Piše: Slavko Mandić

“Ja mislim, Ja sam rekao, Ja ostavljam, Ja kad govorim, Ja sam čovjek dijaloga, Ja sam skoro negdje dao izjavu , samo je dio početnih rečenica presednika Crne Gore Jakova Milatovića u izjavi na par novinarskih pitanja.koji, na vama je cijenjen puku da odgonetnete, ili pojedinačno Presednik Milatović ima sedam dana da potpiše zakon o saradnji u ekonomiji i razvoju nekretnina. prilikom sam se prvi put zamislio i pitao sebe: Da li je moguće da za ovoliko godina života nije uspio da naučim što znači detaljan čovjek ? Pokušao sam da potražim pomoć prijatelja. Ogovorili su da pojma nemaju, jer valjda u žurbi nijesu mogli da se snađu u guglovim objašnjenjima. Zato sam u avanturu krenuo sam. Trajalo je to prilično. Niko veze nema što to znači. Pa ni čuveni gugl koji slovi za najznačajnije obrazovno pomagalo ovoga vremena. Bilo je čupavo. Nema pa nema objašnjenja. Bolje njega da pitam, pomislih. Ali kako da doprem u te visine? Da je ono s Podgoricom završilo kako je trebalo i kako je mjesec cio najavljivao ovaj detaljan lik, bez sumnje bi mi rabota bila laka. Ali ovako to neće ići. Zato i odustah. Pokušaću da odobrovoljim gugl. I sinu mi. Odjednom. Sva je priča u kombinaciji. Mojoj sreći nije bilo kraja. Na početku prve stranice evo odgovora. Jeste polovičan, jer je na upit detaljan čovjek stiglo tumačenje da je to LAV. Ponosan, hrabar ali dobar čovjek prije svega. Zavrtio sam glavom jer mi se tu nešto nije slagalo. Dobro, polovina je samo upita. Zato sam nastavio sa daljim pretragom. Ovoga puta sam ukucao čovjek. I eto ga! Bingo! Enigma je riješena. Detaljan=lav a čovjek=misaono biće koje može zaključiti (možda ugovore, nenadane koalicione dogovore, prim. autora), crtati i razmišljati…I onda idu neka sljedeća nabrajanja, ali je meni ovo bilo sasvim dovoljno. Dobio sam odgovor koji otkriva da je naš presednik zaista DETALJAN ČOVJEK, što je po guglu znači da je LAV I MISAONO BIĆE KOJE MOŽE ZAKLJUČIVATI, CRTATI I RAZMIŠLJATI. Pa da, pomislih. Samo još da su mu sliku stavili. Potpuni original. I bi mi lakše nekako. Naš je, pa što ne bi bio to što jeste?

Da je to tako i da je najbolja definicija lika i (ne)djela onoga o kome se radi upravo ova guglova, dobijamo u sljedećem dijelu odgovora. Institucionalno važna ličnost, što kod nas izaziva često vlastite psihološke negacije, objasnila je da se sporazumima sa Emiratima poništavaju važni crnogorski zakoni, ali i da on može biti suprotan i evropskim aspiracijama Crne Gore.

Ma čuješ! U brk kaˊ i uvijek. Ne može niko kaˊon. Reče kako jes, pa i ako poreče, kaˊ što je nakon podgoričkih izbora. Tada je neka moćna sila pritisnula nejaka i pleća i puče pogibija. Izio se živ zbog toga. Vidi se, plače mu se i dan danas. Teško podnosi. Jer ako iko, on je za sve što je crnogorsko. Brani to svim našim bićem.

Najvažnije je ipak ovo prvo što čusmo od detaljnog. Zato imajte strpljenja za nastavak. Jer u njemu je detalj ponovo nedvosmislen: "Mislim da ste juče, videli stavove nekih parlamentaraca EU, veoma važnih za Crnu Goru, koji su zabrinuti komentarisali ovaj sporazum. Meni ovo nekako sve izgleda kao da neko prosto puca u naš evropski put . Prošle godine su pucali u jednu nogu, usvajajući rezoluciju o Jasenovcu, ove godine do evropskih pucaju i dođu do naše noge. reče prkosno u vlastitu budućnost A ona se sve manje vidi.

