U petak, 25. decembra 2020. godine, uveče, posljednji put sa neba  iznad Podgorice čuo se zvuk motora Montenegro-erlajnsa. Već u subotu naša nacionalna kompanija je prizemljena, nakon odluke „apostolske, ekspertske„ vlade  Zdravka Krivokapića da, poslije 26 godina, ukine letove aviona sa stilizovanim, vrlo prepoznatljivim, vizuelno veoma efektnim, orlom na njihovim krilima. Montenegro orao je, najvjerovatnije, sletio zauvijek, zapravo, oboren je kokošijom logikom i nepromišljenošću aktuelnih moćnika. 

Ovo prizemljenje, najavljivano je prije izbora ,,ako dodju na vlast’’. To samo po sebi govori  da nije bilo nekih posebnih  analiza i  konsultacija, makar  sa onima  koji  o tome  više znaju. Nije bilo ni  proučavanja iskustava  država  koje su  zdušno pomogle svoje avio  kompanije. No, poznato je  da oni koji ne  sumnjaju u svoje (ne)znanje , olako donose odluke,  pa i  ne čudi što  i ne ,,čuju’’ upozorenja i sugestije stručnjaka iz avio -branše.     

Događaj je, svakako, od istorijskog značaja, istorijskog u negativnom smislu, jer je odluka, prije svega, politički motivisana, potrebom da se sruši sve što je Crna Gora, sa predhodnom vlašću, postigla u posljednje tri decenije. Uzimajući u obzir okolnosti u kojima je sadašnja vlast došla, ko joj je bio sponzor na izborima, zatim, sastav Krivokapićeve vlade, njene radikalne odluke u prvih dvadesetak dana, apsolutno je jasno da  je odluka o ukidanju Montenegro erlajnsa motivisana nastojanjem da se Crna Gora demontenegriše,  a, suprotno tome, da se što više približi, ili , uklopi u „srpski svet“. 

Montenegro erlajnsu je, potpuno je jasno, presudilo i samo ime. Montenego, to je mnogima smetalo , pa sve da je naša kompanija bila najbolja i najprofitabilnija. Ona za sadašnju skupštinsku većinu, sa jednim glasom više, nije politički profitabilna. I to je jedan od  razloga njenog ukidanja. Nije li se , godinama, na političkim vašarima , uzvikivalo „nije ovo Montenegro, već junačko srpsko leglo“. 

Sudbinu „Montenegro erlajnsa“  će, naravno,  doživjeti sve „montenegro“  firme, čak i one koje  u svom nazivu imaju prefiks crnogorska , crnogorski. Ne može ništa biti crnogorsko. Možda ćutanje  i servilnost ne pomognu ni Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti da zadrži to ime. 

Znamo, nijesu sve „montenegro“ kompanije poslovno uspješne, neke od njih imaju velike dugove i neplaćene poreze, među njima je i  „Montenegro erlajns“. Imaju i gubitke, veći broj zaposlenih od optimuma, razne probleme, ali ukidanje nije put da se riješe te nevolje. Štaviše, koliko god logika profita bila uvjerljiva, u nekim slučajevima, i ne mora biti presudna. I mnogo veće, moćnije, stare države, čine sve, i po cijenu plaćanja gubitaka, da održe svoj nacionalni prestiž, i  u primjerima kakva je nacionalna avio-kompanija. A  tek šta to znači za male zemlje. Nije li upravo “Montenegro-erlajns „ pored ostalog, pronio ime Crne Gore na najprometnijim avio-destinacijama, bar u Evropi? A to nama  treba. I to ima i svoju cijenu. 

Nas u svijetu  više znaju po Montenegru, nego kao Crnu Goru. Stoga je i „montenegrizacija“ raznih firmi uzela maha. One su,  pored ostalog, bile izraz , i potreba, suverenizacije Crne Gore, njene identitetske prepoznatljivosti . Možda smo u tome pretjerivali, možda smo prioritet dali formi, a manje suštini, no takvo ponašanje nije ni čudno, poslije dugog perioda u kome je ime  Crne Gore, na ovaj ili onaj način, zatirano. Ne čudi, stoga, što su  putnici na posljednjem  letu “Montenegro erlajnsa” , takoreći, plakali. Osoblje u avionu i na aerodromu , takođe, je, ovim, povodom, priredilo posebne „performanse“. Pilot je avionom, u letu, napravio  veliko srce. Emocije su neminovne. Nikad više nećemo čuti „Montenegro erlajns” objavljuje let za Podgoricu, za Rim, Pariz, London, Beograd, za Budimpeštu, Ljubljanu. …  Ljudi su svjesni da je odlukom o ukidanju „Montenegro erlajnsa“ otkinut i dio naših emocija, naših stremljenja, naših nastojanja, u posljednje tri decenije, da obnovimo Crnu Goru, njeno ime.

I „običan“ svijet prepoznaje da je  nova, ekspertsko- crkvena , uraška, vlast krenula u opšte prizemljivanje Crne Gore. Počela je da skida njenog orla, prvo sa aviona,  a sjutra će sa zastave, grba...Hoće da nas prizemne, sa vrhova Lovćena, Durmitora, Komova, na visinu Avale, Bukulje  i Jadovnika. Građani to vide i zato nije čudno da  su mnogima suze zaiskrile dok su na tv ekranima gledali, zadnji put, slijetanje aviona „MONTENEGRO ERLAJNSA“.  Zbogom „MONTENEGRO ERLAJNS“. 

U.C.P.