IZ CRNOGORSKE NARODNE KNJIŽEVNOSTI

Зоран Раонић

ТАКО  СЕ  ПРИЧА

НАРОДНЕ  УМОТВОРИНЕ  ИЗ  ПОТАРЈА  И  ПЉЕВАЉСКОГ  КРАЈА

Народна библиотека „Стеван Самарџић“

Пљевља, 2018.

Објављивање ове књиге омогућили су:

МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ ЦРНЕ ГОРЕ - и              

ОПШТИНА ПЉЕВЉА

Издавач: Народна библиотека „Стеван Самарџић“ Пљевља

Штампа: Графокартон, Пријепоље

Уредник: Мр Исак Калпачина

Технички уредник: Драган Палдрмић

Уредник фотографије: Милан Раонић

Корице: Мр Јелена Раонић

Рецензенти: Љубомир Зуковић, академик

Мр Исак Калпачина                            

ТАКО  СЕ  КАЖЕ

НАРОДНЕ УЗРЕЧИЦЕ И ФРАЗЕ, КЛЕТВЕ  И  ЗАКЛЕТВЕ  И  СЛИЧНЕ

„У ОБИЧАЈ  УЗЕТЕ РИЈЕЧИ“  *

                                                                                                  *Вук                                                                                                                                                  

• А да неће (снијег) на небу зимити, никад није;
• Аваз до неба (вапај за помоћ, или крик од немоћи, од бола...);
• Ако има вијека – наћи ће се и лијека;
• Ако је од користи – доста је;
• Ако коса може овчи(ји) залогај изнијети – исплати се косити;
• Ако ми не можеш помоћи – немој ми ни одмагати;
• Ако нема ни крив нијесам;
• Ако о Савиндану муве зврче – о Ђурђевдану леденице дрче;
• Ако он лаже – ја полагујем (али тако ми је испричао, казао);
• Ако он лаже – лажем и ја (али тако ми је причао);
• Ако он лаже мене – и ја лажем тебе (али тако ми је рекао);
• Ако с ђаволом у коло нећеш – онда бјежи од њега;
• Ако сам – ишла куда и оне иду (паре, новац);
• Ако сам – слијеп ти на врата долазио;
• Ако сам гладан – љеба сам гладан;
• Ако сам јадна – не морам бити гадна (треба се дотјерати кад се хоће међу народ);
• Ако сам, на живе ми ране излазило;
• Ако те ја не могу стићи – стићи ће те зрно;
• Ако удариш косом у међаш – до неба се чује (ако се приликом косидбе повриједи међа имања;
• Бабин помолиш говеда чува (помолиш – мито у виду обећања, или се дјетету покаже шта ће му се дати ако обави и кад обави посао, сачува говеда и сл.);
• Бе(х)ар у априлу – род у крилу (рано избехарало, пропашће, мало рода биће);
• Без малог нема ни великог;
• Би га у цигари дувана попушио (колико му је важан – иако се прави да није тако);
• Би и јаре и паре;
• Би му спрам мртве главе (равно погибији);
• Би ти куком дроб извадио (колико је лукав);
• Бира пробирач – док нађе отирач (момак, или ђевојка, који много бира пара, брачног друга за себе, па на крају буде – дај шта даш);
• Бјежо би докле је испод небеса шупље;
• Благовијес(т) – трава у несвијес(т), а говеда у бријес(т) – (Стигла Благовијест – биће траве и брста, биће хране, изимила је стока);
• Бог ти очи узо;
• Бог је прво себи браду оставио;
• Бог му вилице скаменио (па да их више не отвара, кад тако прича);
• Бог те скрљио;
• Бог те чокио;
• Бога на њу спремо (псовао је Богом);
• Бога се не боји, а људи се не стиди;
• Богу душу – Бог је неће (пожелио да умре, на таквој муци је био);
• Боже му земља кости истурала;
• Боже се жив на земљи распадао;
• Боже те не дозвала (кад зове, а звани не чује одмах);
• Боже ти из гроба лајало (клетва, за газду – домаћина, јер његово пашче, псето, непрекидно лаје;
• Боља је њена попара но нечија цицвара;
• Боље бити лочан но прирочан;
• Боље ближи комшија но даљи брат;
• Боље да му се гроб зеленио (боље да је умро но то што је учинио);
• Боље да не чујем како јој кашике звече (боље да се кћер уда негдје далеко, не у комшилук);
• Боље дан орати но годину трговати;
• Боље два пута пасти од умора но једном од глади;
• Боље добар комшија – па и лошије имање;
• Боље земљу не дирати но се с радом варакати;
• Боље и за брдом но никакав комшија;
• Боље коза сјенара но крава сламара ( поређење - ако се храни сијеном или сламом);
• Боље ништа не радити но се с радом спрдати;
