Piše: mr Jadranka Selhanović

    Okupirani Nikšić 1942. godine. Već godinu dana gradom pod Trebjesom rukovodi tzv. Nacionalna (četnička) uprava sa gradonačelnikom Jevremom Šaulićem na čelu. Novopostavljena vlast, koju je ustoličio fašistički okupator, nije zadovoljna sa stanjem u opštini. Planove im,  kako kažu, remete „komunističke nemani“, koje su Nikšić i okolinu pretvorile u „centar komunističke organizacije i aktivnosti.“

      Odslikavanje tadašnjih prilika u Nikšiću kao i prijedlog mjera koje je trebalo  u cilju “poboljšanja“ da preduzmu četničke vlasti  u  opštini, sadržina  su  pisma  inžinjera Rada Lašića, šefa tehničkog odjeljenja pri načelstvu Sreza nikšićkog. Ing. Lašič je 21.12.1942. godine, uputio  navedeno pismo  đeneralu Blažu Đukanoviću, predsjedniku Glavnog nacionalnog odbora i glavnom komandantu nacionalnih trupa.

     Pismo-dokument, koje u cjelosti objavljujemo, nalazi se u Državnom arhivu Crne Gore, Odsjek za  istoriju radničkog  pokreta- Podgrorica,  Arhivska zbirka NOR-a 1941-1945.

                                                  Dokument

                       PREDSJEDNIKU GLAVNOG NACIONALNOG ODBORA

                                      Generalu gospodinu Blažu Đukanoviću

                                                                                                  CETINJE

Smatram za svoju dužnost da vas obavestim za sledeće: od samog početka nacionalnog pokreta, Nikšić je bio i ostao sve do danas jedno od najneaktivnijih mesta u borbi protiv komunističke nemani. Nikšić sa okolinom, kao što vam je poznato, bio je centar komunističke organizacije i  aktivnosti. Na veliku žalost to je i  danas. Ko je tome danas kriv?-Nacionalni pokret i njegovo vođstvo tome su krivi. Iz pobrojanih pojedinačnih slučajeva, uverićete se da je zaista ovako.

1.     Kada ste sa svojim štabom bili u Nikšiću 5. novembra t.g. sami ste vidjeli na konferenciji pravnika kakav je odziv istih bio, prilikom formiranja Narodnog suda. Čak šta više, u vašem prisustvu izvesni pravnici odbili su saradnju motivišući nekim bajagi razlozima, izjasnivši se na ovaj način u svemu kao saboteri i protivnici nacionalnog rada i pokreta. Zar sme da ovakvi slučajevi u doba revolucije, kada je u pitanju opstanak nacije, ostanu drastičnom merom nekažnjeni? Sme li ovako postupiti jedan istinski nacionalista.

2.     U Nikšiću postoji jedna grupa aktivnih oficira i podoficira, t.z. nezadovoljnika, koji nemaju nikakve veze sa Nacionalnim pokretom, do jedino da posluže kao veza između komunista i nacionalista, udruženi sa t.z.v. zelenašima i dr. parazitima na svakom koraku na razne načine i intrige ometaju Nacionalni pokret. Zašto se ne povede računa o ovoj grupi nevaljalaca i o njihovom izdajničkom radu.

3.     Komunisti, koji su svojedobno internirani u Albaniju, postepeno se vraćaju. Oni su „mučenici“ kako sami sebe nazivaju. Posebno formiraju svoju grupu, udruženi sa onim u predhodnoj tački ili samostalno razvijaju izdajničku akciju na štetu Nacionalnog pokreta. Zašto se ne vodi kontrola i prismotra na ovakve zločinačke tipove?

4.     Ključar Nacionalnog zatvora u Nikšiću Krsto Minić, rodom iz Pješivaca, u julu ove godine pustio je uveče iz zatvora pet razbojnika osuđenih na smrt i sa njma pobjegao, a ovi razbojnici trebali su biti sjutra izjutra strijeljani. Taj ključar Minić docnije je uhvaćen i danas živi,  a Narodni sud i kolo izdajnika i njegovih štićenika kaže: Uredbom nije predviđen ovakav slučaj. Mora sačekati kraj rata, pa u sređenim prilikama  suditi  mu. Ima li više sramote od ove? Da valjda italijanske vlasti ne štite ovog razbojnika?- Ne, nego ga štite pravi pravcati komunisti koji se danas zovu nacionalisti i koji vode glavnu riječ u Nacionalnom pokretu.

