CRNA GORA I NJENI ŠI(ŠMI)ŠEVIĆI
Uništavaju je, obesmišljavaju,
Lupinjaju, derogiraju, prodaju,
Predaju, izdaju!
Gaze dostojanstvo, simbole,
Ideale, idole!
Čast, čistotu, moral, ljepotu!
I svi takvi, nikakvi, na slobodu!
(pričam, jasno je svima
O izrodima domaćima).
A sektaši je
okupirali,
Takođe polupinjali,
(I dalje to rade).
Ne poštuju, negiraju,
Kletvama je kade,
Lažu, graju, indoktriniraju,
Po hramovima riljaju,
A krstove vade.
Izmišljaju istoriju,
Iza ikona se kriju,
Svečevi im Mace, Šiljci,
Idoli ratni zločinci.
Crkve meću đe stignu; na gore,
Na brda, planine i more.
Obmanjuju siroti puk
(da ih ne gledaš, u
džep bijeli luk).
Takvi su Đaonikije i njegova pastva,
(uzalud im sve, biće opet Kastel-Lastva),
Sa mafijom druguju,
kalašnjikove kupuju,
Bespravno grade, dozvole ne vade,
U komšija šire ograde.
Jedna za poželjet familija,
Đe se prikriva i pedofilija!
I takva divna raja
Nizašto ne odgovara!
A njene rodoljube tuže,
Privode, hapse, zatvaraju,
Progone, optužuju, maltretiraju.
A ko? Torokuše i lopuže!
I sve to radi ona iz
prve strofe marva,
Čitajući naredbu iz 'crkvenoga prava'.
Da, da sve to kreira srpski svet- mantijaši,
A sprovode u djelo izdajnici naši.
Pa otuda i prijetnje smrću imenjaku
Balši,
A sad se između ostalih proba
Da prestraše i Batrićević Boba!
Naravno i portale za
koje pišu,
No prije će zaustaviti kišu!
Naša pravda će vas lagano stić'
I smijat vam se kao Ljubo Čupić!
Ne naučiše još srpski 'sokolovi',
Kad udaraju u krš njih zaboli!
0 Komentara