Društvo

Kad imaš „zvanje“, ne treba ti znanje

Dec 25, 2025 1 Komentara

(15 riječi)

Piše: Slavko Mandić

Čudne se stvari dešavaju u našem društvu. Kao da smo izgubili pamet i kao da više ne umijemo da razaberemo čemu treba aplaudirati, a što zaslužuje prezir. Ali kad uzroku pogledamo u oči, postaje jasno da drugačije i nije moglo biti. Odrekli smo se obrazovanja, u dobroj mjeri, valjda zbog činjenice da je ono samo kočnica u napredovanju poluproizvoda. Umjesto da učimo, kupovali smo diplome. Jednostavnije je i ne trebaju četiri godine predanog rada da stekneš „zvanje“. A kad stekneš takvo „zvanje“, ne treba ti znanje. Jasno je, da jasnije ne može biti. Pogotovo što sve to oposliš najduže za nekoliko sedmica. Ukoliko nijesi pretjerano „odgovoran“, i ako ti nije stalo makar da znaš đe si diplomirao, i na kojem fakultetu, sve može da ti bude gotovo za jedan jedini dan. Po sistemu plati pa se rugaj. Platiš koliko ti kažu, bolje gotovinom nego preko računa, na ruke „odgovornom“ licu, i posao je završen. Bez obzira na sve, u suštinskom smislu i dalje si obrazovana ništica, ovoga puta „akademska“, sˊ papirom kao krunskim dokazom, sˊ kojim mašeš iznad glave onima koji nijesu kao ti. A takvih je u našem društvou iz dana u dan sve manje i manje.
Postaješ tada „ekspert“ i važan partijski činilac, kojega bi svi da dodirnu. Da se makar očešu, kao prase o banderu. Prija ti da ti se dive. Da te tapšu po ramenima i šire zjenice od uzbuđenja kad te sretnu. Tada počinješ da vjeruješ da si zaista neko i nešto. Počinješ da se pojavljuješ u medijima. Po pravilu, jer si to što jesi, lupetaš raznovrsne gluposti. Od partijskog formata si, pa ti može biti. Dobijaš čak gromoglasniji aplauz kad odvališ neku veću glupost, što te oslobađa unutrašnjeg grča i daje ti slobodu da se raspojasaš i nadjašeš gomilu oko sebe. Učestvuješ na okruglim stolovima, više kao stvar u koju se gleda. Najteže ti pada kad moraš u pozorište, ili na koncerte ozbiljne muzike. Oznojiš se od muke, ali stoički trpiš i podnosiš žrtvu koju partija od tebe traži. Svjestan da takvih partija više na raspolaganju nema. Zato u jednom trenutku traži tvoja bazna stanica da izvršiš obrazovnu nadgradnju. Ubrzo potom, samo sa nekoliko poziva zvanje ti je unaprijeđeno. Kad su te u jednoj emisiji pitali kako si uspio sve to najednom da postigneš, uzdahnuo si duboko i skoro da ti se suza sunovratila niz izbrazdano lice.
– Da, kazao si. Muka je to bila. Nikako da se śetim jesam li prvo magistrirao ili doktorirao, a ovaj što propituje grđi je od popa. Navro na mene kao da sam Pajo, ratni zločinac. Zamislite, traži da mu ispričam neku anegdotu sa studija, a kako kukala mi majka da bilo što rečem kad se ne mogah śetiti što je to anegdota. Uteklo mi s uma, a nije da nijesam bio upoznat s tim pojmom. Reka bih mu ja da ne mogu jer nijesam ni bio tamo đe je on mislio da jesam, ali su mi nekakvi mentori kazali da o tome ne treba ni riječ nikad prozborit. Teže mi je bilo to, no cijeli fakultet i ono što ide iza njega.
Dobro obrazovanje, odnosno papirnati surogat  krči ti puteve kroz umnu pustinju i prašumu života. Jer si ti diplomirani kuriozitet jedinstvene vrijednosti. Pred tobom se postavlja cijela paleta partijskih raspoloživosti. Za početak bićeš sekretar sekretarijata, pa direktor direktorata, pa generalni direktor, savjetnik preśednika države, parlamenta i vlade. Ako ti je želja veća, eto te među poslanike. Nije važno što nijesi bio na izbore. Završiće to drugi, ne śekiraj se previše. Mada bi ti bolje bilo da budeš ministar. To ti je lezi ljebe da te jedem. Krkaš o trošku države to što možeš. I ti i svi tvoji. Pa učiniš da budeš štićenik policije. Onda ide red rotacija, pa red policajaca, iako u deficitu, i ide pohod na turističke svjetske destinacije. Ne śekiraj se za troškove. Sve će to narod pozlatiti.
A kada jednoga dana dođu neki drugi na vlast, ako se to ikada desi, može bit da će te malo propitivat oko miliona i aviona. Mada teško, jer je veliki lopovluk po pravilu nedodirljiv. Opasno je ako si šklapio iljadu ili pet iljada eura. E to ti neće oprostit. Jer, znaj, došlo je tvojih pet minuta. A ako nema Zeću, neće ni preduzeću. Onda je to svakako za aps  svake vrste. Jer si pokazao diplomiranu nesposobnost.