Piše: Tomislav Marković

Da je Srbija zemlja čuda, u kojoj najneverovatnije stvari postaju moguće, mogao je da se uveri svako ko je poslednjih nedelja redovno pratio srpske tabloide. Informer piše kako je kranje vreme da “autokrata ode sa vlasti” te kako je bilo dosta “bahaćenja nad sopstvenim narodom”. Srpski telegraf objavljuje šest predsednikovih fotografija, uz komentar da se radi o “šest stadijuma psihoze” i retoričko pitanje: “Da li je ovaj kolaž fotografija dokaz straha diktatora od pada sa vlasti?!” Ovejani Kurir slavodobitno objavljuje zaključak opsežne političke analize: “Vreme je da se menja vlast”. Večernje novosti najavljuju da će se predsednik uskoro spakovati i pobeći avionom, a Alo piše o “istorijskom dogovoru opozicije”.

Svi tabloidi i mediji odani vlastima odjednom su počeli redovno da objavljuju intervjue sa liderima opozicije, prenose sve njihove izjave i javne nastupe, tretirajući opoziciju sa dužnom pažnjom, ogromnom blagonaklonošću i neksrivenom simpatijom koja sve češće prelazi u otvoreno navijanje. Kao da sve to nije dovoljno šokantno, nedavno sam u Informeru pročitao naslov koji glasi: “Nemci nikad ne lažu”. Džaba sam trljao oči i pokušavao da se probudim, naslov nije iščezao, ispostavilo se da ne sanjam.

Stotinu mu naprednjačkih botova, šta se to događa? Da nije Srbija preko noći postala demokratska država? Je li to sloboda medija najzad stigla i u naše zabačene krajeve? Ili su verni Vučićevi propagandisti odjednom shvatili da je kraj blizu i promenili stranu? Da li je neko obavestio predsednika šta mu posluga radi? Ima li u ovoj zemlji cenzure, policije, vojske ili bar zaštitnika građana od paranormalnih pojava? Zašto niko ne reaguje? Šta rade nadležne službe i za šta ih plaćamo?

Predizborni propagandni program

Bez brige, dragi čitaoci, sve je u najboljem redu, Srbija se nije promenila ni za jotu, i dalje čuva svoj nacionalni identitet, a tabloidi i dalje rade svoj propagandni posao na isti prljavi način kao i ranije. Sve navedeno zaista se može pročitati u pomenutim naprednjačkim glasilima, samo što dotične vesti ne govore o Srbiji, već o Crnoj Gori, inkriminisani predsednik nije Aleksandar Vučić, nego Milo Đukanović, a opozicija nije srpska, već crnogorska. Dobro, zapravo, jeste srpska u ideološkom smislu, ali deluje na teritoriji Crne Gore.

Izbori koji će se u Crnoj Gori održati 30. avgusta postali su udarna vest u Vučićevim tabloidima, koji su se svim silama bacili na predizbornu kampanju. Količina tekstova o crnogorskim izborima prilično je neverovatna, objavljeno je na hiljade članaka, kao da se izbori održavaju u Srbiji, a ne u drugoj državi. Listajući tu silesiju objavljotina, manje upućen čitalac bi se s pravom mogao zapitati da li je Crna Gora nezavisna država, ili je u pitanju neki okrug u Srbiji.

U svom udarničkom radu, tabloidni poslenici pisane propagandne reči pokazuju zavidan nivo objektivnosti i nepristrasnosti na kakav smo odavno navikli. Ne navijaju ni za koga, prema svima imaju isti aršin i strogo se drže novinarskog pravila da treba čuti sve strane. Tako, na primer, Vučelićeve Večernje novosti pišu: “Koalicija Za budućnost Crne Gore pobedničku kampanju je nastavila u Danilovgradu”. Koalicija koja uživa Vučićevu podršku, dakle, sigurno pobeđuje, što je poznato svakom vlasniku kristalne kugle, a pogotovo nekadašnjem šefu Miloševićeve ratne propagande.

Nastavak kampanje protiv ‘Milogoraca’

U suštini, ništa se nije promenilo u načinu na koji Vučićevi mediji tretiraju Crnu Goru, samo su aktivnosti malo pojačane. Informer i dalje ne koristi reč Crnogorci, već piše isključivo o “Milogorcima”, kojima je konačno odzvonilo, što valjda znači da će crnogorska nacija nestati nakon izbora i pretopiti se u srpsku. Ne govori uzalud patrijarh Irinej kako su Crnogorci isto što i Šumadinci ili Vojvođani, a tabloidi su poznati kao veliki poštovaoci crkve, pogotovo vrha jerarhije. Ne samo da ne postoji crnogorska nacija, već ne postoji ni crnogorski jezik. Tabloidi su uredno preneli izjavu vladike Joanikija da se “u Crnoj Gori priča srpski jezik” te da se “preimenovanjem jezika u Crnoj Gori, zapravo, priprema jedan veliki, stravičan lopovluk”. Što je u potpunoj saglasnosti sa stavom srpske nacionalističke elite, za koju ne postoji ni bosanski jezik, već se i tu radi o lopovluku, zli Bošnjaci ukradoše jezik od Srba. Mudre episkopske reči citirane su pod prigodnim naslovom: “Vladika Joanikije razmontirao milogorsku retoriku!”