5.     6. novembra t.g. 15 razbojnika pušteno je iz nacionalnog zatvora u Straševini. Pustili su ih bivši komunisti, a današnji nacionalisti. Vjerovatno je da ni ovdje neće biti nikakve odgovornosti. Svi pravi i zdravi. Ako kadija bude tužio, kadija će mu i suditi. Za 12. novembar t.g. bilo je organizovano drugo bekstvo. Iste noći ubijena je ćerka kap. g. Rista Boškovića.

6.     Nedavno četnici su uhvatili dva Baletića, dva opasna komunista, u Riđanima, nedaleko od Nikšića. Jedan od ovih komunista pušten je istu veče kada je i uhvaćen, a drugog zlikovca nakon tri dana oteli su komunisti u Stupci (Stubici) od nacionalista četnika. Što ovo znači? Komunisti presreli četnike sa oružjem, zatražili svoga druga i lepo se rastali, a drugog razbojnika pustili odmah. Jesu li ovo pouzdani četnici? Svakom živom je jasno kakav je trebao biti postupak i kazna, u konkretnom slučaju, prema ovim četnicima.

7.     Aktivni narednik Nikolić-četnik četničkog bataljona držao je cijelu noć konferenciju  u selu Miločanima, sa komunistima.  Isti je razoružan i zatvoren  u Nacionalnom zatvoru u Nikšiću. Je li izrečena kakva presuda pomenutom Nikoliću? Ne, posle nekoliko intervencija od strane današnjih nacionalista, a dojučerašnjih komunista, sigurno da će biti pušten kao nevin i vratiće se u svoju četu da i dalje obavlja započeti posao i biće ljubimac mnogih koji će mu se jadati, što nemaju prilike da i oni malo sa svojom braćom komunistima ne razgovaraju……

                           Mjere koje treba preduzeti (prim. J.S.)

• Interniranje komunističkih familija i njihovih simpatizera bez milosti i sažaljenja. U prvom redu pročistiti sam grad Nikšić, pa onda preći na okolinu.
•  Naročitu pažnju obratiti na naselja , na periferiju, gdje su se zlikovci mogli lakše i slobodnije kretati. Ovakva mesta stalno držati pod prismotrom, a isto tako vršiti prismotru na one koji se iz internacije vraćaju, jer sobom donose otrovni duh sa kojim su i pošli.

 A ako bi se postupilo na način kako je napred izloženo možete biti ubeđeni i uvereni da bi ste imali sasvim čistu i jasnu situaciju.

I kapetan Đurišić radeći na ovaj način očistio je teren od komunističke nemani i svorio je od cjelokupnog  življa svojega reona, sve samo prekaljenog četnika, te danas u tim krajevima vlada jednodušnost i potpuna saglasnost u svim pitanjima, naime: jedan jedinstveni –nacionalni front, jedan jedinstveni cilj, jedna jedina komanda i apsolutno izvršenje svih naređenja.

      Zašto se ovo ne bi postiglo i  kod nas?-Zato što nedostaje čvrste ruke, jake organizacije, izricanje zasluženih i egzemplarnih kazna. Eto to su razlozi. I dok se god sa dosadašnjim metodama i labavom organizaciom ne bude prestalo imaćemo sve goru i goru situaciju na štetu nacionalnog pokreta. Svaka revolucija zahtijeva revolucione metode i revolucionarne duhove.

 Dostavljajući vam prednji referat, imao sam kao nacionalist najbolje namere bez trunke pomisli da bi u svom ispoljio kakvu tendenciju ili lični razlog. Zato molim vas izvolite ovako i primiti moj referat.

                                        S poštovanjem

                                                                      Ing. Rade Lašić

                                                                 Šef tehničkog odeljka

Nikšić, 21. decembra 1942. godine