Kultura

SPC, tajne službe i borba za dominaciju

Jul 19, 2025 1 Komentara

(15 riječi)

Srpska pravoslavna crkva (SPC) se često posmatra ne samo kao religijska institucija, već kao snažan političko-ideološki akter na Balkanu. Njena povezanost sa obaveštajnim i bezbednosnim strukturama, prvenstveno u Srbiji, kao i njena uloga u suzbijanju razvoja nacionalnih pravoslavnih crkava u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu, predmet su brojnih izveštaja, analitičkih radova i međunarodnih opservacija. Cilj delovanja SPC nije samo očuvanje verskog jedinstva, već i zaštita materijalnog primata, političkog uticaja i nacionalnog narativa.

1. SPC kao politički i bezbednosni instrument

SPC deluje u sinergiji sa državom Srbijom, ali i sa inostranim partnerima poput Rusije. Funkcioniše kao “paradržavni” entitet koji obavlja diplomatske, bezbednosne i kulturne zadatke, često mimo demokratskog nadzora. U tom kontekstu:

SPC širi narativ o „srpskom svetu“ i brani ideju da su svi pravoslavci na prostoru bivše Jugoslavije deo iste crkve.

Ova ideološka platforma koristi se kao instrument spoljne politike Srbije, naročito u destabilizaciji i sprečavanju formiranja autokefalnih crkava u Crnoj Gori (CPC), BiH (BPC), Hrvatskoj i na Kosovu.

2. Upotreba tajnih službi i parastruktura

Brojni izveštaji i analize pokazuju da SPC sarađuje sa tajnim službama (BIA, Vojna bezbednost, MUP) kroz:

Koordinaciju bezbednosnih akcija, posebno u osetljivim regionima poput severnog Kosova, gde je prisutna i ruska vojno-obaveštajna podrška.

Prikrivanje i logističku podršku grupama koje sprovode političko-nasilne akcije, kao što je napad u Banjskoj (septembar 2023), kada su se pripadnici naoružanih grupa sklonili u manastir SPC.

3. Primer: Banjska i paravojna logistika

24. septembra 2023. grupa naoružanih Srba sukobila se sa kosovskom policijom kod sela Banjska, a zatim se povukla u istoimeni manastir SPC. Kosovo je optužilo Srbiju da koristi crkvu kao štit za operacije destabilizacije.

SPC je negirala odgovornost, ali je potvrdila da se oružje nalazi u manastiru bez znanja bratstva.

Međunarodni faktori (SAD, EU) zatražili su istragu, ali Srbija nije sprovela transparentnu policijsku akciju.

Napad je korišćen za propagandu u pravcu “zaštite vere i naroda”, uz duhovnu simboliku.

4. Litije u Crnoj Gori i represija prema CPC

Zakon o slobodi veroispovesti (2019) u Crnoj Gori, kojim se predviđa registracija crkvene imovine, pokrenuo je masovne proteste SPC poznate kao litije.

SPC je mobilisala desetine hiljada vernika, koristeći retoriku o “oduzimanju svetinja”.

Policija Crne Gore u više navrata je saslušavala sveštenike, uključujući i mitropolita Amfilohija.

Episkopi i sveštenici CPC navode da je SPC koristila logistiku srpskih bezbednosnih službi i ekstremističkih grupa za jačanje pritiska.

5. Pritisak na Crnogorsku i Bosansku pravoslavnu crkvu

Crna Gora: SPC je potpisala “temeljni ugovor” sa vladom Dritana Abazovića (2022), čime je dobila pravnu prednost i status “dominantne crkve”, dok je CPC ostala neregistrovana i institucionalno ignorisana.

Bosna i Hercegovina: SPC se protivi bilo kakvom priznanju autentične pravoslavne zajednice u Federaciji BiH, i vrši pritisak na vernike da se identifikuju isključivo kao “pravoslavni Srbi”.

6. Incidenti u Hrvatskoj i pasivno-agresivni pristup

U Hrvatskoj, SPC formalno nije u sukobu sa državom, ali:

Održava veze sa desničarskim pokretima koji negiraju postojanje hrvatske verske nezavisnosti.

Mitropolit Porfirije (danas patrijarh) u više navrata je kritikovao pokušaje “hrvatske pravoslavne crkve”, nazivajući ih “nacionalističkim sektom”.

7. Izveštaji Stejt departmenta i međunarodnih tela

Izveštaj SAD o verskim slobodama (2023) navodi da SPC ima neproporcionalnu kontrolu nad pravoslavnim objektima na Kosovu iu Crnoj Gori, dok se CPC, BPC i druge crkve suočavaju sa diskriminacijom.

8. Uloga ruske podrške i geopolitički kontekst

Rusija, preko SPC i pravoslavne mreže, širi anti-NATO i anti-zapadni narativ.

SPC sarađuje sa Ruskom pravoslavnom crkvom na projektima „duhovnog jedinstva Slovenije“, au Crnoj Gori se direktno umešava u političke procese (npr. podrška određenim kandidatima i partijama).

9. Oružje, novac i kontrola

Postoje tvrdnje iz američkih i evropskih izvora da naoružanje ulazi na Kosovo i druge delove regiona kroz objekte SPC, naročito manastire.

SPC u Srbiji ima pravo na poreske olakšice, dobijanje državne zemlje i finansiranja, dok druge crkve nemaju isti tretman.

SPC takođe ima i poslovne poduhvate (turizam, vinogradarstvo, izdavaštvo) koji su zaštićeni od poreske kontrole.

Postoji jasna sinergija između Srpske pravoslavne crkve, srpskih državnih bezbednosnih službi i političke elite, čiji je cilj:

1. Sprečavanje autokefalnosti drugih pravoslavnih crkava u regionu.
2. Zadržavanje materijalne i institucionalne dominacije SPC.
3. Očuvanje ideologije “srpskog sveta” kroz versku i političku kontrolu.

Iako direktne dokaze iz tajnih službi nemamo u javnosti, niz incidenata, diplomatskih izveštaja i zvaničnih policijskih postupaka ukazuje na sistemsku upotrebu crkve u geopolitičke i bezbednosne svrhe.

Đakon Bojan Jovanović/ https://bezcenzure.rs/