• Боље рањен но погинуо;
• Боље с паметнијем кукати но с лудим пјевати;
• Боље свашта јести но свашта говорити;
• Брат брата доведе над јаму али га у јаму не баца;
• Бржи самар од кобиле;
• Брка ми (бркова ми!);
• Буди мукает (припази);
• Вади му маст из костију (циједи га, мучи);
• Вала смијешно (чудно, загонетно нешто);
• Ваља мушке главе;
• Ваљало је царева града;
• Ваљало је шаку дуката;
• Вас мозак по долини (од ударца, од сабље, од метка);
• Ведру небу и ситу стомаку не вјеруј;
• Веже лику за опуту; и: Веже литу за опуту (крпи окрпљено);
• Вежи коња ђе ти газда каже;
• Велики је закланик; и: јес, вала - живи је закланик (претвара се да нешто и некога жали);
• Весела машина (ракијски казан);
• Види их сад – а наша сурутка их је у животу одржала;
• Во се вата  (држи) за уво а чоек за језик;
• Вода само црн образ не море опрати;
• Воду вари, воду лади – вода те вода (обично за ријетку варенику);
• Воли је ко мајка луду шћер;
• Волио би(х) виђети ко се не боји жене и међеда;
• Враћај, коко, што си поћукала (дошло вријеме да се дуг врати);
• Вук длаку мијења али ћуд никад;
• Вукосава – вукли је вуци, ко што ће;
• Вуна док је на овци, домаћинова је – кад се остриже, женина је;
• Вуци вију кроз кућу (колико је хладно);
• Вуче се ко пребијена кучка (толико је лијено);
• Глава глави, плеће харамбаши, а фукара море и ребара (шта кога од лубине припада за софром);
• Глава несрећи дужна;
• Глава се само главом брани;
• Глави мјеста загледа (излаже се, изложен је, некој опасности);
• Гледају ко пилад из гнијезда (кад неко потпуно немоћан нешто ишчекује);
• Глувом шаптати и ћоравом намигивати – исто ти је;
• Го ко црквени миш;
• Голу кошчину ни пашче неће (кошчина – кошчурина, одбачена кост);
• Гора брука но мука;
• Горјанице моја (моја горска кукавице, несрећнице);
• Гром је убио – болећа ли је (несебична ли је);
• Да га бациш на главу – на ноге ће пасти;
• Да гори ко свијећа не може остати прав (нешто ће му измислити јер му завиде);
• Да имају оружје – више би га потегли једно на друго;
• Да имају оружје досад би га показали;
• Да ме у пријесјек затвориш, не могу се поправити (неко ко је увијек мршав);
• Да ми је из ока кануло (не бих га трпио, не бих му опростио, не бих марио за њега);
• Да ми је сав свијет причо (не бих вјеровала – да нијесам очима виђела);
• Да може боље – било би;
• Да нијеси из бољијех гаћа испо? (да нијеси од бољег рода и куће);
• Да сам јој по тици поручила – ето ти ње – дошла би;
• Да сам се за прс(т) ујела – ето ти ње (ето је у свакој невољи, и за најмањи проблем);
• Да ти је мајка родила камен да притисне купус, но тебе  – камо среће;
• Да ти очи стану (какво је, како је лијепо);
• Дабогда и камења желио;
• Дабогда на камену родио (кромпир, купус) али га ја не јела;
• Дабогда ти (клетва; или: дабогда ми – ако сам - заклетва) кору љеба са срга додавали (срг је мотка; тако су некада додавали храну обољелима од куге – да не пређе инфекција);
• Дабогда ти и камења мало било;
• Дабогда ти слијеп на врата долазио – ако није овако;
• Дај Боже један од два дермана (од два свијета, или живот или смрт; каже се за болесника који се мучи и не може да умре а на умору је);
• Дај да идем (више је вријеме да идем);
• Дај ми се Боже батли родити, не треба ми о нафаки мислити (ако се роди са батом, са срећом, игбали, талично, нафакли, онда ће се за њега наћи хљеба и мјеста под сунцем, све ће му ићи лако);
• Дај ћерајте ме (кад се већ ја не сјетим да идем);
• (Дај) сабор срцу (смири се, биће добро);
• Даје срок очима (даје сигнал да се на нешто пази, да се од нечег чува, да нешто почне, и слично);
• Данас чим се роди упрти новчаник (нема више домаћина који се пита);
• Дао је и црно иза ноката (за имање, за школовање, за лијечење);
• Два брата, један може кумовати а други пријатељовати;
• Два ока од ње не мореш одвојити (колико је лијепа);
