Bivša direktorica Uprave za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove Vesna Daković kazala je da je vrlo zabrinjavajuće što jedno od ministarstava koje nije odgovorilo na upit Ministarstva evropskih integracija o analizi sa njihove tačke gledišta jeste Ministarstvo poljoprivrede.

„To je nešto što je vrlo zabrinjavajuće, jer bezbjednost hrane je dio nacionalne bezbjednosti i tiče se svakog građanina Crne Gore i zaista o tome treba svi da razmisle koliko je pametno i koliko je normalno biti za neku inicijativu, a ne razmišljati o ličnom interesu i poziciji u toj situaciji. Ministru Jokoviću sam više puta sve argumentovala, ali ih on nikad nije iznio, jer je ubijeđen u benefite Otvorenog Balkana, ne znam zbog čega. Rekla sam mu „Samo Vi podržavajte to što podržavate, ali kao ministar poljoprivrede Vaša je dužnost da ove argumente sa aspekta bezbjednosti hrane stavite na sto“. Nažalost, ministarstvo poljiprivrede nije dalo izvještaj, ali ako sve bude ozbiljno i ako se bude odlučivalo na bazi struke, Otvoreni Balkan nije nešto što je budućnost Crne Gore“, kazala je Daković za TV7.

Najvažnije sa svakog građanina je, kako je navela, bezbjednost hrane.

„Bezbjedna hrana jeste hrana koja je po naučnim istraživanjima bezbjedna. Istraživanja su, kroz određene standarde provjerena, a onda inkorporirana kroz zakonodavstvo EU. Dakle, ta bezbjedna hrana je zdrava, barem bi trebala biti. Kvalitet je jedan od parametara bezbjednosti hrane. Što je proizvod kvalitetniji, a prvenstveno je bezbjedan, ima i dodatne kvalitete. Mi imamo parametre usaglašene sa pravilima EU, i za njih se vežemo, Srbija i ostale zemlje regiona nijesu usaglasile te parametre. Ja vjerujem u nauku i smatram da je ono što je EU usaglasila sa parametrima bezbjedne hrane, zaista bezbjedna hrana. Sigurna sam da bismo imali problem sa bezbjednošću hrane, jer ogromnoj količini proizvoda se svake godine zabrani stavljanje na tržište Crne Gore. Plašim se da bi Otvoreni Balkan doprinio manje bezbjednoj hrani“, navela je Daković.

Prema njenim riječima, Otvoreni Balkan je jedno veliko udaljavanje od procesa evropskih integracija.

„To govorim od samog početka, od kad je počela priča o tome, od onog momenta kada je ratifikovan sporazum koji je postignut u oblasti bezbjednosti hrane, veterine i fitosanitarnih poslova. Taj sporazum je nešto na šta sam obratila posebnu pažnju, on je potpuno u suprotnosti sa onim što su evropska pravila i sa onim što Crna Gora primjenjuje u ovom momentu u oblasti bezbjednosti hrane. Crna Gora je 2016. otvorila pregovaračko poglavlje 12, koje se odnosi na ove tri politike, i od tada je transponovala propise EU u crnogorsko zakonodavstvo. Transponovanje je završeno 2018. i mi potpuno primjenjujemo evropska pravila, dok nijedna od zemalja regiona nije čak ni otvorila to pregovaračko poglavlje. Albanija i Makedonija su faktički tek otvorile pregovore, a Srbija pregovaračko poglavlje 12 još uvijek nije otvorila“, podsjetila je Daković.

Od samog početka priče oko Otvorenog Balkana, kako navodi, je sve bilo nekako maglovito.

„Otvoreni Balkan, pa neki sporazumi, koje smo mi faktički mogli da komentarišemo, prije toga nismo imali šta da komentarišemo. Sporazumi koji su potpisani, u ovom momentu su ratifikovani samo u Srbiji, Makedonija je odbila, a prema izvještaju Ministarstva evropskih integracija, u Albaniji sporazumi nisu čak ni u proceduri. Poenta je da ti sporazumi teško mogu biti usvojeni u Makedoniji, što se tiče Albanije i bezbjednosti hrane, oni su vrlo specifični, veterinarska administracija je jako složena kod njih“, navodi Daković.

