Нема више чађавих верига

Нема ни огњишта насред куће

Поред којег су ćеђели наши преци

Умрло све је што нема коријене

Усред пустиње камене.

Ни  нас ниђе нема!

Ђе се плам угаси ни родиља нема

Ђе огањ не грије кућу и чељад

Несрећом је кућа окађена

И ојађена..

Вељим злом се домови окитише

Рођена се браћа завадише.

Зато што нас нема!

Чујем глас предака

Као шапат риме:

„Живите овђе у Црној Гори

Али ту нијесте

Унук ђеду више не зна име!“

Сви  преци сад живе у нама

А нас ниђе нема! А нас ниђе нема!

Умјесто поноса од њих се кријемо

Срамота нас је рећи

Да нијесмо Срби

Да нам глас одјекне

Далеко далеко

Преко планина кроз плаве даљине:

„Ми смо Црногорци

Из наше постојбине

Не желимо другу домовину“.

А онда се питамо

Зашто нас нема?

Грамзиви охоли надмени

Издали смо ђедовска начела

Ђавоља сила у све се уплела

Слушам одзив гласа

Далеких предака

„Посрнула Црна Гора

Зато што вас нема! Зато што вас нема!“

Дух нам је слаб као сламка

Црну Гору волимо без снаге

Немамо вјере, немамо ни стида

Срце нам је прављено од леда

Србина волимо а не својег ђеда

Зато нас нема! Зато нас нема!

Глува нам је прошлост

Слијепе су нам очи

Без Црне Горе бићемо биједни

Згажени јадни унижени и без моћи

Ужасно је оно што ће доћи

Зато што нас нема! Зато што нас нема!

Освајачи  подмукли злочинци

Паликуће су данас хероји међу нама

А наше јунаке штo су давно пали

Нико неће знати

Зато што нас нема! Зато што нас нема!

Црна Горо света стара земљо

Отаџбино наша са најљепшим небом

Продајемо те за комад хљеба

А неки лажови за грумење злата

Гнусни бескичмењаци испливаше из блата

Кривоклетници  охоли сурови

Воде те намјерно кривудавом џадом

Умјесто слободе добићемо ропство

Зато што нас нема! Зато што нас нема!

Цетиње, 25.03.2024.          Жарко Л. Ђуровић, писац,