Skupština Crne Gore iskorišćena je za četničku propagandu žrtava u Jasenovcu. Četnički vojvoda priredio je Svečanu Akademiju posvećenu jasenovačkim šrtvama, uzgredno dodajući i logore Dahau i Mathauzen. Pravu namjeru je izjavio potpredsjednika Vlade BudimirAleksić: “…у априлу 1945. у Јасеновцу је мученички страдало цјелокупно вођство Југословенске краљевске војске из Црне Горе”. Umeću i komunistu dr Mila Boškovića kako bi prikazali da žale sve žrtve. (“…комунисти др Милу Бошковићу, нашем Баранину, који је био прва жртва из наше земље у поменутом логору, као и стотинама официра и интелектуалаца припадника Југословенске војске у отаџбини из Црне Горе који су 21. на 22. април 1945…) Poznato je da Juoslovenska vojska u otadžbini tada više nije postojala. Kralj Petar II Karađorđevič rasputio je Jugoslovensku vojsku u otadžbini, govorom na Radio Londonu 12. septembra 1944, i tako lišio zakletve Za Kralja i Otadžbinu, smijenio vrhovnoga komandanta generala Dražu Mihailovića. Njbitnije je što je  pozvao vojsku dqa se preusmjeri na borbu protiv okupatora.(Позив краља Петра II на приступање Народноослободилачкој војсци Југославије, Vikizborni, 25. jul 2912)

 U Jasenovcu su stradali upravo djelovi vođstva, priadnici četničih jedinica, koji su bježali od suda naroda, zajedno sa Njemcima odstupali, kako su nazvali.                               Navodi se podatak o 800 000 žrtava. Poznavaoci kazujuju da su u Jasenovac upisivane mnoge ratne žrtve. Tako su po mome saznanju uvrštene i žrtve bombardovanja “Saveznika” Podgorice 5. maja 1944. godine.

Brojna istraživanja su došla do tačnijih podataka. Tako je hrvatski istoričar Ivo Goldštajn objavio knjigu o Jasenovcu,  ustvrdio da je stradalo oko 120.000 ljudi (Goldštajn: U Jasenovcu je stradalo oko 120.000 ljudi, Politika, 04.04.2019)

Četnički vojvoda Andrija Mandić može privatno, ili kao preedsjednik svoje Partije, ali ne i kao predsjednik Skupštine Crne Gore da jasenovačke žrtve koristi za svoje ciljeve.