Nijedna od zemalja regiona, stručna služba zemalja regiona, kako dodaje Daković, nije dala pozitivno mišljenje na taj sporazum.

„To je još jedan argument da je u pitanju više politička priča, nego što ima osnov u stručnosti, a kada je u pitanju ekonomija, čini mi se da je tu još jasnija priča. Mislim da je vrijeme da se ukaže na to da Srbija naravno ima interese da plasira svoje proizvode na šire tržište, potpuno je normalno da njih interesuje što veći „komad Balkana“ da plasiraju ponudu, ali mi ostali baš i nijesmo u situaciji da imamo tolike viškove proizvoda. Mi u ovom trenutku imamo dovoljno izvoza, sasvim solidno za naše uslove, trgovina se potpuno normalno odvija. Ali čitava priča oko otvorenog Balkana mi malo izgleda smiješna, treba kao nešto da napravimo, što u principu već funkcioniše, osim što je dovedeno u pitanje aspekt bezbjednosti hrane. Bezbjednost hrane je, kako uvijek naglašavam, dio nacionalne bezbjednosti, i time se treba baviti veoma ozbiljno. Često sam čula argument na moju priču „ispade da u Srbiji jedu nebezbjednu hranu“, na šta uvijek objasnim naravno da ne, ali jedu hranu koja je drugog stepena u odnosu na crnogorsku. Mi kada smo već prihvatili evropska pravila, moramo ih se i pridržavati. Standardi evropske unije koštaju naše proizvođače, zato možemo doći u situaciju da naši proizvođači ne budu konkurentni na našem tržištu iz razloga jer te standarde koje smo uveli, su skuplji nego oni ranije.  Često se čuje i argument u dijelu ekonomije „kako ćemo se navići na evropsko tržište“, evo kako, 20 objekata naše hrane živoitnjskog porijekla, koja zahtjeva posebne uslove, ima mogućnost da plasira svoje proizvode na evropsko tržište, što znači da su se usaglasili sa njihovim pravilima. Preduslov za to je bio da Crna Gora svoje standarde usaglasi sa evropskim standardima, jer to sve kontroliše evropska komisija. Ako bismo mi sad dozvolili nekakav nekontorlisan uvoz iz zemalja koje nemaju takva pravila, jasno vam je da više ne bismo imali mogućnost izvoza na evropsko tržište“, pojašnjava Daković.

Takođe, kako dodaje, Evropa daje ogromne fondove da bi se neko prilagodio njihovom tržištu, a Otvoreni Balkan, ističe Daković, nema nikakve institucije, ništa što bi dalo podršku i pomoć, za razliku od Berlinskog procesa, koji ima sve moguće procedure za pomoć.

„Cilj bezbjednosti hrane je proizvesti zdravu životinju i biljku i od toga proizvesti proizvod koji će biti proizveden po određenim pravilima i standardima, da bi do krajnjeg potrošača stigao bezbjedan, to je koncept. Iza tog koncepta, po pravilima EU, stoji otprilike nekih 5.000 raznih propisa, koje smo mi prenijeli u naše zakonodavstvo. Tu je veliki broj parametara koji se tiču mikorbiološke, hemijske ispravnosti proizvoda, koji se labaratorijski utvrđuju, ali poenta je da mi znamo da imamo proizvod koji je bezbjedan. Trgovina hranom životinjskog porijekla je vrlo standardizovana, određena je kroz standarde Svjetske organizacije za zdravlje životinja. Ti standardi su inkorporirani u evropsko, a samim tim i u crnogorsko zakonodavstvi.

Ja sam potpredsjednica Evropske komisije svjetske organizacije zdravlja životinja, tu sam kao delegat Crne Gore, ali obzirom da je sada postavljen novi direktor u Upravi za bezbjednost hrane, moraću da tražim razrješenje sa te pozicije. Ovim vam samo ukazujem koliko je pozicija Crne Gore bila uvažena u međunarodnim krugovima. Evropska komisija obuhvata cijeli kontinent, 53 zemlje, jasno vam je koliko je onda to bilo značajno za Crnu Goru.

