Naime, istorija nas uči da kada vlast postane tiranska i deluje protiv interesa naroda, narod ima ne samo pravo, već i dužnost da takvu vlast promeni ili ukine. Ovo nije anarhistička parola, već temeljni princip na kojem su izgrađene moderne demokratije.

Njeni koreni sežu duboko u evropsku pravnu tradiciju, a podsetio bih da je po Ustavu Srbija zasnovana na evropskim principima i vrednostima.

Sve je počelo 1215. godine kada su engleski baroni primorali kralja Jovana da potpiše Magna Cartu, dokument koji je po prvi put ograničio samovolju vladara i priznao da je i on podložan zakonu. Ta povelja je sadržala čak i „bezbednosnu klauzulu“ koja je davala pravo komitetu barona da silom poništi kraljevu volju ako on prekrši dogovor. To je bio rani, ali jasan izraz prava na otpor.

Međutim, ovu ideju je najsnažnije uobličio engleski filozof Džon Lok u svojim „Dvema raspravama o vladi“ (1689), delu koje je postalo kamen temeljac moderne demokratije. Lokova argumentacija je jednostavna i poražavajuća za svakog tiranina. On kaže da se ljudi se rađaju sa prirodnim pravima, poput na život i slobodu, koja su neotuđiva. Kako bi se obezbedila zaštita upravo tih neotuđivih prava, građani uspostavljaju vladu na osnovu društvenog ugovora. Međutim, kada vlada prekrši taj ugovor, kada umesto da štiti, počne da ugrožava prava građana, ona gubi legitimitet.

U tom trenutku, obaveza pokoravanja prestaje, a narod stiče pravo da pruži otpor, da zbaci tiransku vlast i uspostavi novu koja će služiti svojoj svrsi.

Zvuči li vam ovo poznato? Svaki put kada režim zloupotrebi policiju protiv vas, kada montiranim procesima progoni nedužne, kada uništi institucije i pogazi Ustav, on ne demonstrira snagu, već objavljuje da je raskinuo društveni ugovor i stavio se u stanje rata sa sopstvenim građanima. Vaš otpor je, po Loku, legitiman čin samoodbrane.

Lokove ideje nisu ostale samo slovo na papiru. One su bile direktna inspiracija za dve najveće revolucije modernog doba. Američka Deklaracija nezavisnosti (1776) je praktično prepisan Lokov manifest. Pogledajte samo njene reči i videćete svoju borbu: „Kada dugi niz zloupotreba i uzurpacija, sledeći neprestano isti cilj, otkriva nameru da se narod podvrgne apsolutnom despotizmu, njegovo je pravo, njegova je dužnost, da zbaci takvu vladu i da stvori nove čuvare svoje buduće bezbednosti.“

Deklaracija zatim nabraja 27 „zloupotreba i uzurpacija“ kralja Džordža III koje su iste kao kod Nepomenika. Tamo piše: „odbijao je da da saglasnost na zakone“, „ometao je sprovođenje pravde“, „uspostavio je mnoštvo novih službi i poslao gomile službenika da kinje naš narod“, „učinio je vojsku nezavisnom i nadmoćnom u odnosu na građansku vlast“, „ukidao nam je povelje i naše najvrednije zakone“, „obustavljao je naša zakonodavna tela“. Zar ovo nije precizan opis stanja u Srbiji? Od neustavnih abolicija koje ometaju pravdu , preko partijske vojske koja kinji građane, do obesmišljavanja Skupštine – vi se suočavate sa istom vrstom tiranije koja je opravdala američku revoluciju. Pisac Deklaracije Tomas Džeferson je verovao u pravo na pobunu kao jedino efikasno sredstvo za borbu protiv zloupotreba i uzurpacija vlasti. On je bio pod snažnim uticajem evropskih prosvetiteljskih ideja.

