Srbima najbliži Hrvati, Bošnjaci pa Rumuni...
Ono što smo znali o poreklu Srba do pre samo nekoliko godina uglavnom je bilo bazirano na lingvističkoj afilijaciji, tj. slovenskom korenu našeg naroda.
Lingvisti su, posmatrajući indoevropsko 'stablo',
uočili da se srpski jezik odvojio pre oko 1.600 godina od zajedničkog slovenskog
pretka, dok se grupa kojoj pripada naš jezik (baltoslovenska) razdvojila od
germanskih i keltsko-romanskih jezika pre oko 4.800 godina.
Ono što je bilo iznenađujuće jeste dramatična
ekspanzija protoslovenskog jezika tokom šestog i sedmog veka (u vreme kada Srbi
naseljavaju Balkan).
Naravno, priča o Velikoj seobi Slovena, potkrepljena
upadljivom sličnošću među slovenskim jezicima, iz koje je proistekao i
panslavizam (i crveno-plavo-bele boje zastava većine slovenskih nacija) nije
bilo sve što smo znali.
Antropološka istraživanja ukazivala su na ne samo
kulturološki već i genetski uticaj preslovenske populacije, koja se uglavnom
pogrešno interpretirala kao ilirska. Konačno, moderna genetika se toliko
razvila da je uzela dobar deo posla etnolozima, antropolozima i istoričarima.
Teza o navodnom mešanju sa Turcima usled četvorovekovnog ropstva pod Otomanskom
imperijom (pothranjena i famoznim, bizarnim i užasnim „pravilom prve bračne
noći") potpuno je oborena genetskim rezultatima (Kovacevic, Tambets,
Ilumae, 2014).
S druge strane, genetski zapis našeg naroda ukazuje
i na "prisustvo" različitih osvajača sa Zapada, pre svega Kelta i
Gota, ali ne u bitnoj meri.
Haplogrupa I je najstarija velika haplogrupa u
Evropi i jedina koja je tu i nastala. Njena prethodnica, haplogrupa IJ stigla
je sa Bliskog istoka u Evropu pre nekih 35.000 godina, da bi ubrzo mutirala u
haplogrupu I. Kod Srba vodeća haplogrupa je I2, tačnije I2a-Din(aric), koja se
od ostatka haplogrupe I izdvojila pre 22.000 godina, verovatno na području
današnjeg Podunavlja.
Druga najvažnija haplogrupa kod Srba je
istočnoevropska ili slovenska: R1a. Istraživanja ukazuju da je R1a (i I2a-Din)
došla u ove krajeve sa Slovenima iz zapadne Ukrajine i južne Poljske
(Zakarpatje) kroz Češku. Udeo ove haplogrupe kod Srba iznosi od 15% do
maksimalno 25% (u zavisnosti od uzorka).
Haplogrupa I2a-Din(aric), kojoj pripada trećinski
deo srpskih muškaraca, pretežno se nalazi u slovenskim zemljama. Maksimalne
frekvencije se primećuju kod dinarskih Slovena, kao i u Bugarskoj, Rumuniji,
Moldaviji, zapadnoj Ukrajini. Ima vrlo visoku koncentraciju u severoistočnoj
Rumuniji, Moldaviji i centralnoj Ukrajini, što upućuje na širenje drevne
kulture Kukuteni–Tripilijan (4800–3000. pre nove ere).
Kako se ova kultura razvila kao ogranak kulture
Starčevo–Koros–Cris, verovatno je da je I2a jedna od glavnih paternalnih
linija, a ‘efekat osnivača’ znatno je povećavao učestalost haplogrupe. Inače,
kultura Kukuteni–Tripilijan bila je najnaprednija neolitska kultura u Evropi
pre indoevropskih invazija u bronzanom dobu.
U svakom slučaju, pretpostavka je da je mešanjem
dobijen genetski amalgam koji je postao karakterističan za Južne Slovene.
0 Komentara