Neprijatno je gledati aktere crnogorske većine koji se utkruju u podaništvu Vučiću
DPS ne samo da je odbio da nestane, nego se poslije temeljnih kadrovskih reformi i podmlađivanja, vraća i etablira kao, i dalje, najjača partija u državi. Ne treba se puno uzdati u tzv. koalicioni kapacitet, jer DPS nema loš koalicioni kapacitet zbog moralnih skrupula konkurencije, nego zbog toga što se od njih traži da u postupku podizanja koalicionog kapaciteta odustanu od sebe, od Crne Gore i prihvate „normalizaciju“ kleronacionalističke Crne Gore – poručuje Milivoje Bešlin, srpski istoričar u intervjuu za Pobjedu.
Neprijatno je gledati u javnom prostoru infantilizaciju, svojevrsno maloljetstvo crnogorske vladajuće politike i njenih aktera, koje se najviše manifestuje u kukavičluku i podaništvu prema Vučiću. Tragikomično je gledati sve te zastrašene ili ucijenjene „uroše nejake“ u Crnoj Gori koji ne smeju da odgovore i ćutke pognute glave gutaju gomile uvreda i poniženja kojima ih obasipa beogradski autokrata, sada već na dnevnom nivou – kaže u intervjuu Pobjedi srpski istoričar Milivoj Bešlin.
Objašnjava da Vučiću ipak pada podrška i kako se tanji njegov legitimitet, on mora da koristi sve više „kečeva iz rukava“ i da proizvodi sve više nepravilnosti i manipulacija.
POBJEDA: Jeste li razočarani rezultatima izbora u Srbiji, kao i činjenicom da je Vučićevoj pobjedi pomogla razjedinjena opozicija? Jesu li mogli pobijediti SNS da su bili jedinstveni?
BEŠLIN: Nisam razočaran, ali nisam ni imao velikih očekivanja. Sazrevanje jednog društva potonulog u mržnju, polarizaciju, politički ekstremizam, zapanjujuć stepen korupcije i autoritarnost ne može i neće biti ni lako ni brzo, a veliko je pitanje da li može da bude i mirno. Ovu kampanju je obeležilo odsustvo kampanje i svesno spuštanje izlaznosti od strane vlasti.
Paradoksalno, jedan deo opozicije i vlast su se našli na istim pozicijama spuštanja izlaznosti. Ne tvrdim da je to bila neka zavera ili koordinacija, ali svako je imao svoje ciljeve.
Primera radi, u Novom Sadu je kompletna opozicija – i leva i desna i centristička – bila na jednoj listi. Bojkota nije bilo. Međutim, tamo je postojala kampanja režima za bojkot. Režim je imao ćirilične bilborde u kojima se pozivalo da se glasa za Vučićevu listu i imali su latinične bilborde, nepotpisane naravno, gde su pozivali opozicione birače da bojkotuju. I rezultat svega toga je bila rekordno mala izlaznost i činjenica da režim koji nema podršku višu od 40 odsto može da pobedi samo u situacijama ovako male izlaznosti. I oni su to veoma dobro izračunali. Ipak, to ne znači da je Vučić zadovoljan.
POBJEDA: Znači, Vučić nema razloga za slavlje?
BEŠLIN: On ima istorijski najmanju podršku do sada od 2012. Ta podrška opada sporo, ali konstantno. Nekada nije morao da uvozi hiljade fantomskih birača iz regiona. Nekada nije morao da falsifikuje izborne rezultate. Nekada nije morao, ovakvim sramnim kampanjama, kakva je bila ona povodom Rezolucije o genocidu, da skriva izbore i proizvodi nove teme kako se ne bi dizala predizborna temperatura koja građane izvlači na izbore i diže izlaznost. Dakle, kako mu pada podrška i kako se tanji njegov legitimitet, on mora da koristi sve više „kečeva iz rukava“ i da proizvodi sve više nepravilnosti i manipulacija. Pri tome, prvi put su ozbiljno napukle i brojne organizacije SNS na terenu…
U tom smislu, Vučić teško da ima razloga za slavlje, on najbolje zna da nije pobedio, ali je opozicija teško izgubila. Neracionalno ponašanje opozicije može biti rezultat nesposobnosti i kratkovidosti, a možda je u pitanju neki vid korupcije. Tako da ja ne bih bio pesimističan. Malo bolje organizovana opozicija i demokratska podrška spolja koja je sada potpuno izostala, kao i malo veći pritisak za slobodne izbore i režim će biti pred izazovom da ne može falsifikatima i krađom da nadoknadi glasove potrebne za još jednu „pobedu“.
