U fokusu

ПРИЧЕ ЗА ЗАЛУЂИВАЊЕ МАСА

По народски, марифетлуци и лажи

Dec 12, 2020 0 Komentara

(15 riječi)

Заборављају се чињенице, импровизује се са злим намјерама, а Црна Гора „одсвуд стијешњена“ опет мора, не да се брани, одбрањена је она одавно, него да доказује доказано, што је апсурд какав се, могу слободно рећи, није десио и не дешава се у историји човјечанства

Има разних врста обмана у свакој дјелатности докле допире човјек, његова дјелатност, мисао и све оно што га окружује и што живот чини угоднијим или поразнијим.

Између ових разних врста обмана истакао бих прво оне добронамјерне које се углавном дешавају у циркусима, гдје разноразни мађионичари и опсјенари ,,праве чуда“ и забављају публику.

Друга врста обмана које никоме не шкоде су ситне дневне преваре у смислу да би се са неким нашалио и забавио друштво.

Међутим, постоје обмане са највишег нивоа. Ево, ту наш недавно изабрани премијер је тврдио да су се у историји десила чудеса која су помјерала ,,брда и долине“. Право да вам кажем био сам пресрећан, значи за његовог мандата нећемо више трошити паре за ауто-пут, бушити тунеле, градити мостове... него ће господин премијер помјерити сва брда и долине и премостити ријеке да би ауто-пут дошао до толико му жељене Србије.

Друга велика обмана када су новодошли на власт у Црну Гору, Црногорцима честитали слободу!? Питам се: од кога смо то ми били поробљени те нас је требало ослобађати? Који нас је то непријатељ у робове претворио те смо једва дочекали слободу? Моја претпоставка је да је господи остала у ушима парола из деведесетих ,,Слобо, слободо“ па је примјењују и данас гдје стигну иако слобода са том изреком нема никакве везе.

Политичке обмане које служе за залуђивање маса у принципу не представљају никакву опасност, јер сам одавно усвојио дефиницију политике као филозофију могућег. Та филозофија могућег увијек је за мене била забава за широке народне масе, јер кроз њу - политичари на јавној сцени умјесто у разноразним шоу програмима на телевизији, од којих данас не можемо да дишемо гледајући телевизијске програме и који једнако залуђују масе примитивизмом, неистинама, еквилибристиком сваке врсте не би ли за себе придобили гласове, односно гледаоце.

Најновија ,,мода“ обмана је историја и историјски писци, јер много им је рећи историчари, јер је то озбиљна наука. Они који обмањују, залуђују неистинама не само своје пучанство него и шире, могу слободно рећи европске и свјетске чиниоце, а што се Црне Горе тиче још увијек немамо ни намјеру, ни жељу, а нажалост имамо аргументе, да се одупремо тим поплавама обмана и лажи.

ДРСКОСТ БЕЗ ПОКРИЋА

На питање новинара: ,,Како Дукља може бити прва српска држава и како Цетиње може бити српски град?“ уредник едиције ,,Историја Срба“ одговара без имало недоумице: ,,Па и ви прогласите Београд за црногорски град, нико вам не брани“. О Дукљи није одговорио ништа, али у свим уџбеницима школа у Србији Дукља се помиње као ,,српска држава“, иако у деветом, десетом и једанаестом вијеку Србија није ни постојала, нити Срби као народ. Постојала је држава Рашка и народ Раси или Рашчани.

Колико до јуче у Скупштини Црне Горе, ,,захваљујући“ српским експертима са Дукљом и Дукљанима су се, мало је рећи, спрдали и вријеђали оне који су се искрено осјећали Црногорцима и чуварима традиције Дукље, Зете, Црне Горе...

Откако су и у цркви и у политици истакли Дукљу као српску земљу, у задње вријеме се то више не помиње, напротив и Митрополит Црногорско-Приморски је својој титули додао и Диоклиски, а у своје вријеме ,,проклетог цара Дукљанина прикивао је чавлима за Везиров мост“.

