Dripačka mržnja sa zgarišta ideologije
Piše: Teofil
Pančić
Nije sve u pandemijskoj
2020. bilo tako loše. Evo, svet se ipak rešio dvaju velikih zala – Donalda
Trampa i Mila Đukanovića. „Čekaj, zašto Trampa?“, pitaće na ovom mestu svaki
adekvatno lobotomizovani konzument (i anonimni komentarent) besplatnog
internetskog štiva. Pogledajte samo kanibalsku orgiju koja će nastati ispod
ovog teksta, i ka’šće vam se samo…
Šalu na stranu, da se
svet nije oslobodio zlog Mila, mi koji ne živimo „u Crnu Goru“ verovatno nikada
ne bismo imali čast i privilegiju da se upoznamo s raskošnim duhovnim svetom
izvesne Bratić Vesne, nove ministarke za prosvjetu, nauku, kulturu i sport (a
đe su tu šah, pikado, vjerske zajednice, roštilj na ćumur, veče uz Moraču,
istraživanje ruda i gubljenje vremena?) u Vladi Crne Gore. A to bi baš bilo
šteta. Antropološki gledano.
Prvo po čemu se raščula
ova građanka, dika i ponos nove „demokratske i proevropske vlasti koja je
srušila mrskog diktatora“ (uzgred, mali disclaimer: za samog „diktatora“ lično
me baš briga, nije mi iz oka ispao), bila je njena ponosna objava da je
rećirilizovala svu javnu komunikaciju njenog ministarstva, pošto su njeni zli i
antisrpski prethodnici dopustili invazivnoj latinici da divlja i vršlja po
srpskoj Sparti ka’ da je doma. Ako vam je ovo odnekud poznato, u pravu ste, tu
pojavu ste već videli: Vladan Vukosaljević, samo s nešto lepšom frizurom. A
onda se ministarka dohvatila fejsbučenja (gle, na Fejsbuku joj latinica ne
smeta?!), gde je za kratko vreme uspela da zablista tvrdnjom da je Boris
Dežulović ništa manje nego „đubre ustaško i magarac“, a zatim je povodom jednog
javnog nastupa ugledne istoričarke Latinke Perović hrišćanski zavapila: „Ka’će
ove babe više da odu Bogu na istinu, Bože mi prosti…“
Kako je moguće, u bilo
kojem kontekstu, bilo kojim povodom, u bilo kojem stanju svesti i ubrojivosti,
napisati za Borisa Dežulovića da je bilo šta „ustaško“, pa makar i đubre i
magarac? Ako je neznanje, kako je moguće da je to neznanje tako monumentalno a
tako bez javnih posledica, ako je dripaštvo i bezobrazluk, kako je moguće da se
s tolikim džukačkim i kulovskim bezobrazlukom postaje ministar prosvete,
kulture i ostalih lepih veština s gornjeg spiska, a ako je ipak
ideologija, kako se ta ideologija zove? I kakva je to vlada čije
vodeće „identitetsko“ ministarstvo oblikuje takva ideologija?
A ovo za Latinku Perović…
To više nije ni ideologija, to su njeni ugarci, ono što ostane kad jedan
nakaradan, morbidnim glupostima, plemenskim mitovima i mahnitim sujeverjem
napunjen „pogled na svet“ eksplodira pravo u lice onoga ko je njime inficiran,
kada netrpeljivost (koja odavno ne potrebuje neko racionalno utemeljenje i
objašnjenje) prema osobama koje su lučonoše neke drugačije moralne i
civilizacijske paradigme prevri, uskisne i pretvori se u otrovni bućkuriš
sokačarske mržnje i golog primitivizma, do granice simboličkog usmrćivanja,
odstranjivanja iz zajednice i sa lica sveta.
Naravno, ni to vam nije
nepoznato čak i ako nikada niste čuli za novu crnogorsku, a srpsku, političku
vedetu: gledate to i slušate već tridesetak godina u svom okruženju, na
raznim mestima; trenutno se najmasovnije ispoljava u Skupštini Srbije, ne zato
što Skupština tako mnogo znači, nego baš zato što je toliko obezvređena i
poništena da je mirne duše mogla biti prepuštena polusvetu.
„A šta se pa mene tiče
tamo neka ministarka u Crnoj Gori, to je druga država?“, reći će neko
neoprostivo neobavešten. Jeste to druga država, ali objasnite vi to kreatorima
„srpskog sveta“, kvazimirnodopske varijante „Karlobaga, Karlovca, Ogulina i
Virovitice“! Kreatori tog košmara – tačnije, fantazma sa stvarnim posledicama –
vladaju evo baš ovom državom, i polovinom susedne, a sada su već lepo zagazili
i pustili pipke i u Crnoj Gori. A ispod kamena koji su podigli izašle su razne
batić vesne, skrojene baš po meri takvog sveta: neznavene, arogantne, skudoumne
i bazično sirove i surove. I s tim nam valja živeti. Srećna vam nova 1991, samo
ovaj put, nadamo se, bez Novosadskog ili Podgoričkog korpusa. Osim korpusa
nadobudnih jebivetara i toksičnih budala po kojima će nas opet prepoznavati
nadaleko.
0 Komentara