Srbija nije član Svjetske trgovinske organizacije, iako je član Svjetske organizacije za zdravlje životinja, mi kao region zaista imamo fantastičnu saradnju, nemamo nikakvih problema, zajednički radimo na svim bolestima životinja, trgovinskih problema, postoji zajednička platforma koja se zove „Platforma šefova veterinarskih službi svih zemalja regiona“, koji finansira EU, i koja je napravljena po modelu zemalja EU. Dakle, postoji svaki mogući model saradnje kada je u pitanju trgovina, tako da zaista ne znam šta može da znači Otvoreni Balkan, osim politička priča. Nije logično da se odričete svojih postignuća, nečega što ste fantastično uradili, po čemu ste poznati u cijeloj Evropi, radi mnogo goreg nivoa. Pozadina toga može biit jedino politika.

Kad dozvolite da vam životinja koja je oboljela od zaraznih bolesti pređe granicu, možete da napravite svojoj ekonomiji nenormalnu štetu, a pri tome snosite odgovornost za to što se desilo, a nemate mogućnost da to kontrolišete. To je zaista potpuno nenormalno, da tražite da nadležna služba snosi odgovornost da neće doći do unošenja zaraznih bolesti, a vi nijeste imali mogućnost da kontorlišete da ne dođe do toga“, kaže Daković.

Pojedini zvaničnici Evrope su, kako navodi, govorili da su regionalne inicijative dobre, u slučaju da je svih šest zemalja regiona uključeno.

„Nama je jasno da BiH neće biti članica Otvorenog Balkana, jer imate samo jedan entitet koji to podržava, Kosovo je izričito protiv ove inicijative, što me uopšte ne iznenađuje. Ne mislim da čelnici evropske komisije željeli da mi na bilo koji način spustimo naše standardne na neki niži nivo. Sigurna sam ni da niko od njih neće podržati tu inicijativu, ukoliko im se objasni da je to u suprotnosti sa standardima EU, jer smo svi potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, gdje je jasno navedeno da moramo ići prema tim standardima, i upravo je Berlinski proces taj sistem koji nama obezbjeđuje snažnije udruživanje regiona, na način što ćemo usvajati evropske standarde i na osnovu njih se bliže integrisati“, dodaje Daković.

Što se tiče pregovaračkog poglavlja 12, kako ističe, od 2016. godine svake godine imamo dobar napredak, tako da je to poglavlje gdje su zaista svake godine ostvareni rezultati.

„Ukoliko mi naše standarde spustimo na niži nivo, koji bi se odnosio na nekontrolisanje naših graničnih prelaza, dakle da veterinarski i fitosanitarni inspektori ne budu na granici. U slučaju da naše granice otvorimo, sigurna sam da bi granica Evropske komisije bila „Vi ste pustili u Vašu zemlju proizvode iz drugih zemalja, koje nemaju status kao vi, od kojih proizvodite neke suhomesnate proizvode, izvozite ih u EU. Ne možete više garantovati bezbjednost tih proizvoda, kao kada ste imali vaš sistem kontrole“.

Na svakom ulasku u EU postoje granična inspekcijska mjesta, Crna Gora je kroz IPA program obezbjedila sredstva za izgradnu tri granična inspekcijska mjesta, na Aerodromu, na prelazu Božaj i na prelazu Kuli, jer se pretpostavlja da će to biti izlazna mjesta nakon ulaska Crne Gore u EU.Već jedan je izgrađen u Luci Bar, na svakom izlazu moramo imati jedno takvo mjesto.

Posljedice Otvorenog Balkana po ekonomiju mogu biti drastične, jer bi Srbija mogla lako da poklopi naše tržište. Otvoreni Balkan je slovo na papiru, nema institucije koja bi upravljala time. Šta znači taj koncept? Nikome do kraja nije jasno do kraja, osim imitacija Berlinskog procesa, mapa tog procesa“, kaže Daković.