Korona i dokolica

ДИСТАНЦА ПО ПРОПИСУ

Жал под маскама

Nov 29, 2020 1 Komentara

(15 riječi)

На ободу парка над ријеком стајала је празна клупа. Сунце је украсило са оне стране, из тзв. контре као на филму, па је тако усамљена личила на сентименталну разгледницу којој недостаје љубавни пар да се ту љубака до миле воље. Али ово је прилично глуп закључак посматрача. У овом сулудном времену само се замузењаци љубе. Нестала је свака срдачност, срдачни осмијеси, ручно поздрављање, грљење... све ситнице које живот значе. И „добар дан“ је на измаку, јер га нема са короном. Озбиљно се пријети и намигивању. Научници се упорно труде да докажу како се и преко ока може заразити чељаде. Могуће је да и очињи вид забране. Тада би скочила цијена бијелим штаповима на којима би многи хумани Црногорци шићарили ка’ што су на маскама, рукавицама и препаратима за дезинфекцију. Корона граница нема, а љубави нема ни за лијек!? Суспендована је с љубљењем.

Остало је само цјеливање мртвијег поповах... На ред се доћ не може. Нико за најближу својту абера нема кад је ђаво понесе. Све се сврши у најужем кругу и ај’ с милим збогом. Али откад попови учесташе да одапињу, цјеливање ћета ка корона. Вјерници сна на око немају од нестрпљења и страха оће ли ујутро у’ватит ред на мртва попа... а коротне редаљке су подугачке. Православље је иначе коротна вјера. Сва у црно без бијела.

 

И таман кад сам све прештима у глави, на клупу однекуд бану некакав задригли главурдан. Ćеде с погледом у ријеку. Поче да се хрва с властитом тинтаром, покретима руку као да ће чупати косу али окле, ошишан на нуларицу. По неки пут се и ошине по главурди. Кренух стазом према клупи као случајни пролазник, да му помогнем са дистанце ако је могуће. Застадох иза клупе по пропису. Бесједио је сам са собом, упадао себи у ријеч... клањајући главом до кољена од неког вељега сичана. Лице му нијесам мога виђет, али је и наличје говорило довољно. Кенкао је:

Ко ће ове године бачит часни крст у ову ријеку да за њим пливајући, мрзнемо и чезнемо...ко? Ланик ми је умака за један замах а ове године остах без његове светости, бацача крста... Бачи га корона траг јој се утро. Кад бих крст ухватио, ове године, чини ми се, све бих своје излијечио догодине.

Док се задригли тако, тамо никоме, исповиједао отежано је дисао, али није патисао... Овако, никога свога немам до ковида, а да га видим крви биг му се напио. С рукама на прсима, одједном се скружа, на клупи, кркљајући. Сви су ми позитивни... само сам им ја негативан... Нијесам хтио жив на преглед па таман да ће ме мртва изнијети. Не, лијепе ми вјере док је крста са три прста... И светог причешћа. Сви су моји пред Господом прави здрави... а сад криви и једва живи. Колико је дана у неђељу толико смо пута узимали причест, сваком попу љубили крстове и руке. А Његовој Светости, пао сам на ковчег и нијесам се дизао док ме нијесу дигли... Али снагу ми је давала многобројна родбина. Сви су били уз мене... Ка’ у мензу, по два-три пута су узимали свето причешће. Кашике су једни другима из уста отимали да би се стимали и лизали док се нијесу сити накркали... да им бог поможе... А он им бачи кашику да више ништа не обиду.

Исповједач покуша да се згрчен прекрсти, па понови... Док се нијесу сити наситили узимали су свети причест од Христове крви и тијела. Прекрсти се па замукну!

Иако невјерник, ја се прекрстих. Јесмо ли ми канибали кад толико пута, уз божју помоћ, обједујемо нечију крв и тијело? Чинило ми се да дотични исповједач мре али није патисао: Кад биг ове године испливао часни краст, части ми одма би’ га прода да купим респиратор, одма! Иако је обилато пјенио на уста, чинило ми се, по задњим ријечима, да се ками алавертио, али већ је озбиљно кркљао.

Нијесам му ближе прилазио да га не заразим здрављем. Провјерено сам негативан. Шта да радим? Здрав бономе не вјерује. Поштујем дистанцу по пропису, да ме вирусно не причести. Уосталом, болест је прелазна а здравље је још увијек непрелазно. Жа’ ми је чоека, али ми се не види испод маске, а скинут је не смијем кад је овако узаврио. Позвах хитну. Ваљда ће пристати на њу јер и она јауче у помоћ слично њему. Посебно се надам, ако га затекну при свијести, да ће пристати на болничка кола јер и она имају крст.

P.S... А мени нека бог опрости ако сам грешан због ове приповијести.