Otkrivamo: Pismo Petra Lubarde: Niti me ko pitao, niti sam iznosio mišljenje o Mauzoleju
„Niti sam pitan, niti ikomu davao mišljenje povodom toga“
Piše: Mr Jadranka Selhanović
Osporavnju izgradnje Njegoševog mauzoleja na Lovćenu
koje je, šezdesetih godina prošlog vijeka, žustro vodila SPC,
aktivno se priključila i tadašnja Komisija za izradu perspektivnog
razvoja muzeja na Cetinju.
Rukovođenje novoformiranom komisijom bilo je
povjereno Lazaru Trifunoviću, poznatom srpskom istoričaru umjetnosti i likovnom
kritičaru. Sjedište komisije bilo je u Beogradu. Ova Komisija je na svom
prvom zasijedanju 15.02. 1966. godine, donijela Zaključke u kojima se navodi da
je „jednoglasno zaključeno da se na Lovćenu ne podiže Njegošev mauzolej
prema projektu Ivana Meštrovića“. Zaključke koji su proslijeđeni
crnogorskom Sekretarijatu za obrazovanje, kulturu i nauku, pratio
je i Izvještaj o sprovedenoj anketi među istaknutim jugoslovenskim
umjetnicima.
Tada se među anketiranima pominje i ime
čuvenog crnogorskog slikara Petra Lubarde, koji se, navodno,
izjasnio protiv izgradnje mauzoleja.
Da se u to vrijeme nije prezalo od bilo kakvog
činjenja da se ospori izgranja mauzoleja, upravo potvrđuje jedno
Lubardino pismo. O njegovom protivljenju podizanja mauzoleja na Lovćenu, kako
je to konstatovano od strane Komisije, najbolje govori pismo, koje je Petar
Lubarda 19. 07. 1966. godine, poslao svom kolegi, istaknutom crnogorskom
slikaru, Acu Prijiću. Lubardino pismo Prijiću je dio bogatog porodičnog arhiva,
čiju kopiju nam je ustupio Đuro-Beli Prijić, sin našeg poznatog slikara.
Lubardino pismo prenosimo integralno.
PISMO
Aco Prijić, Đura Salaja 9
Titograd
Dragi Aco,
Primio sam tvoje pismo kao i katalog, evo žurim da
ti i odgovorim.
Vidim, da posle našeg viđenja u Beogradu, imao
si čitav niz neprijatnosti u odnosu na tvoje zdravlje, majčine smrti i tvog
sestrića-izgleda nije dovoljno jedna nevolja, da one nas uvijek susreću sa
dodacima.
Mogu misliti kako je sve to na tebe uticalo,
pogotovo nestanak majke, jer bez obzira što čovek poodmakne zrelošću i što su
roditelji u godina kada možemo i očekivati takve rastanke, ipak mi se
rastavljamo sa nekim osećanjima koja nas vežu iz detinjstva i prate nas čitavog
života.
O svemu tomu nismo ništa znali inače bih ti se
javio. Dragi Aco žao nam je sve te neprijatnosti, i od Vere i mene primi
iskreno saučešće.
Tebi i Ljubici želimo da dugo poživite sa decom
sretni.
Javljao sam ti se telefonom na broj 38 56, ali
odgovorili su mi da taj ne postoji, verovatno da je zamenjen, pošalji mi tačan.
Obradovalo me je što si bio u Nikšiću, znam da je
slika urađena bolje nego li da sam ja sam to radio i mnogo ti hvala. Nisam
mogao da dođem, jer to bi bilo prenaporno u dva tri dana tamo i natrag, a htio
sam rado.
Ovde imam i jednu obavezu-da završim sliku koja treba
da ide za Češku.
Kažeš smejao si se komentarima „Ozrinići“, 1953
kada sam slikao „Kosovski boj“, jedan student , upitao me je- bolje reći
zapretio, „a druže gde ti je ovde vasojevički sabor i oni su se tu borili“, a
da i ne govorim pitanja gde je Lazar i devet Jugovića i ostali.
Da,- prošle su hiljade i hiljade godina od Altamira
i točkovi istorije su protutnjali kroz kosmički prostor, ali, možda, da se zađe
u jezgro umetnosti, a to znači u najsakrivenije niti ljudskog sna –jave,
verovatno da će biti potrebno još mnogo hiljada.
Kako tebi izgleda slika?
Pitaš me povodom izložbe, kako sam ti već govorio,
ovde treba da bude ta velika u maju, a do sada oko tog čitavog materijala nisu
stigli da sakupe razne potrebne podatke-verujem da će ove jeseni početi- u tom
slučaju bi se moglo čitava preneti, pa katalog, koji se zamišlja kao neka
monografija , može da se upotrebi i za tamo. U slučaju da to sve bude išlo u
redu moglo bi se tamo preneti u julu..."
Kompletno pismo kao i fotografije originalnog pisma
pogledajte na www.iic.antenam.net
0 Komentara