Milović u razgovoru za Standard ističe da realna ekonomija i istorija su do sada pokazale da se pitanja povećanja životnog standarda, samim tim i plata, ne mogu postići kratkoročnim i brzim rešenjima.

“Suština ovako postavljenog populističkog modela se upravo ogleda u nuđenju lakih kratkoročnih rešenja za kompleksne ekonomske probleme sa kojima se suočava crnogorsko društvo i privreda”, kaže Milović i smatra da je ovakav ekonomski model pogrešan i da će dovesti do rušenje povjerenja, podsticanja zabluda i razočarenja svih gradjana Crne Gore. 

STANDARD: Da li je povećanje plata shodno programu Evropa sad 2.0 moguće iduće godine kao što su najavili bez urušavanja javnih finansija?

MILOVIĆ: Ekonomija Crne Gore se suočava  sa brojnim izazovima. Nivo javnog duga, izrazito negativan spoljnotrgovinski bilans, visoka uvozna zavisnost, nestabilno političko okruženje i slaba otpornost na eksterne šokove, osnovne su karakteristike ekonomske stvarnosti u nacionalnoj ekonomiji. U takvim okolnostima, pronalazak novih izvora rasta i razvoja države i realan ekonomski pristup, nameće se kao neophodnost.

Crna Gora mora da se vrati osnovnim elementima realne ekonomije. Moramo unaprijediti poslovni ambijent, više proizvoditi i pružati usluga, investirati i otvarati nova radna mjesta, stvoriti novu vrijednost, pa kao posledicu svih ovih procesa doći do realnog i održivog povećanja plata, potrošnje i životnog standarda.

Pogrešna ekonomska paradigma uz populističko-potrošački ekonomski model koji u sebi sadrži podsticanje zabluda da je moguće bolje živjeti bez rada i stvaranja, dovela nas je na klizav i nepoznat teren.

KADA TOME DODAMO PODIGNUTA NEREALNA OČEKIVANJA DA ĆE GRAĐANI U KRATKOM ROKU OD GODINU DANA DOBITI PLATE VEĆE ZA 25%,  I TO NA RAČUN SAMO JEDNE ADMINSTRATIVNE OPERACIJE, DEFINITIVNO MOŽE PROIZVESTI POTPUNI SLOM JAVNIH FINANSIJA U CRNOJ GORI.

Realna ekonomija i istorija su do sada pokazale da se pitanja povećanja životnog standarda, samim tim i plata, ne mogu postići kratkoročnim i brzim rešenjima. Suština ovako postavljenog populističkog modela se upravo ogleda u nuđenju lakih kratkoročnih rješenja za kompleksne ekonomske probleme sa kojima se suočava crnogorsko društvo i privreda. Smatram da je ovakav ekonomski model pogrešan i da će dovesti do rušenje povjerenja, podsticanja zabluda i razočarenja svih gradjana Crne Gore.

STANDARD: Da li je toliko povećanje uopšte moguće u bližoj budućnosti?

MILOVIĆ: Povećanje je moguće ali je za to potrebna postepenost, fazni pristup uz realan rast ekonomije baziran na produktivnosti radne snage, povećanja ukupnog BDP-a, gdje svi sektori daju svoj doprinos. U prvom redu u oblastima turizma, energetike i poljoprivrede, uz nastavak realizacije krupnih infrastrukturnih projekata i odlučnijom borbom protiv sive ekonomije, stvaraju se pretpostavke za uvećanje nove vrijednosti,  intenzivan ekonomski rast i poboljšanje životnog standarda građana u godinama koje su pred nama.

Konkretno razvoj ekonomije i podsticanje privrede treba da doprinesu povećanju plata i drugih davanja. Nova vrijednost je uslov koji je neophodan da bi mogli imati rast i razvoj samim tim i veće plate. I veće plate i njihov nivo moraju da proisteknu iz relanog stanja u ekonomiji. Plate nijesu kategorija čija visina treba da bude administrativno i jednostrano utvrđena. Mora postojati sinhronizovano djelovanje privrede i države kada su ovi procesi u pitanju. U suprotnom ćemo imati stanje da je prosječna neto plata u državi 819 eura, a da je prosječna neto plata u državnoj upravi 925 eura a u velikom dijelu privatnog sektora značajno ispod državnog nivoa.

