Sagovornici

Ambasador Rumunije Viorel Ardeleanu

Raste interesovanje kompanija iz Rumunije da investiraju u Crnu Goru

Nov 15, 2023 0 Komentara

(15 riječi)

Nakon revolucije u decembru 1989. godine u Rumuniji, dva glavna cilja spoljne politike rumunskih vlasti bila su: pristupanje NATO-u i Evropskoj uniji, što znači sigurnost i prosperitet. Ova dva cilja zahtijevala su mnoge političke i administrativne napore, reformu i modernizaciju državnih institucija, usvajanje stotina zakona i hiljade vladinih odluka. Ostvarenje ovih ciljeva takođe je bilo posledica izgradnje opšteg konsenzusa na političkom nivou i masovne podrške javnog mnjenja. Napori reformacije i modernizacije bili su veoma veliki, ali rezultati se sada vide. Na dan pristupanja Rumunije EU, 1. januara 2007. godine, Rumunija je imala BDP od približno 100 milijardi evra. Danas je Rumunija premašila 300 milijardi evra. Za 15 godina članstva u EU, BDP Rumunije se utrostručio, čemu je najviše doprinijela činjenica da smo članica EU. Sve zakonodavne i administrativne promjene, kao i korištenje strukturnih fondova EU u implementaciji hiljada projekata, pomogli su Rumuniji da dostigne nivo razvoja bez premca u svojoj istoriji,kaže za Crnogorskiportal NJ.E.Viorel Ardeleanu, ambasadaor Rumunije u Crnoj Gori na naše pitanje kako je Rumunija poslije svih političkih promjena i revolucija uspjela da relativno brzo uđe u Evrospku uniju.A povod za razgovor sa ambasadorom Rumunije je 1.decembar koji  je Nacionalni praznik jer je na taj dan 1918.godie ujedinjenjem nekoliko privincija sa tadašnjom Kraljevinom Rumunije nastala sadašnja   Rumunija. 

C.P.Iako je Crna Gora mala zemlja u odnosu na Rumuniji i C G imala je takođe  turbulentnu istoriju i želi da bude članica EU. Gdje vidite sličnosti odnosno da li vaše iskustvo  na putu ka EU može i u kojoj mjeri se  može primijeniti  na Crnu Goru? Šta sugerišete našim pregovaračkim timovima naročito u najtežim poglavljima ?  

Viorel Ardeleanu: Tokom pregovora za pristupanje Rumunije EU, 2000-2004, bio sam na poziciji zamjenika šefa Misije Rumunije pri EU i šefa političkog sektora. Sa ove pozicije sam osiguravao koordinaciju šefova pregovaračkih poglavlja u okviru Misije Rumunije. Morali smo veoma blisko da sarađujemo sa svim resornim ministarstvima, sa pregovaračkim timovima iz ministarstava inostranih poslova i Ministarstva za evropske integracije u Bukureštu, sa ekspertima rumunskog parlamenta i sa pregovaračkom jedinicom Evropske komisije. Izuzetan napor koji je uključivao ogroman posao od nekoliko stotina, pa i hiljada državnih službenika. Bio je to ogroman timski naporni rad.

Zato nam je, da bismo završili pregovore o pristupanju EU, potrebna odgovarajuća raspodjela ljudskih resursa, pažljivo upravljanje i vrlo bliska koordinacija između državnih institucija. Ne zaboravimo da je Evropska unija unija prava. Pravna tekovina Zajednice ima preko 150.000 stranica. Kako bi integrisalo zakonodavstvo Zajednice u nacionalno zakonodavstvo, rumunski parlament je morao da usvoji preko 1000 zakona koje su pripremili stručnjaci iz ministarstava i specijalizovanih komisija Parlamenta u tom periodu. Za nas Rumunija, najteža poglavlja, sa moje tačkegledišta i briselskog tima, bili su oni koji se tiču zaštite životne sredine, poljoprivrede, industrije, pravosuđa i konkurencije. 

C.P.Crna Gora je dobila novu Vladu i od nje se očekuje da nastavi pregovaraćki proces na putu ka EU koji je bio zbog naših političkih promjena u blokadi.Kakva su vaša očekivanja po tom pitanju, da li Crna  Gora može do 2030.g koja se pominje  ući u EU? 

Viorel Ardeleanu: Vjerujem da je Crna Gora već dosta napredovala u pristupnim pregovorima. Koliko ja znam, pregovori su veoma uznapredovali u otprilike trećini pregovaračkih poglavlja. Prema novoj metodologiji koju su razvile službe Evropske komisije potrebno je prvo ispuniti niz međukriterijuma, mjerila, u poglavljima o vladavini prava i pravosuđu, a tu veoma važnu ulogu imaju parlament, posebno za sudska imenovanja. Kada se ovaj korak završi, siguran sam da će Crna Gora vrlo brzo krenuti naprijed u pregovaračkom procesu. Međutim, sada je potrebno usredotočiti napore za postizanje ovih međuciljeva. Ovo nisu jednostavni zahtjevi Evropske komisije i država članica EU, već predstavljaju neophodnost za unapređenje pravosudnog sistema u Crnoj Gori. Sve države kandidati za članstvo u EU, ali i zemlje članice EU, uključujući Rumuniju, moraju kontinuirano unapređivati svoj pravni sistem. 

