Seka
Piše: Goran Marković
Seka Sablić nema potrebe da se brani ili da bude branjena. Ona je velika umetnica, časna žena i superiorna osoba koja može samo da se nasmeje na ono što je nesrećnik, koga na RTS-u potpisuju kao Atlagić, onomad izgovorio o njoj u sali Narodne skupštine. Njen iskreni, nezamenljivi osmeh je dovoljan, ne trebaju joj advokati.
Ono što, međutim, nama treba
je saznanje, konačno osvešćenje da se nalazimo u završnoj fazi raspada onoga
što se zove parlamentarna demokratija. Jer, brlog zvani trenutni skupštinski
saziv, taj jezivi skup teških prostaka, agresivnih gluperdi, ljudi sumnjive
prošlosti i još sumnjivije budućnosti, kao i veliki broj kliničkih slučajeva
koje Erih From naziva analnim zgrtačima, počinje da nam jasno
govori kako naše države – više nema. Da, ostali smo sami, izloženi bez zaštite
strašnim spodobama koje se lažno predstavljaju kao ljudska bića. Čime smo
zaslužili ovu vlast? Šta smo Bogu skrivili? Kakva je to strašna kazna stigla na
osnovu užasne kletve koja je na nas očigledno bačena?
Mora da smo i sami krivi za
sve ovo što nam se događa. Niko ove tipove nije doveo ne znam ni ja od kuda.
Oni su sve vreme postojali tu, pored nas, neprimećeni, čekajući da dođe do
sunovrata svih civilizacijskih vrednosti pa da izmile ispod kamena. Nismo se
dovoljno branili od njih, nismo im pružali dostojni otpor, nismo stavili glavu
na panj kada su počeli da se šire kao lišaj. Mislili smo da će neko drugi da to
uradi umesto nas. I sada su tu, čini se zauvek. Odnosno, dok i poslednji čovek
sa samopoštovanjem ne pobegne odavde, zalupivši vratima za sobom i tako spreči
dalje širenje smrada.
Ipak, mora da postoji trunka
nade. Kakav bi to inače bio svet u kome duh, umetnost, lepota, empatija,
solidarnost, pa čak i istina ne znače ništa? Da li je moguće da nešto tako
uopšte opstane? Čime će se jedno takvo društvo hraniti? Zlobom, otimačinom,
mržnjom, lažima? Zar niko neće u nekom trenutku osetiti potrebu za nečim lepim,
prijatnim, duševnim? Da makar ode u pozorište i gleda predstavu u kojoj igra
neponovljiva Jelisaveta Seka Sablić. I da se od srca nasmeje, zajedno sa
ostalima u mraku.
0 Komentara