MMF: Inflacija, deficit i zavisnost od turizma glavni izazovi za Crnu Goru
Prema procjeni MMF-a, crnogorska ekonomija je u velikoj mjeri iscrpila efekte poslijepandemijskog oporavka. Nakon prosječnog rasta od devet odsto u periodu 2021–2023, stopa rasta je u 2024. pala na 3,2 odsto, a slična dinamika zadržala se i tokom prve polovine 2025. godine. Misija ocjenjuje da je to znak da se ekonomija približila svom potencijalnom nivou proizvodnje, navodi se u završnoj izjavi članova Misije MMF-a za 2025. godinu.
Posebna pažnja posvećena je inflaciji, koja je nakon oštrog pada sa 13 odsto u 2022. na samo jedan odsto u septembru 2024. ponovo u uzlaznom trendu. U avgustu 2025. ukupna inflacija iznosila je 4,6 odsto, dok je baza bila 3,7 odsto. Projekcije MMF-a pokazuju da će inflacija ostati povećana ove godine, uz prosjek od oko četiri odsto, ali da bi se u srednjem roku mogla stabilizovati na dva odsto.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), vođena Srikantom Šešadrijem, boravila je u Podgorici od 15. do 26. septembra i sastala se sa najvišim državnim zvaničnicima, predstavnicima Centralne banke, parlamenta, privatnog sektora, akademske i diplomatske zajednice. Nakon dvosedmične posjete, Misija je saopštila zaključke i preporuke koje se odnose na ekonomske trendove u Crnoj Gori i mjere potrebne za očuvanje stabilnosti i održivog rasta.
Fiskalni izazovi i rast javnog duga
MMF upozorava da se fiskalni pritisci postepeno povećavaju. Deficit opšte države, koji je u 2024. bio 2,9 odsto BDP-a, u 2025. će porasti na 3,5–3,7 odsto. Ako se ne preduzmu dodatne mjere, prognoze ukazuju da bi do 2030. deficit mogao preći četiri odsto BDP-a. Kao glavni razlozi navode se povećanje socijalnih izdataka posljednjeg starenja stanovništva, rast troškova zdravstva i penzija, kao i obaveze za vojnu potrošnju.
U isto vrijeme, javni dug, koji je trenutno ispod 60 odsto BDP-a, mogao bi dostići 65 odsto do kraja decenije. MMF naglašava da bi nastavak fiskalnih stimulansa u trenutku kada je ekonomija već na svom potencijalu mogao dodatno podgrijati inflaciju.
Eksterni disbalansi i zavisnost od turizma
Pored fiskalnih izazova, misija ističe i rast eksternih neravnoteža. Deficit tekućeg računa mogao bi ove godine skočiti na 18 odsto BDP-a, zbog slabijeg izvoza električne energije, umjerenijeg turizma i veće potrošnje uvoznih proizvoda. Iako se očekuje da će se izvoz energije oporaviti od 2026. godine, deficit će ostati viši od prosjeka prethodnih godina.
MMF poručuje da je za smanjenje spoljne ranljivosti ključno privući veće strane direktne investicije u proizvodni sektor, a ne oslanjati se prvenstveno na ulaganja u nekretnine i građevinarstvo, kao što je sada slučaj.
Preporuke za fiskalnu politiku
Da bi se osigurala dugoročna održivost, MMF preporučuje da Vlada cilja izbalansiran primarni budžet. To bi podrazumijevalo kontrolu rasta plata u javnom sektoru, ukidanje neproduktivnih poreskih izuzeća i pažljivo usmjeravanje prihoda od koncesija, posebno onih za aerodrom.
U dužem roku, Crna Gora će, prema procjeni MMF-a, morati da pronađe dodatne prihode u vrijednosti od pet do šest odsto BDP-a, kako bi pokrila rast troškova koji proizilaze iz starenja stanovništva, odbrane i klimatskih promjena. Kao rješenje predloženo su reforma penzionog i zdravstvenog sistema, bolja usmjerenost socijalnih davanja, racionalizacija javne administracije i jačanje upravljanja javnim investicijama.