, (možda i zvučnim) snajperom i onu drugu, donedavno vitalnu Evropsku nogu Evropske Crne Gore I ona jadna stade baš je bila na putu ka tamo njima. Morao je neđe da izduši. Kad nije mogao ili smio prije, evo mu sjajne prilike. A taj, kad mu se ukaže nešto ovakvo, ne propušta.

Ma sve me to nije dovoljno ubijedilo. Zato sam iu nastavku ovoga strašnog suda nastavio da mislim. Prosto me kopka. Jasno mi je da ima nešto u njegovim riječima što mi uporno promiče. Vrnem se na Valtazara Bogišića . S njim sam, kao uostalom i on, nekako blizak. Reče on: Što se grbo rodi, vrijeme ne i spravi . Tačno je to, ali što u ovom kontekstu van konteksta to znači? Složih se sa svojom mišlju da to nije što tražim i nastavih dalje. Oprostiće mi Valtazar. A i dosta mu je sa ove naše strane. Ako mu se iko odužio, to je ovaj naš državni čelnik. Metne ga ie treba a posebno đe to veze sa tekstom nema. Ali, zna se to, od viška glava ne boli.

Da je jutro pametnije od večeri pokaza mi se najbolje na vlastitom primjeru. Čim sam u čik zore oko otvorio, evo ti kaˊ prikazanje. Jasno, da jasnije ne može biti. Vidi se ko je. Pa on (slučajni, kako ga od milošte zovu) ostavio svima nama da otkrijemo pucača u naše dvije obje noge na domaćem euro putu?

Opet se zamislih. A to nikad nije dobro. Ako zna, a zna, velim sebi, što nas ostavlja da razbijamo mozak? Svega i svačega je što tumara ovim našim euro-srpsko-ruskim džadama. Ko će znati kakva se fela tuda smuca ovih godina gospodnjih. Ne može sve policija da ih pofata, au svakoga od takvih mnogo je fišeka za svaku našu evronogu ponaosob.

Možda nas Jakov kuša, pade mi naum. Zato i govorim: Ne možete vi da poništite crnogorske zakone, da obesmislite crnogorske zakone, da podredite ustav Crne Gore određenim stvarima. To ja mislim da je neprihvatljivo. I ja kada govorim na taj način, zapravo govorim o Crnoj Gori kao zemlji koja mora biti zemlja vladavine prava. Završio ovaj posao od početka je, ja sam rekao, bio manjkav i bio jedan primjer vladavine neprava, reče opet tamo njima u brk.

To je sve ok, ali zašto ne zbori policajcima ko je to pucao? Možda zaista pojma nema ko bi to mogao biti. Zato što postoji mogućnost da onoga sa kojim moraš da praviš nekakav tuturuk, ne smiješ pominjat u nekakvim negacijama normalnog. Zato sam pitao doktora mozga koji mi je objasnio da u medicini koja se izučava u svijetu, ali ne i kod nas, imaš nekakav sindrom koji ti ne da da pominješ ljude koji su ti ubačeni u sistem. Što god da su učinjeli. Eto zato je to tako, a ne što bi on htio.

Bi mi lakše i odlučih da mu pomognem.

Znaš detaljni, ovi što su pucali su ovi oko tebe. Ovi sa kojima si skrojio Crnoj Gori i uzduž i poprijeko. Morao si, znam, ali sad tad ti znaš ko su, obrni onaj telefonski broj 122. koji ti poslah. Pa kad ti se javi dežurni, ti mu spjegaj sve po redu. I ko je pucao, i ušto je pucao, i što je pogodio, i kako nam je sad odjednom put pun džomba i kako se njime više ne može u Evropu. Sve mu reči, ali ne zbori da ti je to od mene. Jer ne bih volio da se od mene zna. Da me kakvo čudo ne strefi.