Piše: Slavko Mandić

Milo je juče bio na pokajanje kod Britanaca, pa mu udružena većinska manjina, osim (ne)časne riječi nije uspjela predati uredno potpisanu podršku četrdesetjednog poslanika za davanje agremana novom mandataru Lekiću. Nema, rekosmo potpisa, ali će ih vele skupit ako Milo iz Londona poita da oposli ovo što od njega ištu lideri, koji cio mjesec ne mogahu naćerat „omiljenog“ im Dritana da ispoštuje obećano i „čvrsto“ zadatu riječ pretoči u potpis. Na taj način bi Vučić i njegova crkva obezbijedili nastavak dvogodišnjeg kontinuiteta borbe za uništenje Crne Gore a ruski oligarsi i njihovi prijatelji iz tamošnjih bezbjednosnih službi gurnuli svakodnevno našu državu u ambis.

Dritan iz Amerike poručuje da oće sve što su dogovorili da ovjeri. Za potpisat je dokazani temeljni ekspert. Mimo naroda. Može što drugome na um palo ne bi. Dokazao je kad je (ne)sojski  odradio ilegalnu konferenciju sa čuvenim ilegalcem Prletom, ideološko-političkim bratom.
Nema nikakvih problema, kazao je nebrojeno puta brat Abaz. Sve može. Ali moraju da mu daju da bude šef svega. I da o svemu suvereno odlučuje. Oslačalo mu da bude vlast. Nikome ne polaže račune, a ni zakona ne mora da se pridržava. Tako je kad mu može bit. Pa ko oće, oće.
Kad su viđeli da je đavo odnio šalu, frontovci su mu sve dali. Ali ni sve Dritanu nije dovoljno. Htio bi još, ako oće da vide njegovo potpis. Što je to još, niko živi ne zna. Dojadilo vojvodi pa veli ajde da ja to s Milom završim. Valjda se vrnuo sa pokajanja više.

Viđi Milo, opet će  vojvoda, preśedniku države: mi smo se svi sve dogovorili.
Da mandatar bude Lekić. Istina je da nijesmo baš svi potpisali taj foj karte koji tebi treba, ali ti dobro znaš kakva je naša riječ čvrsta i koliko je teška. Kad nešto rečemo, nema toga Dritana koji to može da porekne. Ne obaziri se na Ustav. Tamo ionako niko ne rabota. No ti daj Lekiću da se i on omrsi. Čeka jadan vasi vijek. Zaslužio je. Śeti se samo kako nam je branio Miloševića kod Italijana u njihovoj prestižnoj RAI TV emisiji Porta Porta. Na čudu su se od njegove žestine našli i voditelji i publika. Ne bi tako ni Slobo sam sebe, sa sve Amfilohijom. Patriota je to, moj Milo. E da su svi Srbi takvi.

Neumijem ti reć što ne potpisaše ovi Dritanovi? Valjda znaju da si ti čoek široke ruke, da razumiješ demokratiju više od njih i da, iako nas nema 41, koliko se mora da bi dobili mandatara, tebi to neće smetat. Znaš ti iz iskustva da kad Dritan nešto reče, nema više śekiranja. No je sad u Ameriku. Gleda jadan može li koga nać da ga primi. Da malo popričaju ka ljudi. Toliki je put prevalio. A i desetinju  je poveo sa sobom. Treba trgovinu obavit i poklone za najmilije. Nije to laka rabota.

I ja se pitam okle mu pare, ali ne bi ga sad čačka dok ne potpiše. A kad je temeljni, može vala i ovaj mrčni foj.

No što Joko, naš najpoznatiji poljoprivredni ekspert nije potpisa? Biće da ne smije od Dritana. Nasmija me u ovoj muci kad reče da će on odma sve završit ako treba. A jadan ne bio, zna li on da, ako je ikad trebalo, onda je to sad. E čudo vala. Nema valjda kad da misli od državničkih rabota. Nije lako bit pri vrhu samome. Muka je to. Zato nije potpisa. Neka malo legne. Ne on, nego stvar. Pa će brat Abaz reći u male što mu je šef kaza. Što da čini i kako da se vlada. Po čijim regulama. Zapada ili istoka?

No da ti rečem Milo, da ne pomisliš pogrešno. Nijesam ja ka oni Marko, što prijeti da će oni to završit mimo reda i načina. Mali često ne zna što zbori. E da je jedini, moj Milo. Blago tebi što takvija nemaš. Mada opet, nije da nemaš. Śeti se samo… Ali pušti. Nećemo o tome đavoljom.

Sad kad daš Lekiću da bude mandatar viđećeš bruke. Neće ga on sastavljat ništa. A i ne može od ništa. Uključujući i njega samoga.

Kakvo će čerupanje da nastane. Daj meni pet ministarstava, tražiće onaj mali, poljoprivredni bar 7 plus Danijelu, bečić neće ništa, kazao je javno. Onda idu pojedinci prilijepljeni uz Front. Njima bar po dva mandata, za jednoga poslanika. Toliko košta glas. Tržište je to. Ekonomsko-politička logika brojeva. Ponuda i potražnja. U primjeru to izgleda ovako: Front nudi sve bratu Abazu da potpiše a brat Abaz neće, osim usmeno, jer zna da pismeno trag ostavlja. A njemu je dosta više skaj aplikacija i ostalih medijskih botoksa.
Zato nešto mislim Milo, možda je ipak bolje da nam ne daš da budemo vlast. Ne umijemo ti mi to. A i poklaćemo se sa svim popovima koji nam stoje na raspolaganju.
Bači ovo što sam ti pisa. I ja se dozvah pameti!

I tako su živjeli u ljubavi slozi do kraja života.
Čiča miča, završena priča. Laku noć.
Dobro jutro Crna Goro ! Konačno.