Takođe, MMF insistira na jačanju institucionalnog okvira – kroz unapređenje Zakona o fiskalnoj odgovornosti i konačno formiranje nezavisnog fiskalnog savjeta, koji je imao mandat da procjenjuje fiskalnu politiku i daje rana upozorenja o rizicima.
Stabilan bankarski sektor, rast kredita i cijena nekretnina
Bankarski sistem, prema oceni MMF-a, ostaje zdrav, uz snažne pokazatelje kapitalizovanosti i likvidnosti. Ipak, zabilježen je ubrzan rast kreditiranja i cijena nekretnina u posljednje dvije godine. Centralna banka Crne Gore je zbog toga povećala kapitalne zahtjeve za banke, što je ocijenjeno kao opravdana mjera predostrožnosti.
Misija naglašava da CBCG mora zadržati punu operativnu nezavisnost i ojačati kadrovske kapacitete, posebno imajući u vidu buduće članstvo u evrozoni, kada će preuzeti dodatne nadležnosti u oblasti monetarne politike.
Klimatski rizici i potreba za diversifikacijom privrede
MMF podsjeća da je Crna Gora među najjeftinijim zemljama u regionu na klimatske promjene, uključujući suše, poplave i šumske požare. Istovremeno, država je preuzela obavezu da smanji emisiju gasova staklene bašte za 55 odsto do 2030. i 60 odsto do 2035, do 2041. potpuno ukine proizvodnju struje iz uglja.
Misija preporučuje veća ulaganja u otpornu infrastrukturu na klimatski rizik i ubrzanje tranzicije ka obnovljivim izvorima energije. Pored toga, ocijenjeno je da Crna Gora mora smanjiti zavisnost od turizma i potrošnje, te usmjeriti rast ka investicijama, inovacijama i digitalnoj ekonomiji.
Zarade moraju pratiti produktivnost
Posebno je istaknuto pitanje zarada. Programi „Evropa sad“ doprineli su smanjenju sive ekonomije i povećanju formalne zaposlenosti, ali MMF upozorava da rast plata mora pratiti rast produktivnosti.
U suprotnom, postoji rizik od spirale rasta cijena i plata, što bi moglo narušiti konkurentnost.
Radović: Bankarski sistem najzdraviji segment crnogorske ekonomije
Bankarski sistem je nesporno najzdraviji segment crnogorske ekonomije, saopštila je danas guvernerka Centralne banke Crne Gore CBCG Irena Radović .
"I ova misija MMF-a potvrdila je mnogo snažnih prošle godine da je crnogorski bankarski sistem snažan, stabilan i otporan. Ono što je evidentno u nalazima misije MMF-a je da crnogorske banke posluju sa visokim nivoom kapitala, likvidnosti i kvaliteta aktivnosti", istakla je Radović na zajedničkoj konferenciji za zajedničku medijsku konferenciju za finansije i predstavnike Međunarodnog monetarnog fonda.
Prema njenim riječima, u svojim nalazima MMF značajan naglasak stavio na modernizaciju platnih sistema.
“U izvještaju je konstatovano da članstvo Crne Gore u SEPI, kao i aktivnosti na uvođenju instant plaćanja napraviće ne samo bolji poslovni ambijent i brže, jeftnije i sigurne transakcije sa preko 40 tenala evropskog kontinenta, već će imati i značaj efekat na likvidnost i konkurentnost naše ekonomije. Vjerujemo da govorimo nesporno i jednom koraku koji je veoma važan za ekonomiju Crne Gore u jedinstvenoj ekonomiji. eurima je integracija u evropsku infrastrukturu prije nego što je država postala članica EU”, navela je Radović.
Navela je da je raduje što će, prema projekcijama, BDP mjeren po glavi stanovnika porasti sa 11 hiljada na 13.528.
“Važna tema je snažan poziv svim akterima da se očuva i unaprijedi nezavisnost CBCG i njena institucionalna stabilnost”, istakla je Radović.
Vuković: Preporuke MMF-a vidimo kao potvrdu da smo na pravom putu
Ministar finansija Novica Vuković rekao je da je preliminarni izvještaj MMF-a veoma važan dokument i sadrži pohvale, preporuke i određena upozorenja.