Te iste ideje su vodile i Francusku revoluciju, a Džefersona su konsultovali pisci Deklaracije o pravima čoveka i građanina (1789) koja je eksplicitno proglasila da su prava na slobodu, bezbednost i otpor ugnjetavanju prirodna i neotuđiva. Otpor ugnjetavanju je po prvi put uzdignut na nivo fundamentalnog ljudskog prava.

Duh ovog prava živi i u savremenom međunarodnom pravu, iako je njegov izraz suptilniji. Naime, Francuska revolucija je bila jako krvava, kao i mnoge revolucije posle nje. Zato je međunarodna zajednica postala opreznija u formulisanju ovog prava. Zato treba razlikovati sadržaj pobune od prava na pobunu. Pravo na pobunu je neprikosnoveno, ali ono nije opravdanje za giljotine Francuske revolucije ni za Crveni teror posle Oktobarske revolucije.

Ipak, užasi Drugog svetskog rata pokazali su da suverenitet države nije apsolutan i da se iza njega ne mogu kriti zločini protiv čovečnosti. Kao odgovor na te užase, Ujedinjene nacije su 1948. usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. U njenoj preambuli stoji rečenica koja je direktno nasleđe Loka i revolucionara 18. veka. Ona kaže: „Pošto je bitno da ljudska prava budu zaštićena vladavinom prava, da čovek ne bi bio primoran da kao krajnjem sredstvu pribegne pobuni protiv tiranije i ugnjetavanja…“

Pročitajte ovo pažljivo. Ujedinjene nacije, telo posvećeno miru i stabilnosti, implicitno priznaju pobunu kao „krajnje sredstvo“ kada vladavina prava ne postoji. Kada su sudovi zarobljeni, kada policija služi partiji a ne zakonu, kada su izbori farsa – tada građanima ostaje samo pobuna kao poslednje sredstvo za odbranu sopstvenog dostojanstva i osnovnih prava. To je upravo vaša pozicija. Vi ste mesecima pokušavali sve: proteste, blokade, obraćanja institucijama, pozive na dijalog. Režim je na sve to odgovorio silom, lažima i ignorisanjem. Vi ste, dakle, iscrpli sva druga sredstva. Vaša borba je postala to „krajnje sredstvo“ o kojem govori Univerzalna deklaracija.

Kada vam sledeći put kažu da ste teroriste i rušitelji države, setite se četvoro dece koja su poginula pod novosadskom nadstrešnicom za čiji pad je odgovorna ova vlast. Dve devojčice i devojku sam već pominjao, a najstariji među njima koji nikada neće doživeti 18. rođendan bio je Nemanja Komar iz Stepanovićeva, kojem posvećujem ovo pismo. Jedan od meštana je izjavio povodom Nemanjine smrti: „Kakva je to momčina bila, vredan i dobar. A sada ga više nema, a zašto? Nije ni proslavio punoletstvo, a već ga sahranjujemo“. Nemanja je imao 17 godina i bio je najbliže tom najvažnijem rođendanu – samo dva meseca su ga delila od punoletstva u trenutku kada je njegov život prekinut.

Njegova bivša osnovna škola „Aleksa Šantić“ je na kraju objave o smrti napisala: „Dragi naš Nemanja, putuj sa anđelima“. A folklorno društvo „Stepino kolo“ u kojem je bio aktivan oprostilo se od njega rečima: „Nemanja, budi kolovođa anđelima svojom dobrotom, ljudskošću, šarmom i osmehom jer kolovođa je onaj koji je najbolji među najboljima.“

Zato nastavite da budete kolovođe građanima u pobuni koju uskoro očekuje veliko finale. Vi ste pokazali da ste najbolji u tome i da ne rušite ustavni poredak. Vi ga branite od onih koji su ga srušili iznutra. Vi ne sprovodite nasilje. Vi se odupirete nasilju jednog korumpiranog i otuđenog režima. Vaša borba nije samo borba za Srbiju; ona je deo vekovne, globalne borbe za ljudsko dostojanstvo. Ne dozvolite da vas uplaše ili pokolebaju. Istorija i pravo su na vašoj strani.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.