Kultura

Dušan Ičević

Zlo i naopako

Apr 10, 2023 1 Komentara

(15 riječi)

Navrzlo se svakojako zlo na nezavisnu Crnu Goru. Najgore je zlo domaće, koje nose  i predvode crne kape Srpske crkve. Poodavno je:                                                       Ne bojim se od vražjega kota,                                                  neka ga je ka na gori lista,                                                    no se bojim od zla domaćega.[1]                                                  Zlo se nakotilo mržnjom protiv svih koji ne slijede klero-nacionalizam.                                                                                               Ognjen Femić, jerej Srpske crkve, sekte u pravoslavlju, prijeti: Ujedinjenje ili ukrajinizacija. Tobožnji božji sluga revnosno je u službi ovozemaljskih žreca i gospodara. Poređenje Avelja i Kaina pokazuje svu podlost u namjeri da se Crnogorci posrbe ili zatru. Uput je dobio od svoga nadređenoga mitropolita da je Crna Gora “mala Ukrajina” i od samozvanoga ujedinitelja i pokrovitelja svih Srba, da im imena ne pominjem.                      Jerej je Antihrist. Suprotan Hristovoj Besjedi na gori.              Nasljeđuje, nastavlja antihrista Rista Zloustoga. Amfilohijeve pogrde i potiranje crnogorske nacije posebno sam već naznačio u knjizi Crnogorska nacija: u izboru.[2] (H)Risto jeste i AntiHrist najviše i po tome što prenebregava Hristovu Besjedu na Gori. Podsjetiću:     43. Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjega svojega, i mrzi neprijatelja svojega.                                                                 44. A ja vam kažem: Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vrijeđaju i gone. Sada dodajem: „... ako te ko udari po desnome tvom obrazu, okreni mu i drugi“. (Sveto jevanđelje po Mateju, Sveto pismo, Novi zavjet Gospoda našeg Isusa Hrista, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, treće ispravljeno izdanje, Beograd 1997, str. 19 ) Pošto nemaju ljudskoga obraza, nemaju brige od udara.                                                                    Ogoljeno se objavljuje da ujedinjenje Srba obuhvata i sve žitelje Crne Gore, svejedno koje vjere i nacije bili.

Začudno je, naizgled, da vremenski svodi: “Процес уједињење српског народа је почео прије три године и он је незаустављив”. Prenebregava Garašinovo Načertanije ili Program spoljne politike  Ilije Garašanina na koncu 1844.  godine, u kome je “temelj srpske politike” težnja “sebi priljubiti sve narode srpske koji ju okružavaju”. Garašanin zaokružuje: Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, sjevernu Albaniju, Srem, Banat i Bačku. “Opšte sojedinjenje sviju Srbalja i provincija u jedno” zasnovao je na istoričeskom pravu i na jedinstvu narodnosti, “jednako poreklo, jedan jezik”.[3] Ne spominje lozinku Podgoričke skupštine 1918. godine, koja je ukinula nezavisnu Crnu Goru, i sve istinsko crnogorsko: “Do sada smo bili Crnogorci, od sada smo Srbi”. Zaboravio je kralja Aleksandra Ujedinitelja…                                             Hoće sada “bratoljubilaštvom” da zamijeni bratoubilaštvo koje pripisuje stvaranju države Crne Gore. Naime,  “…садашња Црна Гора је настала на антидржавним елементима. Она је антипод државе… Већ дужи низ деценија народу се као спас предлаже братоубиство. Чак се у тој борби, брат против брата, ствара и држава Црна Гора”. Podrazumijeva da u Crnoj Gori žive samo braća, naravno srpskoga roda. Izbor novoga predsjednika Crne Gore daje mu dokaz: “Права, истинска Црна Гора је у огромној већини и она се сада пита”. Dovija se da je “српство наднационални појам”. I velikodušno: ”На јединствену српску државу подједнако полажу право и православци и муслимани”. Slijedi “уједињење не само српског народа, већ све наше браће, оне православне вјере и оне мухамеданске вјере”.[4] Ne navodi kako će se ujedinjenje svih obavljati: Hoće li se proglasiti novo Načertanije, ili će se kršenjem Ustava svako obavezati da bude u Srpstvu, ili će ujedinjena srpska država, sa monopolom prinude, svejedno kako se zvala, svojim mjerama “usrećiti” buduće istovrsne državljane. Riješeno je time nacionalno pitanje po Vukovome proglasu: Srbi svi  svuda!

Jerejevo “čopliskanje”, po verbalnome deliktu, koji je ukinut, bilo bi samo blebetanje dokonoga popa. U suštini je protivustavno  pošto uveliko zadire u ljudska prava i slobode (član 7. i 8.).

U Podgorici, 10. 4. 2023.