U fokusu

ЗНАЧАЈ ДЕВЕТОГ МАЈА: ПРЕКРЕТНИЦА У САВРЕМЕНОЈ ИСТОРИЈИ ЧОВЈЕЧАНСТВА

Знак сјећања на жртве фашизма

Okt 03, 2020 0 Komentara

(15 riječi)

Широм Европе се слави као један од највећих и најсветијих државних и националних празника. Служи као опомена свијету, да се зло какво је човјечанство доживјело 40-их година XX вијека више никад никоме не понови

Да ниједна опијеност није добра, па чак ни опијеност слободом говори нам изјава Здравка Кривокапића, најављеног мандатара нове владе. У слављеничкој атмосфери понесен ос́ећајем слободе изјављује да „ми више не треба“ да славимо 9. мај као Дан побједе него 23. и 24. септембар, јер се у тим датумима „десила нова побједа“ која треба „да удахне нови дух читавој Црној Гори“. Одговорност државне функције која му је намјерена упућује нас да његова дјела и ријечи треба да схватамо озбиљно. Будући да ће доносити одлуке у име свих грађана Црне Горе, његове изјаве не можемо узимати као „случајне“.

Поредити симболику и значај 9. маја као Дана побједе над нацизмом и фашизмом и Дана Европе са 23. и 24. септембром као датумима у којима је опозиција у неком демократском друштву дошла на власт је непримјерено и скандалозно. А да уопште не треба славити 9. мај већ га замијенити прослављањем 23. и 24. септембра није само непримјерена већ једна срамна изјава коју у озбиљним државама ниједан политичар који претендује да обавља државне функције не смије себи дозволити. Уколико би се и десила таква изјава, друштво би требало дати адекватан одговор.

Црногорска стварност нас упућује да и Здравка Кривокапића и цјелокупно црногорско друштво треба подс́етити на симболику прослављања 9. маја. На што нас тај датум и његово слављење опомиње и какве је тековине донио са собом.

Девети мај се слави као Дан побједе над нацизмом и фашизмом и као Дан Европе у знак с́ећања на завршетак Другог свјетског рата у Европи 1945. године и почетка стварања Европске уније које је услиједило пет година касније. Нацистичка Њемачка је 9. маја 1945. потписала капитулацију у Другом свјетском рату. У име Њемачке акт је потписао фелдмаршал Вилхем Кајтел, у име Совјетског савеза маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздуплоховни генерал Артур Тедер.

Затим, 9. маја 1950. године француски министар спољних послова Роберт Шуман издао је декларацију као знак почетка процеса изградње европске заједнице. Декларација је била приједлог бившим непријатељима, Француској и Њемачкој, да успоставе организацију, која ће заједно управљати њиховим индустријама угља и челика, са жељом да се рат у Европи више никада не понови. Приједлог је довео до стварања Европске заједнице за угаљ и челик 1951. године, претече Европске економске заједнице, односно данашње Европске уније.

 

ТРЕЋА (ПОСЉЕДЊА) СТРАНИЦА СПОРАЗУМА О БЕЗУСЛОВНОЈ ПРЕДАЈИ ПОТПИСАНОГ У БЕРЛИНУ, 9. МАЈА 1945.

(НАКНАДНО ДАТИРАНОГ У 8. МАЈ 1945)

Зато 9. мај представља прекретницу у савременој историји човјечанства и широм Европе се слави као један од највећих и најсветијих државних и националних празника. Служи као опомена свијету, да се зло какво је човјечанство доживјело 40-их година XX вијека више никад никоме не понови. Обиљежава се у знак с́ећања на жртве фашизма у току Другог свјетског рата, најкрвавијег сукоба у историји човјечанства у коме је страдало око 65 милиона људи од чега су готово 31 милион цивили, а рањено је око 35 милиона људи. Побједу над онима који су донијели рат који је вођен на територији тадашњих 60 држава.

Подс́ећа на антифашистичку борбу. На дужност да се боримо против свих појавности фашизма, сваки дан и сваки час те да реагујемо уколико уочимо било који облик фашизма. Из побједе која се обиљежава 9. маја проистекли су слобода, једнакост, толеранција, недискриминација, равноправност, поштовање и вредновање различитости. Зато је веома важно не само за црногорско друштво него и за читаву Европу и свијет очувати с́ећање на тај датум. Без њега Црна Гора не би ни постојала, јер је тековину антифашизма уткала као трајну вриједност у своје биће из које се изњедрио и 21. мај 2006. године.

Да не улазимо у могуће разлоге због којих је Здравко Кривокапић дао непримјерену изјаву. Да не шпекулишемо да је то можда урадио као вјерник Српске православне цркве, можда као могући баштиник четничке идеологије или нечег трећег. Знамо само да Здравко Кривокапић дугује извињење црногорском друштву или „објашњење“ зашто Црна Гора не би требало више да слави 9. мај. Да не би јубиларна 75. година од побједе над нацизмом и фашизмом у Црној Гори остала упамћена по једној од најсрамнијих изјава политичког лидера коалиције „За будућност Црне Горе“ и најављеног мандатара нове владе. СМРТ ФАШИЗМУ, СЛОБОДА НАРОДУ!