C.P.Vi Vaši prerthodnici, ambasadori Rumunije u Crnoj Gori kao i vi su veoma prijateljski naklonjeni Crnoj Gori što se ogleda kroz razne podrške, materijalne i edukativne. Ambaasdorka EU u Crnoj Gori g.Oana Kristina Popa  koja ima bogato diplomatsko iskustvo kao ambasador Rumunije  sada je ambasadorka EU u Crnoj Gori što je  priznanje i potvrda velikog iskustva rumunske diplomatije.Da li u narednom periodu planirate neke aktivnosti po pitanju pomoći i podrške Crnoj Gori na putu ka EU kako od strane Vaše ambasade tako i od Delegacije EU? 

Viorel Ardeleanu:Rumunija je pokazala spremnost da podrži Crnu Goru, kako sa političke tačke gledišta, tako i sa tehničke ekspertize, za ubrzanje pregovora o pristupanju EU. Razmatramo nekoliko aktivnosti kako bismo pomogli crnogorskoj administraciji, posebno u oblastima kao što su poljoprivreda, energetika, zaštita životne sredine, obrazovanje. I rumunski eksperti iz Odjeljenja za EU Ministarstva vanjskih poslova u Bukureštu i kolege iz Stalnog predstavništva Rumunije pri EU u Briselu spremni su da odgovore na svaki zahtjev crnogorskih kolega. Spremamo se da sa novom Vladom razgovaramo o konkretnim aspektima ove podrške. Nastavićemo sa realizacijom projekata poput donacija laptopova i smart opreme za škole ili tehničke podrške za vanredne situacije. 

C.P.Nedavno je održan poslovni forum Crna Gora -Rumunija  na kojem je učestvovao veliki broj privrednika  koji su ukazali na velike mogućnosti saradnje u ekonomiji.Da li je nešto već konkretizovano po pitanju investicija illi robne razmjene i  ako jeste u kojim oblastima? 

Viorel Ardeleanu: Ovogodišnji rumunsko-crnogorski poslovni forum održan je 2. oktobra u hotelu CUE u Podgorici uz učešće preko 50 privrednika i predstavnika rumunskih institucija. Bio je to veliki uspjeh. Raste interesovanje kompanija iz Rumunije da dođu i investiraju u Crnu Goru, posebno u oblastima kao što su građevinarstvo, zaštita životne sredine, IT, poljoprivreda i energetika. Već imamo ugovor o saradnji između IT kompanija iz Rumunije i Crne Gore. Nastavićemo saradnju sa EKO fondom. Stvorili smo nekoliko partnerstava između lokalnih vlasti u Rumuniji i Crnoj Gori jer se, ipak, realizacija projekata odvija u različitim opštinama. Očekujemo da ćemo uskoro imati bar nekoliko važnih rumunskih investitora koji dolaze u Crnu Goru. Što se tiče turizma, svake godine u Crnu Goru dođe desetine hiljada rumunskih turista, ali potencijal je mnogo veći. Potrebna nam je barem jedna direktna vazdušna linija, iako drumska udaljenost između granica dvije zemlje nije veća od 400-500 km. Trudimo se da to postignemo što je brže moguće. 

CP:Vi i Vaša ambasada takođe je u nekoliko navrata organizovala mnifestacije na kojima je promovisala svoju gastro ponudu, kulturu.Koliko ima sličnosti i razlike između naroda Crne Gore i Rumunije u ovim oblastima i kako gledate na život i ljude u Crnoj Gori mislim na  naš mentalitet, način života,klimu? 

Viorel Ardeleanu: Generalno, ne postoje velike razlike među našim narodima. Rumunija i Crna Gora se nalaze u istom regionu, jugoistočnoj Evropi, a prijateljske veze između nas datiraju vekovima. Sa moje tačke gledišta, moja oba roditelja porijeklom su iz Banata u Rumuniji, ne vidim skoro nikakvu razliku. Vezani smo za iste vrijednosti, mentalitet je vrlo sličan. Crnogorce smatramo svojom braćom i radujemo se što ćemo ih imati kao bliske partnere unutar EU. Mnogo je sličnosti i u gastronomskom smislu. Ove godine smo inicirali manifestaciju (održala se u Danilovgradu) koju želimo da održavamo svake godine, a to je Dan rumunske i crnogorske gastronomije. Čak razmišljamo o promociji i zajedničkih jela. Naša ambicija je da umnožimo veze između dva naroda sa toliko zajedničkih afiniteta.

B.Pejović