Autor: Dragica LALATOVIĆ

Poznato je da se Crna Gora  nakon ulaska u tranziciju, uzgred rečeno malo kasnije nego ostale zemlje, opredijelila za novu razvojnu filozofiju čiji je idejni tvorac sadašnji dekan Univerziteta Donja Gorica profesor doktror Veselin Vukotić.  Inauguracija te doktrine podrazumijevala je razvoj turizma, poljoprivrede, usluga malih i srednjih preduezća te preduzetništva na individualnom nivou. Crnogorska opozicija je taj koncept pežorativno nazivala neoliberalizam.

 Dr Nikola Fabris,  viceguverner Centralne banke Crne Gore za naš portal kaže da je, zapravo htjela da slijedi koncepciju male  i visoko otvorene privrede. To je značilo brzo sprovodjenje  spoljnotrgovinske liberalizacije i spuštanje carinskih stopa na najniži nivo u regionu. Šta u tome, po Nikoli Fabrisu nije bilo dobro?  Razvio se turizam, finansijski sistem i trgovina, dok je industrija ostala bez zastite a poljoprivredi nije poklanjanan adekvatna pažnja.

 Od onoga što je bilo dobro Fabris ističe  visok nivo direktnih stranih investicija, koje su u nedotstatku domaće akumulacije, doprinijele visokim stopama rasta. Nakon rastanka sa Srbijom i prelaska na monetarnu suverenost i uvodjenje eura kao platežnog sredstva, Crna Gora postiže cjenovnu stabilnost i predkida  punjenje budžeta štmpanjem novca, što dodatno privlači strane investitore, kaze Fabris. Tako se razvio i turizam, finansijski sistem i trgovina. Zaostali su medjutim industrija i poljoprivereda, što je dovelo do Visoke stope nezaposlenoati. Zbog toga Fabris kaže da smo dobili  nediverzifikovanu privrednu strukturu. Ovih dana kada korona hara cijelim svijetom, i crnogorska privreda  je postala veoma ranjiva. Zbog toga bi bilo dobro da  da se razviju još neki sektori, kao što su poljoprivreda industrija i energetika smatra Nikola Fabris.

Pandemija korona virusa otvorila je po ko zna koji put novu raspravu, istu onu koja se razvila nakon Velike ekonomske krize prije koje je preovladavao konsept laissez faire . Fabris dodaje da je na velika vrata usao kejnzijanizam i doktrina drževne intervencije, koja je dominirala do kraja šesdesetih godina prošlog vijeka. Tada su se opet pojavile neoliberalne koncepcije, oličene i tzv Vašingtonskom sporazumu, koje su nametane  zemljama Ltinske Amerike i ostalim privredama u tranziciji a koje nijesu bile pogodne za njih. Fabris nastavlja da je do totalnog kraha došlo  2008. godine  nakon koje je došlo do nezapamćene intervencije države i „upumpavanja" novca u sistem.

Kada je riječ o Crnoj Gori Nikola Fabris kaže  da ona ne treba da se drži ni jedne doktrine, već da svoju ekonomsku doktrinu prilagodjava tekućim okolnostima. „ U periodu ekspanzije , visoke zaposlenosti i brzog rasta,  adekvatna je neoliberalna doktrina, koja bi hladila pregrijanu konjukturu. U ovom momentu kada postoje niske stope rasta, visoka nezaposlenost i teškoće, neophodna je politika državne intervencije, koja bi stimulisala ekonomiju i otklanjala poremećaje koje kreira slobodno tržiste", zakljucuje Nikola Fabris.