“Ono što je najvažnije jeste činjenica da se nalazi jasna potvrda stabilnosti našeg sistema i pravca kojim idemo… Turizam je u prvih sedam mjeseci 2025. godine ostvario rast dolazaka od 4,1 procenata, dok avio saobraćaj mjera bilježi rast broja putnika od sedam procenata… Investitori vjeruju u naš sistem. kontrolisan nivo, u avgustu je iznosila 4,6 odsto, dok je prosjek EU oko pet procenata”, rekao je Vuković.
Kako je dodao, uz očekivanja da će prosječna godišnja stopa za 2025. godinu iznositi do četiri odsto, potvrđuju da je rast cijena u okviru evropskog prosjeka, što, dodaje, govori da su inflatorni pritisci pod kontrolom.
Kada je riječ o javnim finansijama, MMF je procijenio deficit za 2025. godinu između 3,5 odsto i 3,7 odsto procenata BDP-a, dok je Ministarstvo finansija projektovalo 3,5.
„To je u potpunosti održivo iu skladu sa našim srednjoročnim fiskalnim planom“, istakao je Vuković.
Vuković je rekao da MMF preporučuje ograničenje rasta zarada u javnom sektoru i štednju prihoda od koncesionih naknada za aerodrom.
„Sve ove preporuke već su sastavni dio naše fiskalne strategije“, rekao je Vuković.
Prema njegovim riječima, Crna Gora ima stabilnu i rastuću ekonomiju, zdravstveni sektor, istorijsku nisku nezaposlenost, te jasnu posvećenost reformama.
“Preporuke MMF-a vidimo kao potvrdu da smo na pravom putu i kao partnerstvo koje nas vodi ka najvažnijem cilju, održivim javnim finansijama i punopravnom članstvu Crne Gore u EU do 2028. godine”, istakao je Vuković.
Seshadri: Ohrabren sam koracima koje je Vlada preuzela
Šef Misije MMF-a za Crnu Goru Srikant Seshadri rekao je da su dali vrlo konkretne preporuke.
Između ostalog, naveo je da će starenje stanovništva kreirati dugoročne pritiske, pa će rashodi za penziono, zdravstvo, odbranu imati opterećenje na javne finansije.
"Morate da odgovorite i na ove rastuće pritiske na javnu potrošnju. Ohrabren sam koracima koje je Vlada preuzela kada je u pitanju smjer ispunjavanja izazova. Kada pokušavate da se bavite javnim investicijama, rezultati se neće pokazati preko noći", istakao je Seshadri.
Kako je istakao, Crna Gora ima vanredni prozor prilike u narednih tri do pet godina, koje treba iskoristiti.
"Ja se bavim Crnom Gorom godinama. Duh crnogorskog naroda je snažan i ako je odlučeno da rade zajedno, znam da mogu postići", naglasio je Šešadri.
CBCG nije nadležna za produženje roka za lične karte
Guvernerka Irena Radović je, odgovarajući na pitanja novinara, kazala da ne može uticati na bilo koji način na produženje roka za izdavanje novih ličnih karata.
"To je ingerencija Vlade, Ministarstva unutrašnjih poslova. Udruženje banaka i banaka obratilo se očekujem da će u narednom periodu dobiti adekvatnu reakciju. U međuvremenu, i CBCG, i banke, i građani su pod obavezom da poštuje zakon", navela je Radović.
Upitan o preporuci koja je vezana za ograničenje zarada u javnom sektoru, šef misije MMF-a za Crnu Goru je pojasnio da u ključnoj izjavi kažu da se ograniči stopa rasta ukupnog fonda zarada. Pojasnio je da nije riječ o pojedinačnim zaradama.
"Dakle, ako država potroši određeni procenat svog budžeta, da rast toga fonda zarada treba da bude ograničen. Ukoliko fond zarada raste brzim stopom od stope rasta inflacije, to će dovesti do povećanog prisitka na javne finansije", naveo je Šešadri.
Amra Nikočević - cdm.me
0 Komentara