Jedan od onih čija je igračka karijera bila izuzetno interesantna i živopisna svakako je Đorđije Ćetković.

Sve je počelo u podgoričkoj Crvenoj stijeni, a nastavilo se u Budućnosti,  Beogradu(Čukarički, Železnik, Voždovac), Njemačkoj… Oprobao se Ćetković i u Izraelu, Mađarskoj, Turskoj, ali je karijeru završio sa 33 godine, odlučivši da se posveti trenerskom pozivu – i nije pogriješio. “Mogu da kažem da sam imao zanimljivu igračku karijeru i da sam igrao na vrhunskom nivou fudbala pa sam i samim tim izvukao jako puno pouka koje mi sada u trenerskom poslu mnogo znače. Svjestan sam nekih grešaka koje su mi u pojedinim situacijama odmogle da u datim trenucima napredujem, pa samim tim danas djeci ne dozvoljavam da prave iste”, rekao je Đorđije Ćetković za Meridian Sport.

Ćetković potiče iz fudbalske porodice. Njegov ujak je legenda jugoslovenskog fudbala Peđa Mijatović, dok mu je rođeni brat Marko, nekadašnji igrač Partizana, a sada prvotimac barskog Mornara.

“Moj pokojni otac je igrao fudbal i bio jako talentovan, zatim ujak Peđa je naravno bio uzor i danas je. Kao ličnost i kao igrač uvijek je bio neko ko zaslužuje da se na njega ugledam u svakom smislu i hvala Bogu sto imam takvog ujaka za uzor. Otac je bio veliki Partizanovac, moj brat je nosio crno-bijeli dres. Peđa je takođe ostavio veliki trag u “Humskoj”. Ja sam bio na meti Partizana, kada sam imao 18 godina, ali se tada kockice nijesu složile. Igrom slučaja došao sam u Partizan 2019. godine kao trener i drago mi je da sam dio kluba koji volim”, dodao je Đorđije.

Iako je tokom igračke karijere promijenio petnaestak klubova, Ćetković smatra da je najviše pokazao u Njemačkoj.

“Najdublji trag sam ostavio u Bundesligi igrajući za Hanzu. Sa njima sam uspio da iz Cvajte uđem u Bundesligu što nikada nije lako, jer kada pogledate kakve sve ekipe igraju u Drugoj ligi, sve vam bude jasno”, naglašava on.

Ćetković je bio prinuđen da ranije od planiranog završi igračku karijeru iako je, bez sumnje, još mnogo toga mogao da pokaže na terenu.

“Žalim sto nijesam igrao duže, ali sam bio primoran da završim zbog povrede trbušnog zida. Trebalo mi je jako puno vremena da se vratim nakon operacija i terapija, zbog čega sam odlučio da završim karijeru. Bio sam svjestan da nakon toga ne bih bio u stanju da na terenu pružim što sam nekada. Na kraju, bolje biti mlad trener nego star igrač”, smatra Đorđije Ćetković.

Rad u velikom klubu kakav je svakako Partizan, nosi određenu dozu pritiska. Đorđije smatra da je pritisak nešto što svakog trenera čini većim.

“Volim pritisak koji mi grb Partizana nameće. Kada predstavljate tako veliki klub, logično je da mora biti određenog pritiska, a smatram da sa tim mi kao treneri rastemo, ali i djeca koja treniraju i igraju za taj klub postaju bolja. Toliko uživam u tome da bih volio da je svaka utakmica “derbi”. Zona komfora nikom nije donijela dobro, zato želim da djeca imaju što više utakmica pod pritiskom protivnika jer je to jedini način da rastemo kao tim.”

Rezultati mlađih kategorija beogradskog kluba govore da je Ćetković na dobrom putu, a njegov san je da bude trener seniorske ekipe beogradskog velikana.