• Дигли кућу на се (несташна дјеца; дигли буку и вику, па изгледа као да ће се кућа срушити);
• До паса домска – од паса родска (за ону која има два презимена, и оно од рода и оно за кога је удата);
• До Петровдана фатај ору па коси, а од Петровдана врећу на главу али коси (значи нема више чекања, мора се косити);
• До ујутру ни два с пртине (ни два корака, ако овако настави снијег да пада);
• Добар је, па таман да га је ђаво у ђаволу градио (добар је – од каквих је родитеља, какви су му гени);
• Добар је, па таман да је пас и пасји син (добар син од лоших родитеља);
• Добро је док те народ куди, кад те почне сажалијевати – тешко теби;
• Дође ма(х)ајући руку (дође без дарова, без плетићих игала, и тако то);
• Дозволила му се (спавала с њим);
• Док је глава биће капа;
• Док је леђа биће и самара;
• Док му не опадне месо од костију (тући ће га);
• Док му рогови не опадну (биће тако, радиће, до у дубоку старост);
• Док се она обује, неко ће рад урадити (како је лијена);
• Досадило и Богу и људима (захтјевима, понашањем и сл.);
• Дошле виле очима (само још да их прободу, толико је тешко);
• Драге жалости (велике жалости);
• Драгице – вуци се на тебе дражили;
• Дрво се савија док је младо;
• Друга би се прича ноћас причала (да није шта је – не би му опростио);
• Дуг ко гладна година;
• Дух се вије а живота није;
• Душа му у вр(х) носа;
• Душу у носу држи (само још да га напусти);
• Ђаво кад тад дође по своје;
• Ђаво ме натакари; и: накатари (наговори, натовари, наведе на зло);
• Ђаво ме ненесе (на зло или какву несрећу наведе, па рекох, па учиних);
• Ђаво нит оре нит копа (али плодове и даје и узима па не знаш одакле ће несрећа изронити);
• Ђаволи те иљадни однијели;
• Ђаволи те однијели у стијене (и: у оне греде  – у литице);
• Ђаволи те однијели;
• Ђаволу ићи у сватове;
• Ђаволу те предајем;
• Ђе је врело и капаће;
• Ђе људи не долазе ту ни Бог не помаже;
• Ђе ништа не оста – није било доста;
• Ђе се врата сребром затварају (дабогда се удала);
• Ђе се шљиве (око стабла) косе – туј се шљиве (плодови) просе! (шљиве треба окопавати);
• Ђе ти очи бише? (како не виђе шта ће бити, како не виђе да је невјеста ружна ...);
• Ђе ће камен но низа страну;
• Ђеца је посула (у кратком року родила је доста дјеце);
• Ђеца су твоја док их за руку можеш водити;
• Ђеце и пара никад не може бити доста (или: вишак; или: много);
• Е није тако (не може тако), па таман с неба да си сишо, да си Бог саваот;
• Ено шта их сад гледаш (а знам кад су били гладни – или кад су били велики);
• Жена је и ђавола у боцу затворила;
• Жени се док те жене оће;
• Жив у земљу не може;
• Живи закланик (жали, не може прежалити);
• Живи мора да живи (част мртвима);
• Живљи се копају; и: Љепши се копају (како је саспио, ископнио, како је изнемогао);
• Живот му о концу виси;
• Живот му је о концу осто;
• Живот на уста и улази и излази;
• Жути жутују – црвени путују;
• За врат ти се (уста) окренула  (како је то могао рећи - да тај добије парезу или парализу, због неке лоше изговорене ријечи, због лажи);
• За добријем коњем се прашина диже;
• За један је накав Ралета капу изгубио;
• За њега се ђевојке није родило (толики је пробирач);
• Завидна смрт (умро лако; велики народ на његовој сахрани, велики споровод, крупне ријечи, тако да живи, завиде);
• Завија ко вук на кијамету (у невремену);
• Заврзло вилицу за вилицу (мршаво, неухрањено, крепаћ сами; нејаторно, несатовно, па ни причати не може како ваља);
• Заједничко је увијек грбаво;
• Замијенио дан за ноћ (дању спава ноћу будан);
• Засјела ко погана прија (ја – или тамо нека, она која не жури – а не можеш је ни тјерати из куће, као прију што не можеш);
• Због један је Ралета изгубио капу;
• Због клинца – оде плоча (коњска потковица – због једног клина отпадне, ако се не поправи на вријеме);
• Згибеније јој пукло (коначно, и нека је);
• Згибеније му пукло, да Бог да (клетва);
• Здравље се вође казало (кад се помене болест – да се не призове зло);
