Ne znam jeste li vi, ali ja, doskoro, nikada nijesam čuo da su nekome u djetinjstvu tepali koristeći taj neprijatni izraz. E, viđite, ima jedno Milanče, u mlađem dobu s nadimkom „smrdanče“, koji ga je i te kako zasluženo nosio. I to zato što je veoma dugo koristio pelene, čak do svoje  dvanaeste godine. U odjeljenju niko nije htio da sjedi pored njega, jer kad napuni pelene i čas se morao prekidati da bi se otvorili svi prozori u učionici kako bi se pročistio vazduh. Bilo je učenika koji su se ispisivali i prelazili u drugo odjeljenje zbog njega. I, ono najčudnije, Milančetu, gradskom seljančetu, to nije smetalo. Bilo mu je važno da se priča o njemu, pa ma na koji način to postigao.

No, vremenom, kako je odrastao, taj smrad otpozadi je počeo da mu izlazi na usta. Što god bi progovorio užasni zadah, od koga se povraća, bi to začinio. Pelene mu više nijesu trebale, ali neka korpa preko usta, svakako, jeste. No, njemu to nije predstavljao problem, važno je bilo da ga ljudi, makar zgražavajući se, pominju. I od tada njegov nadimak je evoluirao u „smrdousti“ Milanče!  

Njegova usta danas su aktivnija nego ikada u širenju smrada koji iz njega izbija. Riječi koje izgovara, sve mučnije i ogavnije, čine da je, iole dostojanstvenoj osobi, nemoguće biti u njegovoj blzini. Zato ga je i odabrao njegov gazda, zvani „picousti“, da mu on, smrdousti, vjerno služi. Jer ko drugi, njemu kao takvom, nikakvom i gadnom, može ponizno, jadno i bijedno, ponižavajući sebe i svakoga svoga, biti uvijek pri ruci.

Zabažđe tako, smrdousti Milanče i prije neku noć na nekoj od gazdinih televizija u Beogradu, žestoko pljujući s tuđeg na svoj prag. Posljednje što sebi mogu dopuštiti i oni sa ozbiljnim pomanjkanjem ljudskosti. Ali Milančetu, nekada  smrdančetu, danas smrdoustom izmećaru, nakupio se nepodnošljiv vonj još od rođenja, i on ga neštedimice izbacuje u svakoj prilici, da bi ugodio bezobzirnom gazdi. Taj strahovit smrdež koji izbija iz njegovih usta, redovno dopire i do njegovog rodnog kraja u kome se mnogi časni ljudi crvene od stida.

Smrdinjaj, smrdinjaj, smrdanče, ponizni smrdousti Milanče, ugušiće uskoro taj smrad i tebe i tvog picoustog gazdu, zastido ljudskoga roda!