Budva je odavno dobila epitet “metropola turizma”, prvo u medijskom žargonu, a kasnije i u retorici političara. I u Budvi su umislili da je zaista metropola, bar u turizmu, a to je, nekritički, prihvaćeno i na širem planu. Kod nas u Crnoj Gori, inače, lako se odomaći nekakva pozitivna hiperbola, i, nažalost, vremenom  počinje da se shvata kao istina. A, zapravo, u mnogo čemu te vrste ima neistine, farse. Pa i u slučaju Budve. Ako je to “metropola turizma”, onda bi trebalo da je na tom nivou , ili, bar, blizu toga, u svemu, da je metropola i u političkoj kulturi, bez obzira na to da li lokalno vlada ova ili ona partija.

A nije ni primaći tome. Vidjeli smo u “metropoli” ovih dana palanačko-šatorske političke scene, kao u nekim prošlim vremenima, kada bi  u malo mjesto došao cirkus, postavio šatore na nekoj poljani i tako lokalno stanovništvo zabavljao jeftinim žonglerajem.

Nažalost, u Budvi , u “metropoli”,  “cirkus” , izgleda, nije stigao sa strane, već je domaći. I ne znamo dokle će trajati. Narednih dana trebalo bi da se , bar formalno, razriješi budvanska “odbornička kriza”. Kako se  god rasplete, ipak, nad “metropolom turizma” dugo će lebdjeti slike  događaja u šatoru  u kome su odbornici  raspravljali o smjeni  predsjednika Opštine i Skupštine lokalne zajednice.

Za ovu priliku da zaboravimo, ako je moguće, cirkuske scene, pa da  se malo pozabavimo političkom “matematikom” u vezi sa “budvanskom krizom”, u kojoj se   i egzaktna nauka pokušava  podrediti nečasnim pokušajima da se vlast zadrži po svaku cijenu. Predstavnici aktuelne vlasti (odbornici Demokrata i DF) shvatili su  da su u odbrani svojih rukovodnih pozicija, dozvoljena  sva, i najnečasnija sredstva. I nijesu se ni ustručavali, niti su se štedjeli, u izlivima uvreda, blaćenju ljudi, a posebno nezavisnog odbornika Stevana Džakovića. Potpisom za smjenu čelnika Budve,  kako se, pokazalo tih dana  u šatorskoj raspravi, Džaković se  svrstao  u civilizovaniju  odborničku grupu. Da tamo pripada pokazao je i svojim dostojanstvenim  držanjem i nastojanjem da se od mržnje i političkog siledžijstva, kojim je bio zasipan od dojučerašnjih stranačkih kolega, brani  argumentima, bez uzvraćanja uvreda , što je, nažalost, rijetkost, i ne samo na našoj političkoj sceni .

Pokazalo se, iznova da pojedinici politiku doživljavaju kao sopstvenu računicu. U stilu 8 plus 8 jednako je 88. Tačno, rekao si istinu!  Našu  (grupno-interesnu, političku )  istinu. Tako je protumačena i ,,budvanska odbornička matematika’’, iako je tih dana odnos u lokalnom parlamentu bio u korist opozicije, Carević i kolege mu, Krapović i Radović, ponašali   su se  kao da je 16 veće od 17. I na osnovu takve ,,istine’’ , smatrali su da su dozvoljene  i najteže uvrede i najgrublje bljuvotine . Toliko primitivizma, u atakovanju na jednog čovjeka, odavno nije viđeno. Da bi, tobože, njega  moralno  obezličili, oni su  izgubili  ljudsko obličje .

Pod utiskom tih scena Božena Jelušić(URA ), za koju koalicioni partneri kažu da je uzurpirala odbornički mandat (zar ona), za šatorskom govornicom kazala  je da je ,,nekome  bio cilj da iz ljudi izvuku  ono najprimitivnije i da takva slika Budve podje u javnost’’. To se može čitati i tako: znali smo kakvi smo , nevolja je što to i pokazasmo, a mogli su ljudi o nama misliti drugačije, da smo “metropola”,  ali nas neko spolja, van Budve, natjerao da pokažemo kakvi smo- iznutra.

Kao da se na primjeru političke Budve, potvrdjuje ona: ako se desi da se neko sa  obrazovnog dna nađe  visoko na političkoj ljestvici, pa makar bila i lokalna, ipak, u njegovom ponašanju i mišljenju, ostaju tragovi neotesanog i neumivenog karaktera . Svaka uvredljiva riječ i iskazana brutalnost, bila je  dokaz preskočenih lekcija iz kulture  dijaloga  i pokazatelj da  je tamo, za neke, bilo  beskorisno ulagati u  “Grad teatar” i slične manifestacije-  carevići  su, uprkos svemu, ostali carevi primitivizma. No, vidjeti sebe očima drugih , ponekad je  zaista  bolno .

Pitanje je: kako su se takvi  ljudi ušunjali u politiku  i zašto  su frontovci i demokrate u Budvi  pokazali takvo unakaženo demokratsko  lice . Da li je odgovor u tome što žele  nešto što im trenutnom  promjenom odborničke većine ne pripada. Kažu nasilju se pribjegava iz pravne nemoći. Zato ovdje nije riječ samo o fizičkom nasilju, koje je, srećom, sprečavala policija, nego, prije svega, o nasilju nad mišljenjem. Zato onu  ekološku  krilaticu  o zaštiti  okoline treba prevesti: na zaštitu ljudi od –ljudi. Biolozi bi rekli ,nigdje kao u Budvi se ne vidi  borba za opstanak –na vlasti. U toj borbi nježni i uzdržani  mogu biti  samo   žrtve nasilnika.

Da li će Džaković izdržati nalete svakojakih napada ili će  nasjesti tobožnjem najavljenom ustupku onih koji su ga ovih dana tako beskrupulozno blatili,  ubrzo će se saznati . Ako se carevići i radovići sada ne izvuku iz fotelja  , koje im, očigledno, ne  pristaju, ostaje da gradjani Budve  uskoro  pokažu da  provincijalna svijest ne može više doći u priliku da vodi “ metropolu turizma”. One šatorske scene su ih  valjda, za vazda, otrijeznile.

N. K.