• Земља јој кости истурала;
• Земља му у образе уишла (смртни, толико је пропао да је чудо и да је још увијек жив на земљи);
• Земља не може држати (који се свијет скупио);
• Зец у гори а он прави ражањ;
• Зла година кусова под плас(т) наћерала;
• Зла и добра (вијест) долазе ненадано;
• Златна мотичица женско дијете копа (говорило се тако да се покаже колико се не жели женско дијете);
• Змија ти у нос умиљела;
• Зови кад прилазиш капу скини (зови - биљци, чији су бехар и кора љековити);
• Зрело жито – готово стрниште (за час може пропасти од невремена, почне се само просипати);
• Зуба не бијели (не проговара);
• И Бог чека док душа испа(д)не (зашто си нестрпљив);
• И говеда се по реду вежу;
• И мачка с вр(х) себе гребе (у самоодбрани);
• И међу светијем има ријеч (а камо ли међу нама, па треба прећи преко тога);
• И ово ће се једном звати јуче (проћи ће);
• И пас леже док се ручак слеже (обично оправдање за нерад).
• Иде ко по јајима (лагано, опрезно);
• Идем тамо ђе и цар иде пјешке;
• Иди Мома да те није дома (кад неко лута без циља или се врати необављена посла);
• Из мире сто ђаволица вире;
• Из твојије у Божија (дабогда  се ријеч остварила, да до Бога допре та твоја жеља);
• Изаћи ће ђела на виђела (ђела – дјела; свачија дјела ће се показати);
• Изио га мрак (појео га мрак – нестало га, ко да га је мрак прогутао);
• Измива зубе (прича празну причу или се неуспјешно правда за нешто);
• Измолио би (измамио би) од Циганке дијете;
• Или немо или не умио – исто ти је;
• Има вријеме и пјевању и кукању;
• Има му по коме доћи (да буде добар - или да је лош);
• Имање је мутна вода;
• Имо и тичјег млијека (колико је богат био);
• Испадох нагрдан (због тога што рекох да сам видио, и сл);
• Испод великог дрвета ништа не расте (од неке величине не види се остало);
• Испод ђубраве лопате од њих не можеш сакрити (како су вјешти лопови);
• Истерећен ко изорски во; и: ... ко изворски во; (во који се даје на изор, орање за дневницу);
• Исуко му цријева (распорио га – разбучио га, отворио му утробу);
• Ја га једем – оно једе мене (кад се једе назор);
• Ја му дадох брашно а ђаво му не даде сито;
• Ја њега у њедра – оно мене у ребра (кад дјеца не узвраћају пажњу, а каже се и за остале);
• Ја сам на лажи а она је на истини (она је покојна, али овако је било, овако ми је казивала);
• Јад јаду додавао (зло кад дојади, запоради);
• Један аваз на земљи – други на небу (јауче, вришти толико јако, толико тешко);
• Једва сам из ноћи изашла (била болесна, била је ухватила несаница);
• Једна глава – стотину језика (кад неко у љутњи некоме саспе у лице, као рафал, читаву серију увреда, псовки, па и чињеница, тако да овај не зна ни шта га је снашло, нити има прилике да одговори);
• Једне очи – али разроке (син јединац – али лош);
• Једно - ко ниједно (дијете или што друго);
• Једном ногом у гробу;
• Једном сам газио трње босим ногама (искусио сам);
• Једну би ногу испод себе појело (колико је лакомо);
• Језика не увлачи, коевитеза (или пак прича пуно);
• Још је у кући (на самрти је, чудо да је и жив још увијек);
• Још му ни уши (ваши) у глави нијесу умрле (а они весели; заборавили на њега);
• Још сам на ногама (само толико);
• Јутро је паметније од вечери;
• Јутро је од вечери мудрије;
• Кад га пожелио – моје га очи виђеле (значи – никад);
• Кад загрми – свак се своме богу моли;
• Кад крене папрат сиј кумпијере;
• Кад магарца зову у сватове, мора да фали дрва и воде;
• Кад немаш очи, не требају ти ни трепавице (ако не видиш – џаба ти украси);
• Кад пјевам, могу и сам, а кад кукам – помози ми;
• Кад родитељ храни дијете, нико не зна, кад дијете храни родитеље – сав свијет бруји;
• Кад се коси - нек се мрси;
• Кад се погађаш (за неки посао) буди Циганин, кад плаћаш – буди цар!;
• Кад ти најбоље иде убаци један камичак у ципелу (за опомену);
• Кажи ми па да ти кажем (не знам ни ја);