Piše: Slavko Mandić

Ovom prilikom izjavljujem pod punom materijalnom i svakom drugom odgovornošću da u potpunosti podržava Dragana J. Vučićevića , vlasnika i glavnog i odgovornog urednika prestižnog TV Informera i pratećeg dnevnog lista Informer, po potrebi uličnog i auto reportera u složenim i kriznim situacijama, odvažnog činioca u odbrani apsolutnog primata lika i djela veličanstvenog sklopa demokratskog autoritara. To je istovremeno borba za opstanak takve Srbije, u kojoj će on i takvi umnjaci viskog stila borbene gotovosti, sebe žrtvovati da budu vlastogovornici dok god traju. To je žrtva koju će, nadam se barem, znati da cijeni njegov narod. Zato je on na stalnoj meti, uspravljen i nezainteresovan za vlastitu sudbinu, jer mu iz očiju kaplje samo briga što će biti sa zemljom Srbijom ako on i AV jednom odu sa pozicije odbrane vlastitih, bolje reći državnih interesa jedine mu domovine. Da ne zaboravim da će im moguće rane vidati i napajati rumenim vinom Kosovka đevojka Jovana (vrati žabi glavu Jovana, pjevaju zli jezici). Jer on, liše AV, nekoliko informera, par kuća i stanova, i još po nešto sitno, nema ama baš ništa. A mogao je da je htio. Nije imao kad, jer se borio za svoju zemlju. Na način na koji je opštepoznat svima.

Napadi na njegovo djelo su plod monstruoznih planova agenata, prvenstveno Mila Đukanovića, Amerike i Evrope. I obaveznih Kurtijevih sljedbenika od Vardara pa do Triglava. Izjeda ih ljubomora iii bijesne od jada što je ova društvena pojava uspjela što niko drugi nije. Da otvoreno, hrabro i prvenstveno istinom saopštava narodu svome, to jest narodu u vlasništvu AV, što mu je činjet kad mu poziv stigne. I da požuri tamo đe ga čeka pripremljeni parizer sendvič, da može punog droba u iznajmljeni autobus samo za tu priliku, koji će ga odvesti do tačke AV da aplauzom podrži brižnog vožda. Zato se ne obaziri na povike mladosti Srbije i nekog naroda koji, ko zna odakle je, Srbija želi zlo. Niti na njihove obojene poruke. Sve si krvavo zaradio. Baš krvavo .

Zato uspravljen, kakav si vazda bio, ako ne vazda, a ono od kad si vlast i obje ruke AV-a , nemoj pokleknuti niti ispuniti tamo njihove zahtjeve. Nikad Dragane veličantveni. Nikad nemoj VRATIT KONJU GLAVU DRAGANE . Koliko god to tražili od tebe iu glas pjevali. Borio si se za nju, i izborio si se. Tvoja je. Vidi se da ste srasli i da ste jedno tkivo. Ličite kao bratu. Stoji ti brate Dragane kao salivena. Ne daj se rođeni. Istrpi i nogu u dupe, jer je to odraz nemoći jednog propalog sistema. Stisni zube kad god boli. Imaš odakle poslat poruku. Jako kao što si ti jak. Da odjekne i do Crne Gore. Jer si tvojima ovamo pomagao koliko si god mogao da sruše omražene bivše. I da dođe ovaj raskoš moralnih čistunaca, kakva Srpkinja još rađala nije.

Podržaću te pjesmom: NEMOJ VRATIT KONJU GLAVU DRAGANE! (refren više puta, koliko je potrebno, što zavisi od situacije na terenu). Nikad rođeni. Naročito ne njima obojenim.
Slobodarska Crna Gora, ona koja je prodala 30. avgusta uzda se u tebe i dalje. Za život će ti podići spomenik. Zaslužio si Dragane, ako iko. Suze mi na obraz ćera tvoja čast i poštenje. Zato ću opet i za kraj: NEMOJ VRATIT GLAVU KONJU DRAGANE! (više refrena istovremeno).
PS: Možeš je povremeno pozajmit AV-u ako mu zatreba tamo kud se kreće. I nikome više. Čuješ li Dragane!