POBJEDA: Ovi izbori su „vjetar u leđa“ Vučiću da nastavi da destabilizuje region i da vlada i u Crnoj Gori. Može li EU ovim davanjem IBAR-a (iako se radi o na brzinu pripremljenim i neustavnim zakonima) ubrzati integracije i pomoći Crnoj Gori da se otrgne od ove „srpsko-ruske šape“. Ima li Brisel plan?
BEŠLIN: Kao što sam rekao, Vučić je verovatno nepovratno, izgubio većinski legitimitet. On više ne predstavlja većinsku volju građana Srbije. Drugo je pitanje što tu činjenicu nema ko da iskoristi u opoziciji. U tom smislu, ne možemo govoriti o vetru u leđa, ali to ne znači da naprednjačko-radikalski režim neće krenuti u dalju destabilizaciju regiona, kako bi političku krizu prenosio van granica, jer će u Srbiji kriza biti sve ozbiljnija, zbog toga što će legitimitet dalje da kopni, a izborne nepravilnosti će biti sve veće. Pritisak režima u Beogradu na Crnu Goru neće slabiti, ali je pitanje otpornosti crnogorske političke elite.
Veoma je dobro što je EU Crnoj Gori otvorila evropsku perspektivu. To još ne garantuje uspeh, jer je i Abazovićeva vlada dobila šansu i katastrofalno je prokockala. Nadam se da će jednoga dana crnogorsko društvo saznati koliko i čime je plaćena cena svesnih odluka i destruktivnih izbora koje je ta vlada napravila. Sudeći prema odnosu Brisela, prema aktuelnoj vladi, čini se da imaju plan da se Crnoj Gori pruži još jedna šansa. Neki drugi, poput Severne Makedonije je nisu dobili.
POBJEDA: Izbori u Andrijevici su pokazali odličan rezultat DPS-a, nemaju razloga za zabrinutost ni u Budvi gdje imaju stabilan trend. Što vam govore ovi podaci?
BEŠLIN: Očito je da su propale one ideje koje nisu bile kreirane samo u režimskim krugovima u Beogradu, nego i u nekim zapadnim centrima, da se u Crnoj Gori desi srpski scenario posle 2012. kada su radikali preuzeli vlast i uništili svu opoziciju, koja punu deceniju ne može da se oporavi. Posle pobede Vučićevih lojalista u Crnoj Gori 2020. plan je bio svesti DPS na 10-ak procenata u prvoj fazi, a onda potpuno uništiti alternativu koja je trebalo da nestane skupa sa crnogorskim identitetom, kao „pečurke posle kiše“, kako je to prorokovao radikalski mitropolit u Crnoj Gori.
Pokazalo se da je Crna Gora mnogo tvrđi orah. DPS ne samo da je odbio da nestane, nego se posle temeljnih kadrovskih reformi i podmlađivanja, vraća i etablira kao, i dalje, najjača partija u državi. Naravno, povratak na vlast neće biti brz i lak, i neće biti izveden u jednom koraku. Biće potreban čitav niz malih pobeda posle koje će ona jedna da donese oslobođenje Crne Gore od Vučićevog režima. Ne treba se puno uzdati u tzv. koalicioni kapacitet, jer DPS nema loš koalicioni kapacitet zbog moralnih skrupula konkurencije, nego zbog toga što se od njih traži da u postupku podizanja koalicionog kapaciteta odustanu od sebe, od Crne Gore i prihvate „normalizaciju“ kleronacionalističke Crne Gore. Znajući te ljude, verujem da se neće pretvoriti u vučićevske „zdrave snage“. Ali morate imati u vidu da BIA strukture u Crnoj Gori neće olako prihvatiti smenu vlasti, kao što se to ne dozvoljava ni u Srbiji. Ako pogledate skandal u Šavniku gde mesecima ne može pravno da se okonča izborni postupak zbog ogoljenog nasilja, realna je opasnost da će se i kod vas gasiti perspektiva za slobodno izjašnjavanje građana. To bi morala biti crvena linija građanskog otpora.