STANDARD: Vlada je već najavila da ove godine uprkos predizbornim obećanjima ipak neće biti povećanja plata, da li je sve bio dobar predizborni marketinški trik?

MILOVIĆ: Ono što je definitivno i potvrđeno svim dosadašnim Vladinim dokumentima uključujući Budžet i Program ekonomskih reformi jeste da povećanja plata ove godine neće biti. Sem toga isti dokumenti potvrđuju da će rast plata u narednim godinama biti skroman, na nivou između 4% i 5%, što znači da nema povećanja od 25% kako je najavljeno predizbornim obećanjima.

Imajući u vidu tu činjenicu a svakako i insistiranje vlasti na stalnim najavama vezanim za program Evropa sad 2.0, kao opozicija, željeli smo da se u okviru skupštinskog Odbora za ekonomiju finansije i budžet kroz kontrolno saslušanje premijera i ministra finansija i mi kao poslanici ali i cijela crnogorska javnost upoznamo sa načinom realizacije programa. Na žalost kako ste i sam svjedočili desila se jedna vrlo zabrinavajuća situacija, da vladajuća većina ne zna ništa o načinu realizacije programa ES2 i ono što je nevjerovatno ne želi da nešto sazna o istom kroz saslušanje i razgovor sa premijerom i ministrom finansija. Smatram da je trenutno najznačaniji interes crnogorskog društva da dođe do informacije kako će se ovaj program realizovati.

STANDARD: Koje su vaše sumnje kada je realizacija programa Evropa Sad u pitanju, šta vas zabrinjava?

MILOVIĆ: Apsolutno sam protiv brzopoteznih reformi, bez adekvatnih stručnih elaboracija i jasnih analiza jer se radi o tektonskim fiskalnim reformama koje traju decenijama i zadiru duboko u društveno tkivo sadašnjih i budućih generacija.

Pa upravo to što Vlada još uvijek nije predstavila niti jedan zvaničan dokument koji treba da potvrdi postojanje navedenog programa. To su nam potvrdile i kolege iz vlasti da ne znaju ništa o realizaciji i da nijesu uopšte upoznati sa istim. Dodatna opreznost je potrebna jer upravo obećano povećanje plata od 25% u samo jednoj godini može da se uradi na osnovu snižavanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kao i snižavanjem poreza na dohodak fizičkih lica.

Prikupljanje doprinosa kroz fond Pio je od izuzetnog značaja za stabilnost javnih finansija Crne Gore. Za ovaj fond je vezano preko 360.000 građana Crne Gore, 250 hiljada zaposlenih i 110 hiljada penzionera. Snižavanjem doprinosa za PIO se može otvoriti put ukidanju javnog penzionog sistema, i otvoriti pitanje opstanka fonda sa tim i budućih isplata penzija i drugih davanja. Smatram da ne smijemo urušiti ovako koncipiran penzioni sistem koji predstavlja sastavni dio modernog evropskog drustva tokom predhodnih 100 godina, posebno cijeneći napore prošlih generacija i njihova višedecenijska izdvajanja. Ono što je činjenica je da ukidanje ili snižavanje penzijskih doprinosa bi predstavljalo tektonski udar na javne finansije bilo koje evropske zemlje, uključujući i Crnu Goru. Zbog toga je očuvanje fonda PIO, njegova dalja reforma i snižavanje deficita prioritet ekonomske politike za koju se mi zalažemo. To je crvena linija koju Crna Gora ne smije da pređe. Očuvanje sistema međugeneracijske solidarnosti je jedan od najvećih interesa svih građana Crne Gore.

Čvrsto odbacujući avanturizam, populizam, davanje lažne nade i obmane da je moguće bolje živjeti bez rada a poštujući zdravu logiku i očekivanja građana koji žele jasan, održiv, stabilan, izvjestan i realan pogled o ekonomiji očekujem da će ova Vlada upravo pasti na ekonomskim pitanjima i populističkim predizbornim obećanjima.