Piše: Nikola Samardžić

Crna Gora je privezana za evropski put Srbije koji je stranputica. Srbija i Mađarska su, u odnosu prema EU, ruske klijentske države i perionice kineskih koruptivnih uticaja. Vučićev Otvoreni Balkan je sistemska podrška prekograničnom kriminalu, trgovini ljudima kao jeftinom radnom snagom, i mreži regionalne korupcije. Otvoreni Balkan je sistemska podrška podeli Kosova i BiH, i zaustavljanja evropske integracije Crne Gore, dok je njeno NATO članstvo već bezbednosno i politički kompomitovano, podrazumevajući dugoročno ukidanje suvereniteta.

EU nema alternativu jer se Evropa u opštem smislu nije suštinski izmenila nakon pada komunizma i nestanka Sovjetskog Saveza. Od evropskog zapada prema evropskom istoku blede svi demokratski parametri i vrednosti otvorenog društva, uključujući odnos prema pandemiji i vakcinaciji, i jedini suprotan primer su baltičke republike koje na susedskoj, ruskoj strani, vide samo pretnju i loš primer. Obnova ruske imperije jedna je od potvrda da su odnosi ukorenjeni u prošlosti koja je uporna i gotovo slepa. EU nema alternativu jer bi jedina alternativa bila Jugoslavija, ali je jedina smislena Jugoslavija ona od Triglava i Đevđelije. Opomena, da je neophodna njena hitna rekonstrukcija, kako bi ovladala zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, u sprezi je sa suštinskim neuspehom EU da obnovi Jugoslaviju u svojim sistemskim okvirima i granicama. Tito je doprineo neuspehu Jugoslavije jer nije radio na izgradnji jugoslovenske nacije, gušeći nacionalizme gušio je ekonomske reforme, teško se odricao udbaša i generala, vezao Jugoslaviju za nesvrstane umesto za evropsko tržište, a poslednji ustav doneo po sovjetskom umesto po američkom modelu. Zato se Crna Gora, koja je zahvaljujući promenama iz poslednjih četvrt veka, ne samo zbog svojih podela, vratila na ibeovsku dilemu iz 1948, tako da se političkim potomcima staljinista pridružila crkva koristeći usluge beogradske i moskovske agenture. Ali je ideja državnog i višenacionalnog jedinstva dragocenija od svih promašaja, s nezgodnim podsećanjem, da nismo odmakli od već davnih vremena, i da je prošlost neumitna zbog nespremnosti, i nesposobnosti, da se brže menjamo.

Za samo godinu dana, litijaško-mafijaška vlada je Crnu Goru ostavila bez evropske perspektive, narušila ekonomske osnove ne samo razvoja nego i samostalnog opstanka, i uključila je u projekte Srpskog sveta i Otvorenog Balkana koji su gotovo jedno isto. Naročito pošto je proglasila nezavisnost, Crna Gora je uspostavila jedan liderski trend koji je i Srbiji otvarao putanju evropske perspektive koja je bila tek povremena i, uopšte, nevoljna preokupacija svake vlasti, jer ne donosi neposredne benefite, i suprotna je namerama, i interesima, radikalsko-socijalističke koalicije koja diktira sve političke i kulturne trendove: od putinovske rusofilije do medijskog treša kojim se sistematski truje, i zaglupljuje, jasna društvena većina, a sve to smeće je i izvozna ponuda koja je pregazila i Crnu Goru. I zato oni koji su doveli Pink i pridružene sadržaje moraju da odu.

Zbog nestručnog, nesavesnog i koruptivnog upravljanja pandemijom, i opštih sistemskih karakteristika, do kreacije novih mentaliteta, Srbija ostaje i bez vizne liberalizacije, jednoga od retkih evropskih postignuća iz protekle dve decenije sporih i pretežno neuspešnih reformi. Za Crnu Goru i Srbiju, već dugo, EU je, u društvenoj i javnoj vizuri, jedna sve manje funkcionalna zajednica koja šalje nedorečene poruke i nemoguće uslove. Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero svakom svojom izjavom potvrđuje da je cela naša vrsta kao takva osuđena na izumiranje u lavirintu čiju putanju iscrtavaju mediokriteti čija je neodgovornost jednaka suštini loših namera. Pred nama su u stvari procesi koji iziskuju, istovremeno, strpljenje, kako bi se taj glomazni i zbunjen sistem pregrupisao u traganju za novim smislom u konkretnim funkcijama, i hotne konkretne odluke. Svaki dan proveden u budalesanju litijaško-mafijaških vlada u Crnoj Gori i Srbiji izgubljen ne samo za sve aktivne generacije, nego i za čovečanstvo, koliko smo zaglibili. U Srbiji je formirana nova ustavobraniteljska opozicija koja zastupa vrednosti jednake svakoj Vučićevoj ideji. Ustav je matrica odustajanja od Evrope, besomučnog kosovarenja i opšte putinizacije, i samo je promena vlasti sama po sebi jedna od šansi da u skoroj budućnosti, ako se evropski svet bude ponovo uredio, nestanu iz politike i jedni i drugi. I zato je Srbiji potrebno susedsko liderstvo, i zato je na Crnoj Gori odgovornost, da izmakne i aktuelnoj koaliciji, i svim greškama onih prethodnih.