Podgorici je potrebna ozbiljna ekološka politika, projekat koji bi mogao na adekvatan način da služi Glavnom gradu i neposrednom okruženju, rekao je botaničar, dr Zlatko Bulić za Gradsku RTV. On je istakao da je biološka raznovrsnost u Podgorici već nekoliko decenija u velikoj mjeri devistarana i ugrožena i da mnogi autohtoni sistemi kojima treba dati značaj, praktično ne postoje.

Urbanoj ekologiji se ne posvećuje adekvatna pažnja i njen nedostatak u Glavnom gradu je evidentan. Veoma malo se vodi računa o aspektu ruderalne flore i vegetacije, istakao je Bulić.

,,Postoji veliki broj vrsta koje obogaćuju prostor Glavnog grada i postavlja se pitanje šta sa njima. Komunalne službe, Zelenilo itd. nemaju te kapacitete da mogu da se bave sa tim hroničnim problemima i zato je potrebna jedna ozbiljna ekološka politika”, poručio je Bulić.

Bulić kaže da je  Podgorica postala grad betona, da ima malo parkovskih površina, te da se ranije mnogo više vodilo računa o zelenim površinama.

,,Mislim da se pravi greška, u smislu da se ne koriste autohtone vrste drveća i zelenila koje su specifičnost Podgorice, jer smatram da treba dati akcenat na vrste koje su mediteranske. Vrste koje su atraktivne su makedonski hrast, alepski bor, određene vrste platana… Nema velike potrebe za egzotičnim vrstama jer je pitanje da li će se aklimatizovati na područje Podgorice”, objašnjava Bulić.

U Podgorici dominira neplanska gradnja, a izvornih ekosistema više nema, ističe Bulić.

,,Posle devedesetih, ovaj prostor je bio primjer nepostajanja prosto-planske dokumentacije i aspekata zaštite šivotne sredine, tako da je arhitektonska, građevinska i ekološka mafija imala svoju funkciju i mnogi ekosistemi su izraubovani da se više nikad ne mogu vratiti kao što su nekad bili”, smatra Bulić.

Iako Podgorica sa okruženjem obiluje atraktivnim lokalitetima, ekološka svijest građana je na veoma niskom nivou, kaže Bulić i zaključuje da bi trebalo u vrtićima i školama edukavati djecu o značaju životne sredine, prirodnim bogatstvima svoje države, kao i značaju upoznavanja države, jer ćemo je tako više voljeti i čuvati.

Foto: Gradski.me