Piše: Zoran M. Vukčević

Ako nekome još nije bilo jasno u kakvu nas je kaljugu ova vlast uvela, dovoljno je pogledati „procesuiranje“ tridesetpet građana zbog protesta ispred Vile Gorica. To nije policijski posao, to je politički obračun. To je poruka: Ko zucne, biće na listi.

Ne procesuiraju huligane, ne procesuiraju one što ruše zakone i institucije.

Procesuiraju one što brane dostojanstvo države.

Procesuiraju one koji ne daju da im se fašizam podvaljuje kao kultura, niti šovinizam kao nagrađena misao.

To je precizna matrica gušenja slobode, otvorena, hladna i bez trunke stida.

Oskar Huter je samo rekao ono što cijela Crna Gora vidi: vlast je isukala topuz.

Zakon im je postao omča, a policija politički štit.

Kad vlast počne da se trese od zvižduka, to više nije vlast, to je strah na aparatima.

I sve se to maskira frazom “narušavanje javnog reda i mira”.

A svi znamo: jedini red koji su oni spremni da brane je onaj red poslušnika, klimoglavaca i propagandnih truba.

To je slika države u kojoj se građanin ne tretira kao subjekat zakona, nego kao potrošna vijest.

Umjesto da mu zvanično saopšte bilo kakvu odluku, vlast pušta da to do njega stigne preko portala, kao vijest, kao trač, kao šamar serviran kroz medijski prostor.

Procesuiranje Aide Petrović, otvoreni čin političke odmazde

Kad vlast stavi na spisak i člana Savjeta za kontrolu rada policije, ona zapravo poručuje:

„Nećete vi nas nadzirati. Mi ćemo vas.“

To nije represija, to je prijetnja.

Ne skrivena, ne prikrivena, nego poslata kao telegram.

Poruka je brutalno jasna: ko god digne glas protiv policijskog nečinjenja od Belvedera pa do danas, biće targetiran.

Napad na dekana prof. dr Radomana, slika državne sile nad pristojnošću

Dekan Fakulteta za crnogorski jezik i kulturu, prof. dr Aleksandar Radoman, stajao je dostojanstveno, bez ikakvih prekršaja.

Policija ga je, ipak, zasula suzavcem.

U civilizovanim državama akademske autoritete štite. U zarobljenim državama ih gađaju suzavcem.

Ovaj prizor, dekan u magli otrovnog gasa, nije samo policijska sramota.

To je politička poruka: niko nije pošteđen, čak ni oni koji simbolizuju kulturu, znanje i dostojanstvo Crne Gore.

Procesuiranje Danila Marunovića, dugogodišnja meta režima

Na istom protestu našao se i reditelj Danilo Marunović, čovjek koji je odavno trn u oku vlasti.

Ne zbog kršenja zakona, nego zbog dosljedne borbe protiv propagandnog i kleronacionalističkog udara na Crnu Goru.

Marunović je, biočlan žirija za Trinaestojulsku nagradu.

Uprkos tome, procesuiran je, jer ne pristaje na politiku zastrašivanja i pokušaj pretvaranja slobodne misli u poslušno oruđe.

Ako nijeste naši, vi ste problem.

Njegovo procesuiranje je politička osveta. Marunović, g-đa. Petrović, Radoman i Huter, su dokaz da postoje ljudi koji neće pognuti glavu. I zato ih progone.

Crna Gora, poligon obračuna

Sve što im smeta, procesuiraju.

Sve što traži istinu, diskredituju.

Sve što se ne saginje, udare.

I to nije sitna represija.

To je strateški projekat zastrašivanja države koja još ima snage da kaže „ne“.

Oni računaju na strah.

Računaju da će ljudi posustati.

Računaju da će svako pomisliti:

„Bolje da se sklonim, da mi ne bi došli na vrata.“

Ali Crna Gora nije narod što se povija.

Da jesmo, ne bismo ni postojali.

I zato je ova represija znak slabosti vlasti, a ne snage.

Režimi procesuiraju kritičare samo onda kad im se tlo ljulja pod nogama.

Kad istina probija kroz sve njihove zidove.

Kad više ne mogu uvjeriti ni sebe da drže stvari pod kontrolom.

Ovo nije policijska akcija, ovo je politička panika

Procesuirati tridesetpet građana zbog protesta, i to dok nagrađuješ likove koji veličaju mrak istorije, znači samo jedno: da se vlast više ne bori za Crnu Goru, nego protiv Crne Gore.

A kad država udari na svoje građane zato što brane čast zemlje, onda je jasno da problem nije u građanima.

Problem je u vlasti kojoj je slobodan čovjek najveći neprijatelj.

aktuelno.me