POBJEDA: Vlada Crne Gore je potpuno nefunkcionalna, bez principa, sa katastrofalnim odlukama i brojnim gafovima u spoljnoj politici i ogromnim uticajem bivšeg lidera Fronta na premijera Spajića. Hoće li biti usvojena rezolucija o Jasenovcu i što Vam govori ona saga o usvajanju Rezolucije o Srebrenici?
BEŠLIN: Svima vidljiva dezorijentacija crnogorske vlade, zavisne od provučićevskih i proputinovskih desnih radikala, dovodi ceo sistem prečesto u stanje političke blokade. Šalju se kontradiktorne poruke, pokušava se pomiriti nepomirljivo. Država i društvo ne mogu da napreduju ako se razvoj dešava korak napred, pa pod pritiskom korak ili dva nazad.
Neprijatno je u gledati u javnom prostoru infantilizaciju, svojevrsno maloletstvo crnogorske vladajuće politike i njenih aktera, koje se najviše manifestuje u kukavičluku i podaništvu prema Vučiću. Tragikomično je gledati sve te zastrašene ili ucenjene „uroše nejake“ u Crnoj Gori koji ne smeju da odgovore i ćutke pognute glave gutaju gomile uvreda i poniženja kojima ih obasipa beogradski autokrata, sada već na dnevnom nivou.
Takođe, nečasno je i kukavičko bilo kalkulisanje Spajićeve vlade u vezi sa kosponzorisanjem i podrškom Rezoluciji UN o genocidu u Srebrenici. A zloupotrebe žrtava jasenovačkog genocida kako bi se relativizovao onaj srebrenički, predstavlja posebno morbidnu političku kombinatoriku. Malo je šta u srpskoj i hrvatskoj nacionalističkoj ideologiji i njihovim strategijama bilo toliko upotrebljavano kao žrtve Jasenovca. Ali ako fašistički ustaški pokret banalizujete u svakodnevnim političkim raspravama, što Vučićev režim stalno radi, onda je krajnji ishod svojevrsna rehabilitacija tog nakaznog pokreta i poretka. Fašističko zlo mora ostati neuporedivo i endemsko, a ako uobičajene političke rasprave svodite na to, onda je krajnja poruka veoma opasna. Ako su skoro svi politički protivnici režima u Beogradu od radikalsko-naprednjačke propagande označeni kao „ustaše“, onda je veliko pitanje kakva će sutra biti percepcija navedene istorijske pojave u glavama ljudi.
POBJEDA: Mislite li da su novi izbori jedino rješenje i možemo li očekivati buđenje građanske Crne Gore poslije ove ubrzane klerikalizacije i sunovrata svih vrijednosti nakon avgusta 2020?
BEŠLIN: Ne bih se bavio dnevno-političkom kombinatorikom. Potrebno je jačanje društva. Ne sme biti opuštanja i otpor klerošovinističkim strukturama i manifestacijama mora biti odlučan, uporan i konstantan. Najveća opasnost je „normalizacija“ postojećeg stanja. Znate, nakon sovjetske (ruske) okupacije Čehoslovačke 1968. trebalo je ugašeni otpor održati kao stalno stanje i tada se govorilo o „normalizaciji“. Dakle, da se građani pomire sa okupacionim sistemom, sa novim sistemom vrednosti i da to smatraju trajnim i nepromenjivim stanjem.
Česi i Slovaci se nisu pomirili, a da li će građani Crne Gore, videćemo. Potrebno je jačati društvo, hrabriti ljude, diseminirati građanske i evropske vrednosti i ne zaboraviti da su društvene mreže zabavna i korisna stvar, ali da je samo veliki broj ljudi u javnom prostoru politička činjenica, kao i masovna participacija u izbornim procesima
Pobjeda
0 Komentara