U tabloidima je sinhronizovano lansirana priča o budućoj izbornoj krađi, sa tezom da ukoliko opozicija ne pobedi to znači da su izbori pokradeni. Otuda naslovi tipa “Milo dovodi hiljade Roma iz Evrope na glasanje, sprema se velika izborna krađa”. Uopšte, te manjine stalno prave probleme srpskim strankama u Crnoj Gori, uporno odbijajući da glasaju za sledbenike miroljubive četničke ideologije. Nerazuman je taj nacionalno-manjinski svet, odmah se vidi da nisu Srbi. Lako je sa Crnogorcima, pardon – “Milogorcima”, njih samo treba vratiti pradedovskim srpskim korenima i ubediti ih da su Srbi, makar i silom. Ali, šta da se radi sa Bošnjacima, Hrvatima, Albancima, Romima? To je uvek bila velika nedoumica pansrpskog pokreta u svim srpskim zemljama koje su se privremeno otcepile od majke Srbije.

Narativ o krađi izbora zdušno podržavaju i funkcioneri Srpske napredne stranke, kojima tabloidi redovno daju prostor da čitaocima objasne kako stoje stvari u svekolikom srpstvu. Tu se posebno ističe Vladimir Đukanović, poslanik i član Glavnog odbora SNS-a, koji proriče da je “sve preko 35 odsto što DPS [vladajuća Demokratska partija socijalista] osvoji čista krađa”. Isti naprednjački funkcioner otkriva još jedan tajni plan: “Milo gubi izbore, ali poraz ne priznaje! Okriviće Srbiju za ubačene tajne agente, kojima su jereji SPC [Srpske pravoslavne crkve] operativna veza!”

Četničke poruke mitropolita Amfilohija

Glavni tabloidni adut ipak je SPC. Večernje novosti imaju jasan stav, za njih se na predstojećim izborima odlučuje o opstanku crkve. Dok su u prethodnom periodu insistirali na apolitičnosti litija u Crnoj Gori, na tome da se tu nipošto ne radi o političkim protestima, već o strogo verskom okupljanju, sad su otvorili karte. Tako je Informer najavio najveće auto-litije koje su krenule iz Beograda 23. avgusta kao kraj crnogorskog režima. Ranije je mitropolit Amfilohije predstavljan kao borac za veru i pravoslavlje, koji se ne bavi politikom, a sad svi prenose njegove snažne političke poruke. Najsnažnija poruka mitropolita Amfilohija glasi da će prvi put u životu izaći na izbore te poziva građane da izađu na izbore i da nipošto ne glasaju za one “koji su krvlju obagrlili Božić i 1919. i 1941. godine i koji i danas temelje na toj i takvoj lažnoj ideologiji, bezbožnoj i antibožnoj, budućnost Crne Gore”.

Ako ništa drugo, mitropolit je bar iskren. Oni koji su, kako hrišćanski veli mitropolit, “krvlju obagrili Božić” 1919. godine zapravo su učesnici Božićnog ustanka, koji se nisu mirili sa ukidanjem države Crne Gore, pa su ih srpski žandarmi zatirali sa sve porodicama. Međutim, mitropolit ne smatra da su žandarmi Aleksandra Karađorđevića “krvlju obagrili Božić”, jer ubijanje žena i dece izgleda nije zločin. Oni koji su 1941. godine “krvlju obagrili Božić” zapravo su antifašisti, a dotična krv je okupatorska i kvislinška. Ne može Amfilohije da oprosti partizanima što su se borili protiv fašista i njihovih saradnika, pogotovo četnika, pa se zato zalaže za izgradnju budućnosti na četničkoj ideologiji, a ne na antifašizmu, koji ne može očima da vidi.

Suština okršaja crnogorskog režima sa crkvom najbolje je objašnjena na ruskom portalu Sputnjik, što su kasnije tabloidi uredno preneli, od Srpskog telegrafa pa nadalje. Naslov sve govori: “Milo je sluga globalnih satanista, zato je udario na crkvu”. U tekstu se opširno citira Nebojša Medojević, jedan od lidera Demokratskog fronta, članice Koalicije Za budućnost Crne Gore. Medojević do detalja raskrinkava tajni Đukanovićev plan: “Od globalnih satanista dobio je zadatak da eliminiše pravoslavno hrišćanstvo iz Crne Gore, da formira partijsku ‘Crkvu’, pounijati pravoslavce i iščupa korene tradicionalne Crne Gore..

Borba protiv globalnih satanista

Zapravo se radi o primeni globalne teorije zavere, poznate pod imenom QAnon na lokalne prilike. Po toj teoriji, liberalna elita sačinjena je od satanista i pedofila, u koje spadaju političari poput Hilari Klinton i Baraka Obame, a od poklonika ovog opakog kulta svet će izbaviti Donald Tramp. Članica satanističkog kulta je, naravno, i Angela Merkel, za koju pristalice zavere tvrde da je Hitlerova unuka. Zanimljivo štivo, takoreći idealno za srpske tabloide. Jedino me buni onaj naslov iz Informera, koji kaže da Nemci nikad ne lažu, tu se nešto ne uklapa. Mada, ko zna, možda Merkel i nije Nemica, već žena-gušter, a onda sve postaje jasno.

Vučićevi tabloidi poštenu odrađuju najnoviji zadatak, ali se mora priznati da im nije lako. Nakon tolikih godina tokom kojih su ponavljali istu matricu “Hvali vlast, satanizuj opoziciju”, sad su odjednom prinuđeni da sve rade obrnuto. Jeste da sad hvale opoziciju i satanizuju vlast druge države, ali ipak je to suviše radikalna promena novinarskih navika. S druge strane, i to je bolje nego misliti svojom glavom i raditi po sopstvenoj savesti. Em u tome nemaju iskustva i ne znaju kako se to radi, em se ne isplati. A u slučaju Crne Gore, koju bi čuvari nacije da pretvore u srpsku izbornu jedinicu, nije ni patriotski.   (izvor: Aktuelno.me)