija, a ne činjenica i znanja”, kaže Božović za Gradski portal.
Neznanje i neobrazovanost podstiče šovinističku agresiju i kod mladih?
Božović: Mladi u porodicama i školama nisu naučili ništa ili veoma malo. Puni predrasuda, mladima je ulica gotovo jedina škola; tu su čuli i naučili naopake reči i poruke koje ponavljaju. Tome doprinose i nesređena postkonfliktna društva u kojima su odrastali, a koja nisu bila sposobna ni spremna da otvore bolne priče iz bliske i dalje prošlosti. U Srbiji je na delu nacionalistička pomama, dominira ekstremni nacionalizam, koji je patološka pojava. Kao društvo, nismo očistili Augijevu štalu prljave i ratno-huškačke politike devedesetih i to nam se sada sveti.
Kakvu ulogu je odigrala Crkva?
Božović: Crkva je produbila problem. Ona nije samo slala ljude u ratove i blagosiljala ih, već je ušla u samo tkivo svakodnevnog života. Uzmite Crnogorce: nigde nije bilo više ateista nego u Crnoj Gori. Kao šampioni isključivosti, mi Crnogorci smo svojevremeno u crkve uterivali krave i koze. E, a onda smo preko noći postali veliki vernici. Još od vizantijskih vremena, religija i crkva nikada sa društvom nisu bile u većoj saglasnosti. Kao što vidite, veoma uspešno napredujemo u nazadovanju.
Nedavno sam slušao profesora književnosti, koji je rekao da je 90 odsto ljudi u Srbiji medijski nepismeno. Tom niskom koeficijentu inteligencije dodajte medijsku, pa bukvalnu i brutalnu nepismenost, pa ćete videti ko je bio spreman da talas povratka tradicionalizma prihvati na način kako je to učinjeno ovde. Religija je isplivala iz potisnute svesti kao sami đavo.
Kakav je onda zaključak?
Božović: Mi smo patološka društva, to je naša nesreća. Tražimo politički autoritet, a imamo podanički mentalitet. Opsjednuti smo liderima. Ne idemo za idejom, nego za liderom. Mora se raditi na pacifikaciji, smirivanju strasti, obrazovanju mladih ljudi. Mora im se objasniti da je između verbalnog i suštinskog nasilja samo korak.ra
0 Komentara