Много је у историји човјечанства било обмана и од стране царева, краљева, војсковођа али, обмане од стране цркве су заиста ,,филозофија могућег“. Црквене обмане су нанијеле толико штете науци, филозофији, књижевности, свему ономе што значи напредак човјечанства.

Сјетимо се само спаљивања вјештица на европским трговима чије су жртве били и највећи научници човјечанства, само зато што се нијесу приклонили црквеној догми и ненаучним тумачењима која су могла ,,пасти само њима са неба“.

Свједочећи најновија ,,тумачења“ од стране ,,братске Србије“ као да се, не дај боже, припрема још једна анексија Црне Горе.

Ако су нам анексирали Црну Гору 1918. године, заборавили смо на анексију, присутну у њиховим историјским писанијима, у савременој историјској литератури, у којој су присвојили ама баш све што вриједи из историје Црне Горе која је преко 300 година на свим мапама овог дијела Европе означавана као једина самостална држава, било да су је звали Карадаг, Монтенегро, Черни Горија или Црна Гора.

ПОКУШАЈ ОТИМАЊА

Умјесто да се ,,браћа Срби“ поносе тиме што су за преко 500 година ропства под Турцима сачували своју вјеру и језик, они покушавају да цивилизацијска достигнућа Дукље, Зете и Црне Горе припишу себи и својој историји. Много је тих цивилизацијских достигнућа али ћу поменути само нека: ,,Писмо попа Дукљанина“ у оригиналу ,,Sklavorum regnum“ Гргура Барског, ,,Мирослављево jеванђеље“, прву државну штампарију на свијету, дјела династа породице Петровић Његош, која не само у словенским него слободно могу рећи и у европским и свјетским размјерама представљају капитална достигнућа из времена када су стварана, а њихов траг ће остати и у сљедећим временима.

Требало би много мудрости, знања, акције, рада да се све обмане које су се ,,сручиле“ на Црну Гору демантују, не заборављајући ни ,,браћу Хрвате“, који се поносе нама као ,,црвеним Хрватима“ исто као што се Срби поносе Црном Гором као ,,српском Спартом“.

Заборављају се чињенице, импровизује се са злим намјерама, а Црна Гора ,,одсвуд стијешњена“ опет мора не да се брани, одбрањена је она одавно, него да доказује доказано, што је апсурд какав се, могу слободно рећи, није десио и не дешава се у историји човјечанства.

У прилог овоме могу само да поменем писце ,,латинисте“ са Црногорског приморја, прије свега Котора и Пераста о којима, послије смрти часног Радоша Ротковића, нико ни слова да напише. Сви су они ушли у корпус писаца ,,братске Хрватске“, а један од најистакнутијих Андрија Змајевић је подједнако писао и на народном и на латинском језику, ћирилицом и латиницом.

Пошто је позориште, филм и телевизија моја професионална локација, остајем дужан да у неком од сљедећих јављања напишем текст о позоришном, филмском и телевизијском стваралаштву у Црној Гори, овом приликом само да истакнем да је прво професионално позориште, послије Хвара, отворено у Котору 1808. године, о чему можете шире прочитати у књизи доктора Дарка Антовића, гдје су обављена прва филмска снимања, гдје је снимљен први документарни и играни филм, гдје је отворен први биоскоп, гдје је примијењена функција организације ,,Црвеног крста“ у ратне сврхе, гдје је заживјела прва телеграфска и поштанска дјелатност, први аутосаобраћај у поштанске сврхе...

Ма колико била инспиративна тема ,,обмане“, тешко да јој се у нашој ситуацији, у коју смо на извјестан начин и сами себе довели, може наћи правога лијека јер, увијек се ударало на онога ко је најбољи и онога који највише има, а Црна Гора хвала Богу и има и у многим стварима је најбоља и непоновљива, али то не значи да од тога најбољега и непоновљивог може да граби ко и шта хоће.