Piše: Slavko Mandić

U borbu za kaplju vlasti od čoˊeka najčešće ne ostane ni kaplja čojstva. I to za navijek, jer kaplja brzo izvjetri na političkom buvljaku, đe pane među svaštočine. Ne osta ništa, zato što je od ništa i načinjena. A buvljak kao i svaki drugi. Moraš proć kroz brdo gliba dok stigneš do štandova. Tu je rđe razne, poređane tobož u nekakav sklad, da zavara kupca, krijući od njega naličje, kad već lica nema.
Na štandovima je najviše pokradene robe. Tu su i stari škanji, otomani, fotelje,  zamijenjeni „stilskim“ neukusom  koji se u glamuroznim objektima šepure kao statusni simboli proizašli iz „prirodne“ upotrebe vlasti. Treba to pridošlim kako bi zameli trag makar sebi, želeći na taj način da zaborave koja su fela i onda bili i ostali za vazda. Zato ostatke njihovih bijednih ranijih života nalazimo na štandovima sklepanim od trulih dasaka, đe čekaju neke nove kandidate da se obnove.
Tamo se može najčešće naći neki od djelova pokvarenih političara. Ije ih rđa i ljušti se s droba od raskoši i perverzije bijednog vremena u kome su zamlaćivali narod, puneći se njihovom, teškom mukom stečenom, sirotinjom. Znajući da ima tražnje, jer se političarima, pa makar bili i ovakvi kakvi su ovi naši nikad ne zna kad se mogu probudit iz zimskog sna, da zakuka onaj koji neki dio od njihove truleži nije sačuvao. Namazale su ih gazde svim mastima koje poznaje današnjica. I ulja bačili po njima, jer se čuju. Ali, neka ih. Neka stoje.
Jes da se ośeća smrad, ali ne mogu i jare i pare.

-Ovo su ostaci onih cetinjskih „junaka“ što su na današnji dan prošloga ljeta pucali na svoj narod gumenim mecima, trovali ga bojnim otrovima, prolivali mu krv šok bombama, objašnjava buvlji vodič grupi potencijalnih kupaca. Zadatak im je bio da satru sve šti ima crnogorsko ime i prezime, nastavlja se buvlja priča, tako da je vlast poslala silnu silu da udari na narod čim god bude trebalo. Jer, popovi moraju proć. Da se ustoliči nedostojni, kako za njege reče njegov prethodnik, poslušnik ali sa ne baš mnogo pameti.
– S ponosnoga Belvedera poručiše zlikovcima žene i đeca, mlado i staro, da im je džabe rabota. Ovudije nećete, pa da vas je na iljade. Nedostojnog samo možete  isporučit s neba, pa da tako pane pred manastir. Nevidio se, kad mu je tuđe od svoga milije.

Kao svaka bijeda, tako i ova domaća, mislila je da će prepanut Crnogorce silom i ognjem oružja kojim se okitila. Krenula je na goloruki narod i upisala se u istorijsku sramotu, u crn obraz koji se ničim i nikad oprat neće moći. Poslate snage, združene policijsko-popovsko-kriminalne odradile su svoju prljavu rabotu. Udarale su na sve načine po narodu, ali kost je to, koja se ne da slomit.

-Kad viđoše da im druge nema, opet će buvlji glas trgovcima, utovariše popove u helikopter i bačiše ih na livadu pred manastir. Bradata čudovišta prepanuta, pognute glave, pokriveni pancirnim ćebadima, uljećeše među svoje krimoprijatelje.
-A što ih prekrivaju, ču se glas sa okolnih brda, ka da bi neko na njih fišek trošio. I ne bi, jer fišek vrijedi.

Premijeru u odlasku ne bi dosta te sramote, no dovede tajno, da za sramotu ostane trajno, šefa crkve Srbije. Prepanula se obojica, pa opet helikopterom, ali ovoga puta srbijanskim, dođe ljubimac Dritanov, s kojim se više puta izljubio svojski no sa onima s kojima bi prirodno trebalo da to čini na Bojani. Kao švercovana roba, tajno, gazeći sve moguće zakone i propise, sleće među policajce, đe su ga čekali po nalogu premijera, pa otud hitno autima do vile Gorica kod brata Dritana, da potpišu lažni akt koji im ne vrijedi pet prebijenih para. Ali, morali su, jer bi se šef pomamio da nijesu.
-Ka da već nije manit, odliježe opet s krša crnogorskog. Da čuju i jedan i drugi.
I nikad ne bi reka da je Dritan bolji od svih do sad premijera i da je njegov mjesec vladavine bolji no drugih 10 godina. I ne bi obeća da će ga bačit da opet vodi bezbjednjake. I da kupi što poslije njega ostane od Crne Gore.
Kad učinje tu sramotu, uteče Prle glavom bez obzira istom rutum kojom se doveza. Na sreću, ne viđe ga niko.

Dolazio je opet u Herceg Novi da zamuti i da ga naije domaćijem mrsom brat Abaz.
-Što mi je ovo poznato iz neke literature. Valjda će jednoga dana imati ko to da nam svima rastumači.