Piše: Ilija Despotović

Crna Gora je , na osnovu  opredjeljenja,  turistička zemlja. Turizam je promovisan kao njena glavna privredna grana. U  ovoj oblasti, međutim, nema  standarda koji  bi to potvrđivali.  Kod nas  se  uporno ponavlja mantra o  tradicionalnom crnogorskom gostoprimstvu, ali  to važi  (ili je važilo) za građanske relacije. U turizmu, ruku na srce, malo je toga. Naša  turistička „filozofija“, dobrim dijelom, sastoji se u  nastojanju da  se  za  kratko vrijeme , za svega nekoliko mjeseci, zaradi  toliko da se  može „hladovati“ punu godinu dana. Kao „turistička nacija“  nijesmo baš ni ljubazni, ni gostoprimni.  A  o turističkoj kulturi  da i ne govorimo.

Ne  ulazeći   u sve te  aspekte,  smatram da  treba raditi  na  onome što  bi se moglo nazvati turistički identitet  Crne Gore. I u toj oblasti treba  da  gradimo  neke osobenosti,   nešto  po čemu bi nas drugi, naši  gosti,  mogli prepoznati.

Bez šireg  obrazloženja,  valjalo bi, pored ostalog, inicirati  izradu turističkih simbola Crne Gore.  Trebalo bi, prije svega,  da  se izabere  jedinstveni   moto   crnogorskog gostoprimstva.  Ranije je uveden slogan „  Dobro vam učinjelo“, ali, po svemu sudeći,  to se nije  afirmisalo. Ipak, to je  lokalizam  koji ne poznaje ni dobar dio stanovništva u samoj Crnoj Gori, a  kamoli   turisti koji ovdje dolaze.  Može  li se, u našoj tradiciji, naći   slogan  našeg gostoprimstva?  Vjerovatno  da može.

Takav moto bi se  isticao na vidnim mjestima u  turističkim objektima i mogao bi, naravno, da se koristi u   turističkoj propagandi.  Ali da ne služi samo za reklamu, već da  bude u funkciji  razvoja  turističke kulture  u cjelini.

Takođe, trebalo bi da   se uradi, recimo,    jedinstvena salveta  u Crnoj Gori, koja bi se  koristila  u hotelima i  drugim objektima visoke  kategorije , sa  simboličkim aplikacijama  koje se odnose na Crnu Goru (flora, drugi motivi). Ili,  jedinstvena čaša za određene vrste pića...  Korišćenje takvh salveta, čaša, drugoga, bi se , razumije se, uredilo, prije svega, ko bi  imao pravo da ih koristi. Jer, korišćenje takvih salveta  bi  bila svojevrsna potvrda  nivoa turističke usluge.

Moglo bi se  razmišljati,možda baš ove godine, kad nam turisti, po svemu sudeći, neće mnogo „dosađivati“,  i o drugim  turističkim simbolima (na graničnim prelazima, ili , na primjer, u   odijevanju konobara i drugog  osoblja u funkciji turizma. Sada  u tom pogledu vlada   puki stereotip i  konfekcija, viđena  svuda.

Valjalo bi, naravno, pored svega toga,  razmisliti   o postavljanju turističkih simbola (spomenika i u drugim formama),  bar  u   glavnim turističkim destinacijama,  Budvi, Cetinju,  Kolašinu, Žabljaku. Zar nije, na primjer, dobra ideja da se  na Žabljaku,  u centru grada, podigne spomenik  Vojvodi Momčilu ( i njegovom konju Jabučilu) i da to bude i  turističko obilježje. Ne može  Žabljak pretendovati da bude jedna od turističkih prijestonica Crne Gore, što  oni, inače, ističu, a  da nema nešto što će i vizuelno vezivati turizam  u tom gradu  sa njegovom prošlošću, čak,  i ako je u pitanju  samo legenda.

Durmitorski kraj nema ništa starije u svojoj  duhovnosti  od  legende o  Vojvodi Momčilu.  A oko toga se  , i simbolikom,  može  napraviti moderna turistička priča  i ponuda.

Kako, recimo, Žabljak može biti  turstička destinacija, a  sa konfekcijskom zelenom pijacom, kakve svuda imamo (od lima ,  u  jarkim bojama). Žabljak treba da ima  pijacu od drveta,  takvog rješenja i izgleda  da  i to bude  svojevrsna turistička atrakcija.

Biću  slobodan,  zašto  glavni trg  na Žabljaku, centar grada, ne bi bio Trg Vojvode Momčila, a  durmitorski ratnici bi mogli dobiti drugi prostor za   uspomenu na njih?

Slično bi trebalo  uraditi na Cetinju,  u Budvi, Kolašinu...

Ovo su samo neke ideje.  Slobodan sam da ih , ovako površno,  iznesem.